NOVINAR, ANARHISTA I FILOZOF
KRSTA CICVARIĆ
(1879-1944)

Skoro čitav Cicvarićev život bio je obeležen političkim skandalima. Još kao učenik Užičke gimnazije, 1896. godine, sukobio se sa profesorom fizike radikalom Nastasom Petrovićem, koji ga je nazvao demonom zbog njegovih političkih pogleda. Zbog učeničke nediscipline, koja je kulminirala odbijanjem da odgovara istoriju i veronauku zbog deklarisanog ateizma, bio je primoran da posle završenih četiri razreda pređe u beogradsku realku, gde je završio još dva razreda, nakon čega je napustio dalje školovanje. Oprobao se i kao student filozofije na univerzitetima u Beču i Beogradu, mada je od gimnazijskih dana pokazivao nadarenost za pisanje, pa je, napustivši akademski put filozofa, postao najbolji srpski novinar i jedini ubeđeni anarhista.

Nekoliko puta je bio politički osuđivan, dopadao zatvora i izdržavao kratke vremenske kazne. Kada je kao tridesetogodišnjak izašao iz zatvora posle aneksione krize, 1908, predano se odaje novinarstvu i ubrzo postaje samostalni izdavač i direktor poznatog "Cicvarićevog beogradskog dnevnika". U balkanskim ratovima bio je dezerter, a u Prvom svetskom austrijski zarobljenik. Politički protivnik, rođak Dimitrije Tucović ga je sumnjičio da je bio obrenovićevski najamnik, srpska vlada da je austrijski špijun, a za druge je bio "nihilista", "pogromaš" i "skandal-majstor". Kao veliki profesionalac ubrzo je izbio u sam vrh srpskog novinarstva, pa je, iako promovisan kao autor senzacionalističkih i skandaloznih članaka u kojima nije štedeo nikoga (otuda stil "cicvarićevština"), još za života uvršten u britanski leksikon novinarstva, a sam Čerčil ga je smatrao najboljim evropskim novinarom.

Zabeleženo je da nikada nije kročio u štampariju već je svoje članke diktirao telefonom. Ogromna erudicija i široka kultura (četiri svetska jezika, književna kritika, filozofija, novinarstvo), još od mladosti su privukli podozrive, zavidne i političke neistomišljenike, koji su mu došli glave. Ovaj stasiti Zlatiborac (rođen u Nikojevićima, 1879), jednako protivnik monarhije i građanske republike, dinastije i komunista, lažnih veličina i malograđanskih obzira, stradao je kao žrtva komunističke čistke 30. oktobra 1944, kao jedan od hiljade onih koji su svojim slobodoumljem mogli biti smetnja novoj vlasti. Grob mu se do danas ne zna.

Cicvarić nije napisao mnogo radova iz filozofije i esejistike (Osnovni problem filosofije, Šta je metafizika, Idealizam ili materijalizam, Darvin ili Lamark, Kritički eseji), koliko iz političke teorije, publicistike i slobodnog novinarstva (ni do danas nisu popisani samo listovi u kojima je objavljivao). Iako njegovo filozofsko delo nije u potpunosti proučeno, dosadašnji istraživači, među kojima i najpozvaniji, ocenili su ga najvišom ocenom. Cicvarić je, naime, bio dobar poznavalac istorije filozofije i darovit mislilac, koji je umeo da proceni slabosti tada široko zastupljenog pozitivizma ili novouvedene metafizike Brane Petronijevića, koga je oštro kritikovao, priređivao skandale i argumentovano polemisao. U srpsku literaturu uveo je stil političko-filozofsko-novinarskog pamfleta. Borba za anarhističke ideale i radikalna kritika zapadne civilizacije obeležili su njegov život do kraja. U svojoj autobiografiji ovaj čudesni spoj Prudona, Ničea, Voltera i Didroa napisao je: "Moje je najveće uživanje da mislim i slobodno kazujem šta mislim - to je sav smisao moje egzistencije i sva moja sreća."

_________________________________________________________________________