Srbi nisu imali zapaženu filozofsku kulturu, ni izdaleka tako veliku kao Nemci, Francuzi ili Britanci, a ni značajniju filozofsku ličnost od Rudjera Boškovića i Branislava Petronijevića. Filozofska tradicija kod Srba kraća je nego kod drugih manjih naroda i u kontinuitetu jedva da postoji 200 godina. U ova dva veka filozofija u srpskoj kulturi nikada nije zauzimala neko istaknuto mesto, niti je zbog tipične srpske emotivnosti, dakle nesklonosti ka diskurzivnosti i analizi, odsustvu duhovnih, školskih i naučnih institucija ili njihove nerazvijenosti, malog broja obrazovanih ljudi, mogla da pruži veće rezultate od onih koje je dala.

Počeci mislilaštva u Užicu datiraju od pre 120 godina i vezuju se za rad prvih stručnih gimnazijskih predavača koji su se školovali u inostranstvu ili na Velikoj školi u Beogradu. Pre Dobroslava Ružića, koji se može uzeti kao prvi mislilac u gradu na Djetinji, školovan u prirodnjačkom duhu u Nemačkoj, različiti filozofski sadržaji u nastavi Užičke gimnazije (osnovane 1839. godine) interpretirani su prema potrebama i skromnim mogućnostima srpskih sveštenika, jedinih predavača filozofske propedeutike i jestastvenice.

Do osnivanja Učiteljske škole, 1919. godine, odnosno Pedagoške akademije, težište rada svih užičkih mislilaca vezuje se za Užičku gimnaziju. U njoj su filozofi koje poznajemo predavali, ili su stekli svoja prva znanja iz filozofije da bi nastavili samostalno, često i samouko interpretiranje filozofske gradje. U tome su dostigli i različit stepen originalnosti i filozofske afirmacije.

Za nešto više od jednog veka u Užicu je rodjeno, živelo i radilo oko 30 mislilaca u širem smislu te reči. Sem školovanih stručnjaka iz oblasti filozofije, psihologije, pedagogije, teologije, prava i prirodnih nauka, koji su se ukupno gledavši bavili graničnim filozofskim disciplinama i tzv. večnim pitanjima, nije zanemarljiv broj drugih - književnika, esejista i kritičara čije se stvaralaštvo u odredjenom vidu može kvalifikovati kao filozofsko ili filozofično. U odnosu na druge krajeve središnje Srbije za Užice se može reći da je, s obzirom na veličinu, dalo srazmerno značajan broj mislećih ljudi. Taj broj je utoliko značajan, a njihovo delo dragocenije, ukoliko se uzme u obzir da Užice, sem dve školske ustanove u dva veka, nije imalo prilike za institucionalizovano stvaranje filozofije i širenje filozofske kulture. Pored toga, diskurzivnost odnosno mislilaštvo uopšte, nikada nije bila posebna odlika gorštačkog stanovništva ovog kraja, koje je pojam školovanosti i obrazovanja svojih kadrova vezivalo tradicionalno za tehničke i prirodne nauke, u najgorem slučaju za pravo i pedagogiju. Tema posebne studije može da bude palanački život ovog grada iz koga su, neretko, umni ljudi (čak značajnije porodice) bili prinudjeni da odlaze, a dolazili samo privremeno ili po kazni ondašnjih prosvetnih vlasti.

Glavne odlike mislilaštva u Užicu su:
- mislioci su radili u Užičkoj gimnaziji i Učiteljskoj školi ili su bili politički angažovani (pisali političku publicistiku),
- školovani filozofi prenosili su uticaje evropskih univerziteta na kojima su studirali,
- njihov rad je uglavnom epigonski, nesistematičan i ponekad diletantski,
- manja originalna dela ili ideje užičkih mislilaca uvršteni su u najviše tokove srpske filozofije,
- njihova dela i danas nisu dovoljno proučena, sistematizovana, priredjena i publikovana.

Težište rada naših savremenih mislilaca u Užicu jeste Učiteljski fakultet, ranije Pedagoška akademija. U gradu postoje još Gimnazija i dve stručne škole, ali se njihovi profesori filozofije za poslednjih pola veka gotovo nisu bavili istraživačkim i autorskim radom. Od novijih mislilaca koji nisu delovali u obrazovnom sistemu treba pomenuti našeg čuvenog esejistu Sretena Marića, kao i književnika Svetislava Basaru, u čijem delu se mogu naći filozofični momenti.

Na Učiteljskom fakultetu filozofijom se sada bave: dr Ivan Kolarić (1952), profesor filozofije sa etikom i mas-medija, autor više od 150 stručnih radova iz više oblasti i pet filozofskih knjiga. Mr Aleksandar Marić (1943), asistent na sociološkoj grupi predmeta, napisao je više od deset stručnih radova iz istorije i teorije filozofije a njegova glavna oblast interesovanja su filozofija i sociologija politike.

Asistent na filozofskim predmetima, mr Milomir Erić (1963), autor više od deset stručnih radova, interesuje se za filozofiju egzistencije, Bergsonovu i fenomenološku filozofiju.

Aleksandar Djerić (1967), nekadašnji profesor Užičke gimnazije interesuje se za političku filozofiju i filozofiju prava, filozofsku i kulturnu antropologiju i estetiku. Istražuje srpsku filozofsku istoriju, autor je više od deset stručnih radova.

Na studijama filozofije u toku 2000/2001. godine bilo je najmanje 8 Užičana.

_________________________________________________________________________