ŽENA I MIRISI
Priredio Slobodan Radović

Izdavač: Narodna biblioteka, Užice, 2002.

Knjiga Dobrosava M. Ružića "Žena i mirisi", iz priređivačkog pera upravnika užičke Biblioteke, magistra Slobodana Radovića, specifična je i interesantna iz više razloga, a prvi može biti taj da je sam autor, koji je živeo na razmeđu devetnaestog i dvadesetog veka, nikada nije napisao i objavio. Zapravo, Dobrosav M. Ružić, jedan od niza svestranih i uspešnih srpskih intelektualaca iz tog perioda, koji su se bavili i politikom i naukom i umetnošću, objavio je veliki broj članaka o ženama i o svim onim konkretnim i apstraktnim pojmovima koji idu uz lepši pol: o lepoti, ljubavi, osećajnosti, cveću, mirisu...

Ružić je svestran i veoma obrazovan pisac, naučnik i političar. Svoja razmišljanja i ideje on gradi vrlo studiozno, veoma često i analizirajući misli velikih umova prošlosti, ali i njegovog vremena. Tu posebno ističemo autorovu vezanost za Šopenhaureova i Darvinova razmišljanja o ženama. Ružić gradi rečenicu mudro, bez suvišnih reči, vodeći računa da jasna i kratka misao istakne baš ono što je i centralna tema autorove priče.

Ovi tekstovi nikada nisu objavljeni u jednoj celini. Tu na scenu stupa istraživački i uporni duh u liku Slobodana Radovića, čiji poseban osećaj za sklad i celinu je stvorio ovu zanimljivu i izvanrednu knjigu. Slobodan Radović je upravnik Biblioteke dugi niz godina, posvećen je knjizi, član Udruženja književnika, a niz knjiga koje je objavio baveći se piscima, njihovim životima i delima, otkriva ličnost sposobnu da pronađe privlačnu i neistraženu temu, da je specifičnim, ali za čitaoca privlačnim stilom uobliči, obradi i zatim publikuje.

Slobodan Radović je interesantan lik na užičkoj i srpskoj književnoj mapi. Izuzetno se mora istaći da je on pronašao sebe u ovoj oblasti književnog stvaralaštva, dopunjujući one praznine koje su ili sami autori ili književni kritičari i istoričari ostavili iza sopstvenog dela. Pregršt je zanimljivih tema Radović upotpunio. Bez njegove umešnosti i upornog rada ne bismo sada imali jednu izvanrednu knjigu o Lazaru Trišiću, a ni uspomene na razgovore i književna gostovanja najprestižnijih jugoslovenskih autora u užičkoj biblioteci, objavljene u dve Radovićeve knjige. Marljivo skupljajući te razgovore koje je, uostalom sam i vodio, Radović ostavlja značajne podatke i činjenice za našu književnu istoriju, pri tom posebno vodeći računa o specifičnosti sopstvenog stila, privlačnog čitaocu, ali izvajanog akademskim obrascima.

Tako je i u ovoj knjizi. Tekstovi, nadahnuti i odmereni, pisani pre jednog veka, nose pečat vremena u kome je autor živeo i stvarao, kako u samoj obradi teme, tako i u leksičkoj i stilskoj potpori. Radović sve to objedinjuje u jednu skladnu celinu, iznoseći čitaocu na uvid ne samo Ružića i teme kojima se autor bavio, već i jednu opuštajuću, na izgled laganu, a opet ozbiljnu, gotovo stručnu knjigu o ženi, njenoj pojavi, osećanjima, ljubavi, lepoti, mirisima... čitavu jednu filozofiju.

Čitajući ovu knjigu nećemo biti ni napeti, ni nervozni, ni tužni. Bićemo opušteni i raspoloženi, udahnućemo duh vremena koje je daleko iza nas i u koje nas samo umetnost može odvesti.
"Lepe se žene vole iz naklonosti, ružne iz interesa, a dobrodeljne po razumu..."
Pročitati je znači imati šansu da se nešto nauči...
I ne samo o ženama...

Ivan Ršumović