|
Rec urednika
Osnovna tema ovog broja "Uzica na Internetu" je Visegrad, grad u Bosni,
na Drini. Andricev Visegrad i ovaj danasnji, tek izasao iz rata i
stradanja. U Visegradu je odrzana kulturna manifestacija "Visegradska
staza" a to je bila prilika i za razgovor sa dr Nikolom Koljevicem,
ovoga puta u funkciji predsednika Udruzenja knjizevnika Republike
Srpske. Tu je i razgovor sa Aleksandrom Savicem, predsednikom opstine
Visegrad, o problemima pred privrednu obnovu ali i optimizmu pred
buducnoscu.
Zavrseni su izbori za savezne poslanike Skupstine Jugoslavije. Apsolutnu
vecinu osvojili su kandidati levice - od 110 poslanika koliko Srbija
daje u Vece gradjana savezne skupstine 64 su kandidati koalicije
Socijalisticka partija-Jugoslovenska levica-Nova demokratija koju je
predvodio Slobodan Milosevic.
Ko ce osvojiti vlast u opstinama znace se posle drugog kruga glasanja
17. novembra. Tada ce se znati i ko su odbornici Skupstine opstine Uzice
- ali o tome u narednom broju.
Drustvo
Izbori za poslanike Skupstine Jugoslavije
LEVICA OSVOJILA APSOLUTNU VECINU
Radenko Mutavdzic
Na izbore za Vece gradjana savezne skupstine, 3. novembra, izaslo je
4.605.783 biraca u SRJ od 7.587.692 koji su imali pravo glasa.
Na biralista u Srbiji izaslo je 60,34 odsto upisanih gradjana, a u Crnoj
Gori 66,46 odsto.
Najvise poslanickih mesta osvojila je koalicija SPS-JUL-Nova demokratija
koju je predvodio Slobodan Milosevic - 64; na drugom mestu je koalicija
Zajedno (SPO, DS, GS, DSS) -22 poslanicka mesta; na trecem Demokratska
partija socijalista Crne Gore - 20; zatim Srpska radikalna stranka 16;
Narodna stranka Crne Gore 8; koalicija "Vojvodina" 2; Savez
vojvodjanskih Madjara 3; Lista za Sandzak 1; Socijaldemokratska partija
Crne Gore 1 i Stranka demokratske akcije 1 poslanicko mesto.
Dogadjaji
Visegrad i "Visegradska staza"
NA ANDRICEVOJ STAZI
Nada Selakovic
Tradicionalna kulturna manifestacija posvecena nasem jedinom nobelovcu
Ivi Andricu - "Visegradska staza", odrzana je po sedamnaesti put, a vec
se cetvrti put organizuje u Republici Srpskoj.
Ovogodisnju "Visegradsku stazu" otvorio je dr Dragan Kalinic, predsednik
Narodne skupstine Republike Srpske, a na svecanosti su govorili i
predsednik Udruzenja knjizevnika RS dr Nikola Koljevic i predsednik
Skupstine opstine Visegrad Aleksandar Savic.
Da podsetimo, muslimanski ekstremisti su 1. jula 1991. godine macolama
razbili mermerni Andricev spomenik kraj cuprije na Drini. Visegradjani
su, u vihoru rata, 8. oktobra 1994. godine, ponovo podigli Andricu
istovetan spomenik i nastavili da odrzavaju manifestaciju posvecenu i
osmisljenu Andricevim recima: "... Na pocetku svih staza i puteva,
u osnovi same misli o njima, stoji ostro i neizbrisivo urezana
staza kojom sam prvi put slobodno prohodao. To je bilo u
Visegradu...".
Na ovogodisnjoj manifestaciji ucestvovali su pesnici iz Republike Srpske
i pesnici iz Srbije Dobrica Eric i Mihailo Cupovic. Promovisano je vise
knjiga, a medju njima i Zbornik radova sa prethodne tri manifestacije,
knjiga "Egzodus Srba iz srpskog Sarajeva" i knjiga dr Nikole Koljevica
"Andricevo remek-delo".
Mitropolit dabrobosanski Nikolaj govorio je o delu vladike Nikolaja
Velimirovica, a o njegovim sabranim delima koja su izasla u izdanju
"Glasa crkve" govorio je dr Vojislav Maksimovic. Na otvaranju izlozbe
radova nastalih u koloniji Umetnickog bratstva manastira Krka govorio je
istoricar umetnosti Nikola Kusovac, koji je pre dve godine od srpskih
slikara sakupio zbirku i doneo je na dar Visegradu za novu Galeriju.
Tokom tri dana trajanja pocetkom novembra na "Visegradskoj stazi" je
priredjeno niz interesantnih kulturnih dogadjaja, knjizevnih veceri,
predavanja, izlozbi...
Dr Nikola Koljevic,
predsednik Udruzenja knjizevnika Republike Srpske
STAZA - IZVOR PLEMENITOSTI
U razgovoru sa dr Nikolom Koljevicem, potpredsednikom Republike Srpske,
u Visegradu ovog puta u funkciji predsednika Udruzenja knjizevnika RS,
zabelezili smo vise vaznih zapazanja o ratu u Bosni, o polozaju Srba i
perspektivama zivota u novoj drzavi...
- Ja se nadam da istoriju ne pisu samo pobedioci. Tacno je da istoriju
pobedioci tumace i mnogo vremena je potrebno da se cuje i druga strana.
U nasem slucaju to je narocito izrazeno u tome kako su Srbi medijski
satanizovani. Dugo ce trebati da se cuje i nasa strana, odnosno, da se
cuje ono sto je zaista bilo, sto se zaista desavalo. Ono sto je meni
najveca zalost u iskrivljavanju istorije u ovom ratu to je njegov
pocetak. Mi smo uputili niz predloga koji da su uvazeni rata ne bi bilo.
Bilo je dakle sanse da rata ne bude. Nama je rat uvezen iz Hrvatske...
- Knjizevnost tu moze da pomogne jednostavno opisujuci dozivljaje ljudi
koji su bili ucesnici, a koji jednostavno nisu imali zelju da ratuju.
Ostala mi je u secanju jos iz '92. izjava jednog srpskog borca sa Vraca:
Eto, kada zapuca i ja moram da pucam, ali ne mogu da mrzim. Pisuci o
takvim osecanjima literatura ce pokazati koliko Srbi nisu mrziteljski
narod i koliko su uprkos stravi rata uspeli da sacuvaju tu svoju dusu,
to svoje osecanje da mrznja ne moze da bude izvor nikakvog zivota...
- Sva nasa duhovna okupljanja, knjizevne veceri, "Visegradska staza",
nama su bili trenuci predaha, nadahnuca, jednog oplemenjivanja, da u
jednoj tako strasnoj stvari, kakav je rat, ne postanemo neljudi, da u
tom strasnom iskusenju rata nadjemo izvore plemenitosti, izvore duha
koji ce vratiti, okrenuti od onog najgoreg, koji ce nam uliti nadu da ce
jednoga dana rat da prestane. To je, u ljudskom smislu, znacila
"Visegradska staza". Ona je podstrek na mudrost, podsecanje na tesku
istoriju Bosne, secanje na Andrica i njegovo remek-delo...
MEDJU SRBIMA NEMA GRANICE
Milica Turudic
Razgovor sa predsednikom Skupstine opstine Visegrad Aleksandrom Savicem,
o posledicama rata, izbeglicama, privrednoj obnovi, optimizmu pred
buducnoscu...
- Visegrad danas ima 20.000 stanovnika i to je jedno veliko bogatstvo.
Tu je i oko 3.000 izbeglica iz raznih srpskih gradova i krajeva u Bosni,
koji su izabrali Visegrad za svoj novi grad. Cinimo sve da im obezbedimo
pristojan smestaj jer su oni sada u kolektivnom smestaju, u uslovima
nepovoljnim za stanovanje zimi. Vec smo neka resenja spremili,a do
proleca cemo problem njihovog smestaja konacno resiti.
- Privreda Visegrada nije na zavidnom nivou.Robe koje smo proizvodili ne
mogu se prodati ni u Republici Srpskoj ni u Jugoslaviji. Sankcije su i
nama ukinute i mi se nadamo nekom boljitku. Moram istaci da bez nase
matice - Srbije, stvari necemo moci da resavamo. Medju nama ja ne vidim
granicu, a nadam se da cemo se dogovarati sa nasim prvim susedom -
Uzicem, onako kao i do sada, i ubedjen sam da ima mesta nasoj saradnji,
privrednoj, kulturnoj, svakoj.
- Mislim da bez optimizma verovatno ne bi mogli ni postojati. Verujemo
da ce sutra biti bolje. Nasa lica nisu tuzna. To su ipak radosna lica,
puna zivota. Drago nam je da nam dosta ljudi dodje kada odrzavamo
"Visegradsku stazu". Ona uvelicava nas grad, njegovo ime pronese na sve
meridijane, o tome govore svetske agencije. Sve nam to daje do znanja da
nismo sami, da nismo ostavljeni. I gosti iz Srbije pokazuju da Drina
nije granica i da se veze izmedju naseg naroda ne mogu pokidati!
Privreda
BIZNIS-CENTAR U POZEGI
Milan Pavlovic
U Pozegi je otvoren "Biznis-centar" koji se nalazi na prostoru izmedju
hotelskog kompleksa "Inex-Tresnjica" i Konfekcije "Mladost". Podignut je
po ideji "Inex-Tresnjice" i Gradjevinsko-proizvodnog preduzeca
"Konsalting inzenjering" iz Uzica koje je i vlasnik ovog objekta, prvog
ovakve vrste u Pozegi.
Izgradnja je pocela u maju 1994. godine. Objekat ima 110 lokala velicine
od 22 do 47 metara kvadratnih. Izmedju lokala u prizemlju i na spratu
izgradjen je hol sirine 7 metara i duzine 96 metara i to je ustvari prva
pokrivena ulica u Pozegi.
Prema recima vlasnika i direktora "Konsalting-inzenjeringa" Nenada
Pesica, ceo objekat zauzima povrsinu od 3.500 kvadratnih metara. Mada je
interesovanje za kupovinu lokala veliko, u jos nedovrsenom delu ima
lokala za prodaju. U "Biznis-centru" lokali su pogodni za razne
delatnosti: predstavnistva i zastupnistva, ugostiteljstvo, turisticke
agencije, osiguravajuca drustva, izlozbene salone, butike...
ZAPOSLJAVANJE:POLITIKA I REZULTATI
Prema recima Milojka Cupovica, direktora Sluzbe zaposljavanja
Zlatiborskog okruga, poslednjih nekoliko godina na evidenciji ove sluzbe
skoro je isti broj nezaposlenih i krece se oko 25.000. Trenutno
nazaposlenih u svih deset opstina Okruga je 26.154. Broj nezaposlenih sa
visokom strucnom spremom se smanjuje i od 724 na pocetku ove godine sada
je na evidenciji 542.
Nema izrazito suficitarnih zanimanja, kao nekada, kada je broj
nezaposlenih pravnika isao i do 120. Sada su te cifre u nekim granicama
- u Uzicu na primer trenutno ima 27 nezaposlenih diplomiranih ekonomista
i 15 diplomiranih pravnika. I sa ostalim zanimanjima je slicno - najvise
desetak lica iste struke ceka posao.
U poslednje vreme pojavljuju se i deficitarna zanimanja - profesori
stranih jezika, istorije, matematike, kiberneticari, lekari... Procene
su, s obzirom na cenu skolovanja i broj lica koja zavrsavaju fakultete,
da nece biti viska nezaposlenih u klasicnim zanimanjima.
Sluzba zaposljavanja vodi aktivnu politiku zaposljavanja i raznim
programima (za tehnoloske viskove, za novo zaposljavanje,
samozaposljavanje, za pripravnike...) uspeva da znacajno resava problem
nezaposlenosti. Za sve ove programe u ovoj godini Sluzba je utrosila
preko 12 miliona dinara.
Sport
MILAN MANDIC CETVRTI U BODI-BILDINGU
Veteran bajinobastanskog bodi-bildinga Milan Mandic (48) na drzavnom
prvenstvu odrzanom u Kucevu nastupio je u seniorskoj konkurenciji i
osvojio cetvrto mesto.
"UZICE NA INTERNETU" Elektronski casopis za Uzicane i o
uzickom kraju REDAKCIJA:
Radenko Mutavdzic, radenkom@oreska.bis.co.yu;
Predrag Supurovic, broker@bis.co.yu; ADRESA: YU 31000 UZICE, Dimitrija
Tucovica 44/84; TELEFONI: (+381 31) 21586, 28276, 31374; E-MAIL:
office@uzice.bis.co.yu,
editor@uzice.bis.co.yu.
Casopis je besplatan i distribuira se Internet mail-om. Prijave na
mail listu:
subscribe@uzice.bis.co.yu. Casopis mozete pogledati i na web-u:
www.datavoyage.com/uzice/.
|
