Uzice na Internetu, Broj 15, 22.8.1999.

Broj 15

22. avgust 1999.

Godina IV

POMOC IZBEGLICAMA SA KOSOVA
ZAVRSENA UMETNICKA KOLONIJA U ZLAKUSI

POUKE BEOGRADSKOG MITINGA
NISTE TRAZILI, ALI GLEDAJTE

ZAVICAJ U VERGOVICEVOM SRCU

OLIVERA NA SVETSKOM PRVENSTVU
NOVE POBEDE SLOBODE I ZLATIBORA

NELEGALNA TRGOVINA AUTOMOBILIMA

B l i c

POMOC IZBEGLICAMA SA KOSOVA
Prema podacima Crvenog krsta Uzice na teritoriji ove opstine nalazi se oko 400 izbeglica sa Kosova. Najveci broj je smesten u izbeglickim centrima na Zabucju i Lunovom Selu, a jedan broj kod rodbine i u privatnim kucama.
Predsednik Skupstine opstine Milan Nikitovic i potpredsednik Djordje Mijuskovic posetili su vise porodica koje su, bezeci od siptarskih terorista, utociste nasli u nasem kraju. Urucili su im poklon-pakete kao znak da nisu sami ni zaboravljeni. Pitanja statusa, skolovanja dece i ostala neresena pitanja njihovog boravka u novoj sredini uglavnom su u nadleznosti republickih i saveznih organa.
ZAVRSENA UMETNICKA KOLONIJA U ZLAKUSI
U cetvrtak, 18. avgusta, zavrsena je cetvrta medjunarodna kolonija umetnicke keramije "Zlakusa 99". Ove godine okupilo se 10 umetnika iz Grcke, Bugarske, Makedonije i nase zemlje, mada je interesovanje bilo mnogo vece. Za 10 dana, koliko je kolonija trajala, nastala su nova umetnicka dela u tehnici obrade keramike stare vekovima, a prema recima direktora Kolonije akademskog slikara-keramicara Sofije Bunardzic razmislja se o pronalazenju adekvatnog izlozbenog prostora, gde bi se ova dela cuvala i odakle bi povremeno odlazila u svet na izlozbe gde su i do sada zapazena.
Na zavrsetku Kolonije umetnike je primio predsednik Skupstine opstine Milan Nikitovic. Sa gostima iz Grcke konkretno je razgovarano o uspostavljanju saradnje izmedju Uzica i gradova odakle dolaze, koja bi pored umetnickog imala i privredni i turisticki karakter.

F o k u s

POUKE BEOGRADSKOG MITINGA
Veliki protestni miting u organizaciji Pakta za stabilnost Srbije, koji je odrzan u Beogradu na Preobrazenje, 19. avgusta, okupio je desetine hiljada ljudi iz cele republike. Osnovni zahtev okupljenih gradjana bio je ostavka aktuelne vlasti i promene u Srbiji.
Dve velike pouke treba izvuci sa ovog protestnog okupljanja. Srbiji su potrebne promene i to vise niko ne spori, ali politicke podele kakve sada postoje tesko da mogu dovesti do efikasnog nacina za ostvarenje tih promena.
Zapravo, opozicija u Srbiji nikad nije bilo dovoljno jaka ni ujedinjena da pobedi levu koaliciju. Tvrdnje o neregularnosti izbora svakako imaju svoju tezinu, ali izgleda da nisu bili presudni.
Porazena Srbija sada trazi bolju vlast, ali na politickoj sceni niko se ne namece u dovoljnoj meri da bi bio siguran u sutrasnji izborni uspeh.
Otuda jos jedna opasna dilema: hoce li do promena doci na izborima ili na ulici? Ocito da i tu postoje velike podele, jer pored onih koji se zalazu za regularne izborne uslove i postene izbore, mnogi ne veruju u mogucnost takvih promena, vec jedino socijalnom revolucijom na koju manje-vise otvoreno pozivaju.
NISTE TRAZILI, ALI GLEDAJTE
(Objavljujemo tekst Nenada Supurovica, Uzicanina na radu u Beogradu, koji je pomracenje Sunca gledao iz Subotice. Tamo je i vreme bilo naklonjeno posmatracima pa se pojava mogla lepo pratiti, za razliku recimo od Uzica gde je bilo oblacno a i pomracenje je bilo samo delimicno. Mada su se Uzicani bili dobro sakrili (!), za svaki slucaj? Neko ih je plasio da ce i smak sveta!)
Aaa, mislis ti da sam ja beda da propustim tako nesto? Lepo sam ti ja uzeo slobodan dan (pravogovoreci nisam se javio bosu, ali sam ostavio usmeni trag kod kolega "neodlozna posla, bar 130 godina jos"..) i otisao u Suboticu u prvi red. Isao sam SAM jer nisam uspeo nikog da izvucem iz letargije, ali nije mi prvi put. U stvari planirao sam da idem u Kikindu jer je nesto bliza a i nikada nisam bio tamo, ali nije bilo ni jedne jedine karte za tu destinaciju u pozeljno vreme. Jedino sam iskopao ZADNJE mesto u jednom autobusu za Suboticu i uzeo ga pod hitno. Nabavio sam posmatracku opremu (atestirane naocare i sombrero!), spakovao ranac te ujutro krenuo u jedinstveno hodocasce.
A put je bio interesantan. Nas pet-sest istonamernika u crnogorskom busu (koji kasni) smo se pravili da ne vidimo totalno naoblacenje i kisicu koja je prskala kao so na ranu. Videlo se to od rane zore ali ja nisam hteo da vratim kartu. Ko jede govna - treba i da polize tanjir. Medjutim, vetar je duvao sa severa sto znaci da ako se ikome razvedri u zemlji to ce biti u Subotici i more biti nikome vise.
A tako i bi. Stigli smo na vreme, tik posle zakazanog pocetka Dogadjaja (u mom ocekivanom stilu, drugacije ne bi ni valjalo). Ali i Pomracenje je kasnilo (?) pa smo se kompenzovali. Dosetim se ja da kraj Subotice ima i Palic (jezero, park, zoo) pa se uputim sa jos par Beogradjana da trazimo stanicu za lokalni bus. Nadjemo jednu pecurku i pitamo lokalce (kojih jedva da je bilo, a opet mnogo vise nego u Beogradu za koji kazu da je kao i Uzice bio totalno pust!) a oni nam kazu da treba da idemo na jednu stanicu iza coska.. Odemo mi iza coska a tamo... jedno dvesta ljudi ceka bus za Palic. Znali smo odmah da je to ta! Zacudo bez problema se prebacismo do jezera (koje je dozivljaj samo za sebe) i tu sam zatekao jos nekoliko stotina posmatraca koji su na razne nacine vec gledali fenomen koji je u medjuvremenu pristigao (verovatno je uzeo taksi..). Oblaci su se setali tamo-amo ali je Sunce ipak bilo dovoljno jako da se ne moze gledati u njega i naizgled nije mu se desavalo nista, ali tada sam spazio: prvo i jedino pomracenje Sunca u mome zivotu video sam u bari. Vecina svetlosti se valjda ne reflektuje od povrsine barice pa ona posluzi kao odlican filter za posmatranje Sunca koje je delimicno zaklonjeno oblacima (ali ne toliko da bi se gledalo golim okom a opet previse da bi se gledalo kroz naocari). E tu sam ja video: Sunce bezobrazno NACEPLJENO sa desne-gornje strane necim okruglim i crnim. Svi se prenemazu gledajuci gore, a ja i jedna devojka gledamo zabezeknuto - u baru. Bilo je tada jedno 10% pomracenja. U prirodi se nista ne primecuje i tako je bilo do oko 95%. U trenucima kada nije bilo zaklonjeno oblacima, moglo se gledati samo kroz filter i bilo je jednako upecatljivo: jedan disk je preklopio drugi tako da nastane savrseno pravilan oblik nacepljenog kruga sto polako prelazi u formu polumeseca. I svaki put kada se pojavi cista pukotina u oblacima, obalom jezera se prostre odusevljeno "Wau!".
Bilo je tu raznih posmatraca, uglavnom mlad svet: sa crnim naocarima, sa metaliziranim naocarima, sa maskama za varenje, naocarima za varenje, kupljenim staklima za tu namenu, fotoaparatima teleskopima, kamerama, rupicastim projektorima, pa cak sam video i jednog tipa sa nagaravljenim staklom! (Vestina zaostala od Galilea?) Gledali ili ne, svi su bili jako veseli, a tome je pomoglo i pivo iz dva obliznja restorana.
Ja sam se smestio na molu pored jedrilicarske marine. Odabrao sam lezeci polozaj na peskiru a od maziva sam koristio Pils. Naocari su nabavljane kod First Production i imale su atest (Rudjer Boskovica licno?!) ali sam ipak obecao momku koji mi ih je prodao da ce, ako oslepim, dobiti reklamaciju kakvu u zivotu nije video..
I tako. Desavalo se malo pomalo. A onda sve brze! Deset minuta pred sami vrhunac oblaci su potpuno nestali i imali smo savrseno cisto nebo! Sve je ukazivalo da ce se ipak desiti nesto veliko i nepomraceno! (Previse senzacionalizma?)
Prvo je od Suncevog srpa i cekica ostao samo srp! Ja sam u medjuvremenu obukao gornji deo trenerke i prekrstio noge jer sam najednom postao zimozgrozljiv. Masa je skandirala: "Sunce! Sunce! Ua Mesec!" Okolina oko nas je postala jedva primetno zatamnjena. Prvi put da se moglo primetiti golim okom da se nesto desava. Mesec je dosao sa zapada i to sa gornje strane Sunca pa se svima ucinilo da su se naucnici prevarili te da ce Mesec promasiti potpuno pomracenje za malo, ali on je neumoljivo precizno isao da poklopi celo Sunce. Srp je postajao cve tanji i tanji, sve brze i brze. Onda se skratio i ostala je da sija samo jedna tacka na istocnoj strani Sunca! Gvirnuo sam malo golim okom i bio sam zaslepljen na kratko a onda se i taj trn ugasio. Za dvadesetak stepeni dole levo, pred mojim ocima upalila se Venera! Velika je kao Jupiter! Istovremeno, od Sunca je ostao samo oreol fotosfere i predivna korona! Korona se vidi kao paucinasti mlazovi svetlosti koji dosezu nekoliko (4) precnika daleko od Sunca. Pomracenje je bilo totalno, povrsina Sunca je u potpunosti bila pokrivena Mesecom. Kroz naocari se vise nije moglo videti nista. Pokrivena povrsina nije bila potpuno crna i delovala je pomalo bledo zbog rasejanja svetlosti u vazduhu. Bio je to srebrnasti prsten koji visi u vazduhu a od Sunca nije ostalo nista!
U publici krik odusevljenja, razlegao se aplauz! Svako je urliknuo nesto. Da odagna strah?
Prizor je bio velicanstven u svakom smislu: Ljudi stoje na obali Palickog jezera, svi smo u istom sosu. Okrecemo se oko sebe u purpurnoj atmosferi. Tamno je kao pred zoru, ali zora dopire sa svih strana istovremeno. Oblaci u daljini radioaktivno svetle. Svi su nasmejani i svi su lepi. Upalile su se svetiljke duz obale. Ljudi fotografisu.. (sa blicem?!) Opsti je mir. Euforiju je zamenio tajac. Sunce kao da se zaglavilo. Neko rece da predugo traje..
Gde je ono pivo..
A onda se sa desne strane pojavio tracak svetlosti, Venere nestade i zatim sam ponovo bio zaslepljen. Kroz naocari vidim da se ponovo radi samo o jednoj tacki svetlosti, ali golim okom izgleda kao da neko zavaruje na obodu Meseca. Pojavljuje se tanak, tanak srp ovog puta sa desne strane, tanak da se to ne moze zamisliti, kao konac. Brzo se povecava i zatim sve ide obrnutim redom. Posle par minuta vratila se svetlost dana iako je jos uvek preko 95% Sunca zaklonjeno! Ostatak Pojave se golim okom ne bi primetio! Nakon 15 minuta postalo mi je vruce i skinuo sam trenerku. Tek tada sam postao svestan da je tokom pomracenja doslo do znatnog pada temperature.
Vise skoro niko nije gledao u nebo. Ljudima je bilo dosta sto su odgledali film unapred. Otoplilo je i jedrilicari su poceli da iznose plovece sprave na jezero. Ja sam otpratio mesec do kraja da se uverim da slucajno nije ostao u zasedi. A onda sam se presvukao u sta treba i okupao se u jezeru u to ime. Svet je bio nezasluzeno spasen, a voda je bila nekako slana...
Sa sobom sam nosio moj cenjeni budilnik pomocu koga sam utvrdio da se totalno pomracenje zaista desilo u Subotici, kako je i dogovoreno, 11. avgusta 1999. godine u 12:54 i trajalo je dva minuta, da je delimicno pomracenje prestalo u 14:16 istog dana.
PROVERENO SOPSTVENIM OCIMA, U 12:00 NA AUTOBUSKOJ STANICI U SUBOTICI POMRACENJU NI TRAGA NIJE BILO IAKO JE ONO ZAKAZANO ZA 11:29 I U SUPROTNO ME NE MOZE UVERITI NI JEDAN PROFESIONALNI ASTRONOM !
Na koji nacin je Sunce nadoknadilo vreme, pojma nemam.

I z l o z b a

ZAVICAJ U VERGOVICEVOM SRCU
Akademski slikar Radomir Vergovic (60) otvorio je trinaestu po redu samostalnu izlozbu slika u uzickoj Gradskoj galeriji. Izlozena su 33 rada u tehnici ulja na platnu. Sva su sa zavicajnim motivima, dakle iz Uzica i okoline, pa otuda i naziv izlozbe "U srcu zavicaj".
Na otvaranju u utorak, 17. avgusta, govorili su predsednik Skupstine opstine Milan Nikitovic i direktor uzickog Narodnog muzeja Dragisa Milosavljevic.
Izlozba je otvorena do 31. avgusta.

S p o r t

OLIVERA NA SVETSKOM PRVENSTVU
Svetsko prvenstvo u atletici odrzava se u spanskom gradu Sevilji. Nas najbolja atleticarka Olivera Jevtic, posle osvajanja zlatne medalje na nedavno odrzanom Evropskom prvenstvu u Geteborgu u trci na 10.000 metara, sada ponovo ima sansu da potvrdi svoju svetsku klasu. Kvalifikaciona trka na 10.000 metara na programu je u ponedeljak, 23. avgusta, a finalna u cetvrtak, 26. avgusta.
NOVE POBEDE SLOBODE I ZLATIBORA
Uzicki drugoligasi "Sloboda" i "Zlatibor" koji se takmice u Drugoj saveznoj fudbalskoj ligi zabelezili su nove pobede i bodove. "Sloboda" je u Kraljevu pobedila "Slogu" sa 2:1, a "Zlatibor" kao domacin ekipu "Sumadije" iz Kragujevca sa 1:0.

C a r l i j a nj a

Aleksandar Bogicevic

Evo ima vec nekoliko dana kako sam jako srecan! Mislim da je hendikep svih ljudi koji ne zive na ovim prostorima, a narocito u Uzicu, sto ustvari pojma nemaju sta je prava sreca. Zato cu ja sad da je definisem - prava sreca je kad cujete da nece biti restrikcije struje, ali jos veca sreca je kad vam dodje struja. Na drugom mestu, ali ne manje srecan, je dogadjaj kad vam ponovo, nakon ko-zna-koliko meseci proradi telefon! Zbog toga sam ja dvostruko srecan - vec tri-cetiri dana mi nije nestajalo struje (i kad nestane, to bude uglavnom "samo" na dva sata dnevno, nista strasno; ponekad se upitam sta li bi se dogodilo sa Njujorkom kad bi bez struje bio ukupno dva sata za deset godina). Osim toga, proradio mi je i telefon kuci, a ja sam, mimo svoje ranije politike "nedavanja broja telefona bas svakom", za ovih sedam dana razglasio novi broj i Kurti i Murti, samo da bi me sto vise njih zvalo.
Pa vi nemate pojma kakav je to osecaj kad zazvoni telefon: prva dva-tri zvona se ustrcite po kuci (uspavani refleksi), ne mozete odmah da reagujete na pravi nacin - da li to nesto kipi na sporetu, ili treba trcati u skloniste (mozda napadaju Vilotici?), i tek "u jadno doba" se setite redosleda akcije. Sa osmehom od uva do uva i osecajem neopisive miline koja struji sirom organizma, dizete slusalicu i dostojanstveno, "vazno", kazete "'Alo".
Zaista, bas ste hendikepirani svi vi koji ne zivite u Uzicu! Ne umete da uzivate u malim stvarima. Ima, doduse, jedno "ali" koje mi srecu kvari - izgleda da sam ja jedan od retkih u zgradi koji ima telefon, pa ga drzim u spajzu. Racunam, tu ce se najmanje cuti spolja, kad zazvoni. Ne bi bilo bas uputno da komsije cuju kako zvoni, mozda bih time navukao na sebe gnev komsiluka. Ponekad me malo cak i grize savest - sto je meni telefon potrebniji nego njima? Ali, neka, bolje je da cutim i krijem tu strasnu tajnu. Samo mi jos fali da mi se navade da zivkaju kojekoga i da me stavljaju na stetu...

D o s i j e

NELEGALNA TRGOVINA AUTOMOBILIMA
U uzickom javnom tuzilastvu podignuta je optuznica protiv Bogdana Matovica, direktora "Autograne" iz Priboja, zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja prilikom prodaje automobila pribojskog FAP-a. U optuznici koja ima preko 60 stavki Matovicu se stavlja na teret da je svoju firmu ostetio za milionske sume jer je u periodu od 1990. do 1995. godine, narocito u vreme inflacije 1993. godine, prodavao vozila ispod cene, zatim na rate, neke nije ni naplatio... Optuzeni Matovic tvrdi da je takve poteze cinio u interesu preduzeca, ali broj zloupotreba i nacin kako su vrsene dovoljno pokazuju da osnova za optuznicu itekako ima!

E r s k o c o s e

Karikatura : Volodja

"UZICE NA INTERNETU" Elektronski casopis za Uzicane i o uzickom kraju;
IZDAVAC: DataVoyage , Uzice;
REDAKCIJA: Radenko Mutavdzic, Predrag Supurovic, Vladimir Sivcevic Volodja, Goran Postas, Aleksandar Bogicevic, Ivo Trifunovic; ADRESA: YU 31000 UZICE, Dimitrija Tucovica 44/84; TELEFONI: (+381 31) 531374, 511076;
E-MAIL: office@uzice.dv.co.yu

Casopis je besplatan i distribuira se preko Internet-a. Prijavljivanje za preuzimanje brojeva putem e-maila na subscribe@uzice.dv.co.yu . Odjavljivanje na mailto: unsubscribe@uzice.dv.co.yu.Svaki broj casopisa mozete pogledati i na
web-u: http://www.uzice.net/ui/ .

WEB Design:

		B l i c


POMOC IZBEGLICAMA SA KOSOVA Prema podacima Crvenog krsta Uzice na teritoriji ove opstine nalazi se oko 400 izbeglica sa Kosova. Najveci broj je smesten u izbeglickim centrima na Zabucju i Lunovom Selu, a jedan broj kod rodbine i u privatnim kucama. Predsednik Skupstine opstine Milan Nikitovic i potpredsednik Djordje Mijuskovic posetili su vise porodica koje su, bezeci od siptarskih terorista, utociste nasli u nasem kraju. Urucili su im poklon-pakete kao znak da nisu sami ni zaboravljeni. Pitanja statusa, skolovanja dece i ostala neresena pitanja njihovog boravka u novoj sredini uglavnom su u nadleznosti republickih i saveznih organa. ZAVRSENA UMETNICKA KOLONIJA U ZLAKUSI U cetvrtak, 18. avgusta, zavrsena je cetvrta medjunarodna kolonija umetnicke keramije "Zlakusa 99". Ove godine okupilo se 10 umetnika iz Grcke, Bugarske, Makedonije i nase zemlje, mada je interesovanje bilo mnogo vece. Za 10 dana, koliko je kolonija trajala, nastala su nova umetnicka dela u tehnici obrade keramike stare vekovima, a prema recima direktora Kolonije akademskog slikara-keramicara Sofije Bunardzic razmislja se o pronalazenju adekvatnog izlozbenog prostora, gde bi se ova dela cuvala i odakle bi povremeno odlazila u svet na izlozbe gde su i do sada zapazena. Na zavrsetku Kolonije umetnike je primio predsednik Skupstine opstine Milan Nikitovic. Sa gostima iz Grcke konkretno je razgovarano o uspostavljanju saradnje izmedju Uzica i gradova odakle dolaze, koja bi pored umetnickog imala i privredni i turisticki karakter.

		F o k u s


POUKE BEOGRADSKOG MITINGA Veliki protestni miting u organizaciji Pakta za stabilnost Srbije, koji je odrzan u Beogradu na Preobrazenje, 19. avgusta, okupio je desetine hiljada ljudi iz cele republike. Osnovni zahtev okupljenih gradjana bio je ostavka aktuelne vlasti i promene u Srbiji. Dve velike pouke treba izvuci sa ovog protestnog okupljanja. Srbiji su potrebne promene i to vise niko ne spori, ali politicke podele kakve sada postoje tesko da mogu dovesti do efikasnog nacina za ostvarenje tih promena. Zapravo, opozicija u Srbiji nikad nije bilo dovoljno jaka ni ujedinjena da pobedi levu koaliciju. Tvrdnje o neregularnosti izbora svakako imaju svoju tezinu, ali izgleda da nisu bili presudni. Porazena Srbija sada trazi bolju vlast, ali na politickoj sceni niko se ne namece u dovoljnoj meri da bi bio siguran u sutrasnji izborni uspeh. Otuda jos jedna opasna dilema: hoce li do promena doci na izborima ili na ulici? Ocito da i tu postoje velike podele, jer pored onih koji se zalazu za regularne izborne uslove i postene izbore, mnogi ne veruju u mogucnost takvih promena, vec jedino socijalnom revolucijom na koju manje-vise otvoreno pozivaju. NISTE TRAZILI, ALI GLEDAJTE (Objavljujemo tekst Nenada Supurovica, Uzicanina na radu u Beogradu, koji je pomracenje Sunca gledao iz Subotice. Tamo je i vreme bilo naklonjeno posmatracima pa se pojava mogla lepo pratiti, za razliku recimo od Uzica gde je bilo oblacno a i pomracenje je bilo samo delimicno. Mada su se Uzicani bili dobro sakrili (!), za svaki slucaj? Neko ih je plasio da ce i smak sveta!) Aaa, mislis ti da sam ja beda da propustim tako nesto? Lepo sam ti ja uzeo slobodan dan (pravogovoreci nisam se javio bosu, ali sam ostavio usmeni trag kod kolega "neodlozna posla, bar 130 godina jos"..) i otisao u Suboticu u prvi red. Isao sam SAM jer nisam uspeo nikog da izvucem iz letargije, ali nije mi prvi put. U stvari planirao sam da idem u Kikindu jer je nesto bliza a i nikada nisam bio tamo, ali nije bilo ni jedne jedine karte za tu destinaciju u pozeljno vreme. Jedino sam iskopao ZADNJE mesto u jednom autobusu za Suboticu i uzeo ga pod hitno. Nabavio sam posmatracku opremu (atestirane naocare i sombrero!), spakovao ranac te ujutro krenuo u jedinstveno hodocasce. A put je bio interesantan. Nas pet-sest istonamernika u crnogorskom busu (koji kasni) smo se pravili da ne vidimo totalno naoblacenje i kisicu koja je prskala kao so na ranu. Videlo se to od rane zore ali ja nisam hteo da vratim kartu. Ko jede govna - treba i da polize tanjir. Medjutim, vetar je duvao sa severa sto znaci da ako se ikome razvedri u zemlji to ce biti u Subotici i more biti nikome vise. A tako i bi. Stigli smo na vreme, tik posle zakazanog pocetka Dogadjaja (u mom ocekivanom stilu, drugacije ne bi ni valjalo). Ali i Pomracenje je kasnilo (?) pa smo se kompenzovali. Dosetim se ja da kraj Subotice ima i Palic (jezero, park, zoo) pa se uputim sa jos par Beogradjana da trazimo stanicu za lokalni bus. Nadjemo jednu pecurku i pitamo lokalce (kojih jedva da je bilo, a opet mnogo vise nego u Beogradu za koji kazu da je kao i Uzice bio totalno pust!) a oni nam kazu da treba da idemo na jednu stanicu iza coska.. Odemo mi iza coska a tamo... jedno dvesta ljudi ceka bus za Palic. Znali smo odmah da je to ta! Zacudo bez problema se prebacismo do jezera (koje je dozivljaj samo za sebe) i tu sam zatekao jos nekoliko stotina posmatraca koji su na razne nacine vec gledali fenomen koji je u medjuvremenu pristigao (verovatno je uzeo taksi..). Oblaci su se setali tamo-amo ali je Sunce ipak bilo dovoljno jako da se ne moze gledati u njega i naizgled nije mu se desavalo nista, ali tada sam spazio: prvo i jedino pomracenje Sunca u mome zivotu video sam u bari. Vecina svetlosti se valjda ne reflektuje od povrsine barice pa ona posluzi kao odlican filter za posmatranje Sunca koje je delimicno zaklonjeno oblacima (ali ne toliko da bi se gledalo golim okom a opet previse da bi se gledalo kroz naocari). E tu sam ja video: Sunce bezobrazno NACEPLJENO sa desne-gornje strane necim okruglim i crnim. Svi se prenemazu gledajuci gore, a ja i jedna devojka gledamo zabezeknuto - u baru. Bilo je tada jedno 10% pomracenja. U prirodi se nista ne primecuje i tako je bilo do oko 95%. U trenucima kada nije bilo zaklonjeno oblacima, moglo se gledati samo kroz filter i bilo je jednako upecatljivo: jedan disk je preklopio drugi tako da nastane savrseno pravilan oblik nacepljenog kruga sto polako prelazi u formu polumeseca. I svaki put kada se pojavi cista pukotina u oblacima, obalom jezera se prostre odusevljeno "Wau!". Bilo je tu raznih posmatraca, uglavnom mlad svet: sa crnim naocarima, sa metaliziranim naocarima, sa maskama za varenje, naocarima za varenje, kupljenim staklima za tu namenu, fotoaparatima teleskopima, kamerama, rupicastim projektorima, pa cak sam video i jednog tipa sa nagaravljenim staklom! (Vestina zaostala od Galilea?) Gledali ili ne, svi su bili jako veseli, a tome je pomoglo i pivo iz dva obliznja restorana. Ja sam se smestio na molu pored jedrilicarske marine. Odabrao sam lezeci polozaj na peskiru a od maziva sam koristio Pils. Naocari su nabavljane kod First Production i imale su atest (Rudjer Boskovica licno?!) ali sam ipak obecao momku koji mi ih je prodao da ce, ako oslepim, dobiti reklamaciju kakvu u zivotu nije video.. I tako. Desavalo se malo pomalo. A onda sve brze! Deset minuta pred sami vrhunac oblaci su potpuno nestali i imali smo savrseno cisto nebo! Sve je ukazivalo da ce se ipak desiti nesto veliko i nepomraceno! (Previse senzacionalizma?) Prvo je od Suncevog srpa i cekica ostao samo srp! Ja sam u medjuvremenu obukao gornji deo trenerke i prekrstio noge jer sam najednom postao zimozgrozljiv. Masa je skandirala: "Sunce! Sunce! Ua Mesec!" Okolina oko nas je postala jedva primetno zatamnjena. Prvi put da se moglo primetiti golim okom da se nesto desava. Mesec je dosao sa zapada i to sa gornje strane Sunca pa se svima ucinilo da su se naucnici prevarili te da ce Mesec promasiti potpuno pomracenje za malo, ali on je neumoljivo precizno isao da poklopi celo Sunce. Srp je postajao cve tanji i tanji, sve brze i brze. Onda se skratio i ostala je da sija samo jedna tacka na istocnoj strani Sunca! Gvirnuo sam malo golim okom i bio sam zaslepljen na kratko a onda se i taj trn ugasio. Za dvadesetak stepeni dole levo, pred mojim ocima upalila se Venera! Velika je kao Jupiter! Istovremeno, od Sunca je ostao samo oreol fotosfere i predivna korona! Korona se vidi kao paucinasti mlazovi svetlosti koji dosezu nekoliko (4) precnika daleko od Sunca. Pomracenje je bilo totalno, povrsina Sunca je u potpunosti bila pokrivena Mesecom. Kroz naocari se vise nije moglo videti nista. Pokrivena povrsina nije bila potpuno crna i delovala je pomalo bledo zbog rasejanja svetlosti u vazduhu. Bio je to srebrnasti prsten koji visi u vazduhu a od Sunca nije ostalo nista! U publici krik odusevljenja, razlegao se aplauz! Svako je urliknuo nesto. Da odagna strah? Prizor je bio velicanstven u svakom smislu: Ljudi stoje na obali Palickog jezera, svi smo u istom sosu. Okrecemo se oko sebe u purpurnoj atmosferi. Tamno je kao pred zoru, ali zora dopire sa svih strana istovremeno. Oblaci u daljini radioaktivno svetle. Svi su nasmejani i svi su lepi. Upalile su se svetiljke duz obale. Ljudi fotografisu.. (sa blicem?!) Opsti je mir. Euforiju je zamenio tajac. Sunce kao da se zaglavilo. Neko rece da predugo traje.. Gde je ono pivo.. A onda se sa desne strane pojavio tracak svetlosti, Venere nestade i zatim sam ponovo bio zaslepljen. Kroz naocari vidim da se ponovo radi samo o jednoj tacki svetlosti, ali golim okom izgleda kao da neko zavaruje na obodu Meseca. Pojavljuje se tanak, tanak srp ovog puta sa desne strane, tanak da se to ne moze zamisliti, kao konac. Brzo se povecava i zatim sve ide obrnutim redom. Posle par minuta vratila se svetlost dana iako je jos uvek preko 95% Sunca zaklonjeno! Ostatak Pojave se golim okom ne bi primetio! Nakon 15 minuta postalo mi je vruce i skinuo sam trenerku. Tek tada sam postao svestan da je tokom pomracenja doslo do znatnog pada temperature. Vise skoro niko nije gledao u nebo. Ljudima je bilo dosta sto su odgledali film unapred. Otoplilo je i jedrilicari su poceli da iznose plovece sprave na jezero. Ja sam otpratio mesec do kraja da se uverim da slucajno nije ostao u zasedi. A onda sam se presvukao u sta treba i okupao se u jezeru u to ime. Svet je bio nezasluzeno spasen, a voda je bila nekako slana... Sa sobom sam nosio moj cenjeni budilnik pomocu koga sam utvrdio da se totalno pomracenje zaista desilo u Subotici, kako je i dogovoreno, 11. avgusta 1999. godine u 12:54 i trajalo je dva minuta, da je delimicno pomracenje prestalo u 14:16 istog dana. PROVERENO SOPSTVENIM OCIMA, U 12:00 NA AUTOBUSKOJ STANICI U SUBOTICI POMRACENJU NI TRAGA NIJE BILO IAKO JE ONO ZAKAZANO ZA 11:29 I U SUPROTNO ME NE MOZE UVERITI NI JEDAN PROFESIONALNI ASTRONOM ! Na koji nacin je Sunce nadoknadilo vreme, pojma nemam.

		I z l o z b a


ZAVICAJ U VERGOVICEVOM SRCU Akademski slikar Radomir Vergovic (60) otvorio je trinaestu po redu samostalnu izlozbu slika u uzickoj Gradskoj galeriji. Izlozena su 33 rada u tehnici ulja na platnu. Sva su sa zavicajnim motivima, dakle iz Uzica i okoline, pa otuda i naziv izlozbe "U srcu zavicaj". Na otvaranju u utorak, 17. avgusta, govorili su predsednik Skupstine opstine Milan Nikitovic i direktor uzickog Narodnog muzeja Dragisa Milosavljevic. Izlozba je otvorena do 31. avgusta.

		S p o r t


OLIVERA NA SVETSKOM PRVENSTVU Svetsko prvenstvo u atletici odrzava se u spanskom gradu Sevilji. Nas najbolja atleticarka Olivera Jevtic, posle osvajanja zlatne medalje na nedavno odrzanom Evropskom prvenstvu u Geteborgu u trci na 10.000 metara, sada ponovo ima sansu da potvrdi svoju svetsku klasu. Kvalifikaciona trka na 10.000 metara na programu je u ponedeljak, 23. avgusta, a finalna u cetvrtak, 26. avgusta. NOVE POBEDE SLOBODE I ZLATIBORA Uzicki drugoligasi "Sloboda" i "Zlatibor" koji se takmice u Drugoj saveznoj fudbalskoj ligi zabelezili su nove pobede i bodove. "Sloboda" je u Kraljevu pobedila "Slogu" sa 2:1, a "Zlatibor" kao domacin ekipu "Sumadije" iz Kragujevca sa 1:0.

		C a r l i j a nj a

		Aleksandar Bogicevic
Evo ima vec nekoliko dana kako sam jako srecan! Mislim da je hendikep svih ljudi koji ne zive na ovim prostorima, a narocito u Uzicu, sto ustvari pojma nemaju sta je prava sreca. Zato cu ja sad da je definisem - prava sreca je kad cujete da nece biti restrikcije struje, ali jos veca sreca je kad vam dodje struja. Na drugom mestu, ali ne manje srecan, je dogadjaj kad vam ponovo, nakon ko-zna-koliko meseci proradi telefon! Zbog toga sam ja dvostruko srecan - vec tri-cetiri dana mi nije nestajalo struje (i kad nestane, to bude uglavnom "samo" na dva sata dnevno, nista strasno; ponekad se upitam sta li bi se dogodilo sa Njujorkom kad bi bez struje bio ukupno dva sata za deset godina). Osim toga, proradio mi je i telefon kuci, a ja sam, mimo svoje ranije politike "nedavanja broja telefona bas svakom", za ovih sedam dana razglasio novi broj i Kurti i Murti, samo da bi me sto vise njih zvalo. Pa vi nemate pojma kakav je to osecaj kad zazvoni telefon: prva dva-tri zvona se ustrcite po kuci (uspavani refleksi), ne mozete odmah da reagujete na pravi nacin - da li to nesto kipi na sporetu, ili treba trcati u skloniste (mozda napadaju Vilotici?), i tek "u jadno doba" se setite redosleda akcije. Sa osmehom od uva do uva i osecajem neopisive miline koja struji sirom organizma, dizete slusalicu i dostojanstveno, "vazno", kazete "'Alo". Zaista, bas ste hendikepirani svi vi koji ne zivite u Uzicu! Ne umete da uzivate u malim stvarima. Ima, doduse, jedno "ali" koje mi srecu kvari - izgleda da sam ja jedan od retkih u zgradi koji ima telefon, pa ga drzim u spajzu. Racunam, tu ce se najmanje cuti spolja, kad zazvoni. Ne bi bilo bas uputno da komsije cuju kako zvoni, mozda bih time navukao na sebe gnev komsiluka. Ponekad me malo cak i grize savest - sto je meni telefon potrebniji nego njima? Ali, neka, bolje je da cutim i krijem tu strasnu tajnu. Samo mi jos fali da mi se navade da zivkaju kojekoga i da me stavljaju na stetu...

		D o s i j e


NELEGALNA TRGOVINA AUTOMOBILIMA U uzickom javnom tuzilastvu podignuta je optuznica protiv Bogdana Matovica, direktora "Autograne" iz Priboja, zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja prilikom prodaje automobila pribojskog FAP-a. U optuznici koja ima preko 60 stavki Matovicu se stavlja na teret da je svoju firmu ostetio za milionske sume jer je u periodu od 1990. do 1995. godine, narocito u vreme inflacije 1993. godine, prodavao vozila ispod cene, zatim na rate, neke nije ni naplatio... Optuzeni Matovic tvrdi da je takve poteze cinio u interesu preduzeca, ali broj zloupotreba i nacin kako su vrsene dovoljno pokazuju da osnova za optuznicu itekako ima!