MILORAD KONDIĆ KONDA

Rođen u Staparima gde i živi i slika svoj svet za svoju dušu!

Adresa:
Stapari, malo dalje od Utrine, ili centra sela
31000 Užice
tel: 031/877-015
mob: 064/1668725

Nedaleko od Užica, na 888 metara nadmorske visine, na visoravni zvanoj STAPARI živi, mašta i stvara svoja dela, družeći se sa onim i ovim svetom (realnim i kosmičkim) svetski putnik KONDA. O njemu je pisano, pričano, pa i nešto više. O njemu znaju sve, naročito staparci. A eto, ja sam ga upoznao zahvaljujući još jednom Staparcu, Nešu...

I kako to obično biva, iznenadite se kad otkrijete kolegu, koji stvara duže od vas. I sednete, i popijete, i uz čašicu-dve ispričate. A onda nešto i napišete. E, ja sam napisao ovo:

Slikanje ga je pratilo kroz ceo život. Još od osnovne škole. Ali kada se 1970. godine na Zlatiboru susreo sa slikarem fantastičarem Milićem od Mačve, to je za njega bilo presudno. Iako posredno nije bio Milićev sledbenik okrenuo se kosmičkim maštarijama. Za sebe kaže da je vizionar zagledan u budućnost. A šta kažu slike:

Najpre pleni kolorit, onaj zavičajni, Staparski. Doduše crtački nevešto, ali dušom iskreno postavlja teme i motive vezane za njega i njegovu okolinu. Racionalan u tehnici, iracionalan u ideji, Konda stvara njemu znani svet, svet iz neke priče, bajke, možda budućeg dana, i to najpre mrkim, zagasitim koloritom, a kasnije kako shvata suštinu srednjovekovnog “mraka” (koji ga je inspirisao u mladosti) odriče ga se sa nekim strahopoštovanjem i uz vedre boje svoga zavičaja slike manjeg formata, uglavnom pejsaže, a nađe se tu i poneki dragi portret.

Kao samouk (jedini) staparski slikar, ovaj autor izgradio je svoj lični estetski doživljaj likovnog dela, a stvaralački fenomen podredio svojoj ćudljivoj prirodi. Neopterećen trajanjem zagledan u budućnost, on je tu gde je, neeksponiran, vredan i ne preterano ambiciozan. Povučen u osamu svog ateljea bori se sa svakim novonastalim delom, sabira utiske sa svojih putovanja gde je nešto novo naučio i upoznao i ratuje sa slikama i sa samim sobom.

Uvek sam bio naklonjen stvaralačkom činu, tada sam najsrećniji, a onda, tema, kako završiti sliku kad ona nikad nije završena, završava Konda ovaj naš susret. No, to za sada. Prvo da to vidi neko, najpre Staparci, pa onda ceo svet, kaže Konda, a ideja je puno i krupnih planova.

Zadržavajući se na karakteristikama likovnog izraza autora, u ovom slučaju bilo bi nepotrebno i suvišno. Kritika je ionako prebukirana belo u svetskim razmerama, a ova domaća, da se ne bi spotakla od pogrešan kamen, neka ovo kritičko zapažanje prepusti Staparcima i njihovim gostima u ovoj svečanoj prilici.

Đorđe Stanić, slikar i kritičar