PRIČE O UŽIČANIMA: MALIŠA T. ATANACKOVIĆ

Malisa AtanackovicTrgovac i industrijalac iz Užica (rođen u Zaglavku 1860. godine, umro u Užicu 1919). Iz rodnog sela Zaglavka došao je u Užice kao dečak od oko 10-12 godina. Doveli su ga očevi prijatelji i predali Jevtu Petkoviću da kod njega, u centralnoj kafani užičkih trgovaca nauči kafedžijsko umeće i "stekne osnovne pojmove o varoškom životu i trgovačkim poslovima i odnosima". Čaršija mu je dala ime, prekrstila Borisava u Mališu. U ovoj kafani zatekla ga je i okupacija Bosne i Hercegovine 1878. i početne posledice uvedenog protektorata po Užice - zatvaranje granice duž Drine za trgovačke poslove. Osamdesetih godina, posle jednogodišnjeg boravka u Beogradu kod izvesnog Tilera i sa iskustvom kafedžijskog momka, mladi Mališa Atanacković se osamostaljuje - otvara kafanu i rakidžinicu. Početni kapital stavili su mu na raspolaganje trojica profesora užičke realke: Dobra Ružić, Nastas Petrović i Ljubomir Ljuba Davidović.

S godinama i grananjem poslova, u Užicu počinje da se primećuje njegova preduzetnička ličnost, a Mališa postaje i vizionar i realizator industrijskog razvoja Užica i užičkog kraja. Iz te njegove poslovne uspešnosti (u domenu trgovine, prvenstveno izvozne) razvila se i njegova politička karijera u okviru Narodne radikalne stranke.

Za narodnog poslanika na listi Radikalne stranke za varoš Užice prvi put je izabran 1897. U tom sazivu Narodne skupštine Mališa Atanacković je bio ukupno 22 godine, do smrti 1919. godine. U istom periodu u nekoliko navrata bio je predsednik opštine užičke i odbornik iste opštine, predsednik Okružne skupštine okruga užičkog, predsednik Izvozničkog esnafa u Užicu, predsednik Upravnog odbora trgovačke banke u Užicu (1908-1919), član Trgovačke komore u Beogradu za okrug užički (1912-1919), član nekoliko humanitarnih i prosvetnih ustanova itd. Jedno vreme bio je urednik "Zlatibora", prvih novina koje su izlazile u Užicu sa prekidima od 1885. do 1900. godine.

Rezultat njegove preduzetničke sposobnosti su i tri industrijska objekta u Užicu, čiji je bio vlasnik: parni mlin (1910), hidrocentrala na Đetinji u klancu "Groto" (1911) i električni mlin na Rakijskoj pijaci (1912).

Godine Prvog svetskog rata proveo je u izbeglištvu na Krfu, u Švajcarskoj i Francuskoj. U sastavu delegacije industrijalaca iz Srbije (1917) obišao je industrijske centre u Engleskoj, odakle je poneo mnogo viđenog, nameran da to primeni u Srbiji i u Užicu. Samo nekoliko meseci po povratku u zemlju i u Užice, zbog srčanih komplikacija, život ovog zanimljivog Užičanina se završio.


Preuzeto iz publikacije STO GODINA ELEKTRIFIKACIJE UŽICA 1900-2000, Aleksandar Kale Spasojević, Miodrag D. Gluščević, Užice, EPS, JP Elektrodistribucija Užice, 2000


[početak][sadržaj][geografija][kultura][manastiri][privreda][turizam][sport][organizacije][webmail]
[zanimljivosti][adresar][dogadjaji][druženje][informacije][mediji][autori][sponzori][email]

www.uzice.net

Jugoslovenski TOP Portal