Obućar i trgovac-izvoznik. U ovećoj grupi viđenih građana Užica koji su život skončali između 1901 i 1910. godine, bio je i Vuk Ostojić, veliki majstor obuđarskog zanata, školovan u Beču. Trgovinom se bavio kada su u pitanju bili unosni poslovi i samo da bi finansijski ojačao zanatsku radnju i uvećao porodične prihode. Od rane mladosti uočen je kao naaren, prilježan poslu i čestit čovek. Zbog tih osobina rado je viđen u, kako se onda govorilo "najotmenijem društvu", bilo da se radilo o javnom ili porodičnom druženju. Da dosegnu društveni položaj i status koji je Vuk Ostojić stekao u Užicu, bila je želja najvećeg broja njegovih savremenika, zanatlija i trgovaca. Tokom postojanja njegove obućarske radnje, a to je bilo punih 29 godina, u Užicu se nije prodavala obuća inostrane izrade; u Vukovoj radnji uvek su bili u ponudi najnoviji evropski modeli dečije, muške i ženske obuće. Zbog cenjenih osobina, Vuk je preko dvadeset godina bio opštinski odbornik u Užicu. Mesni i Okružni odbor Narodne radikalne stranke nekoliko puta nudio mu je mesto predsednika Opštine užičke i izbornu poslaničku kandidaturu. Nijednu od tih ponuda Vuk nije prihvatio. Bio je član uprave Užičke građanske štedionice (1884) i Užičke akcionarske tkačke radionice (1897) od osnivanja uprava do kraja života. Fond siromašnih đaka užičkih osnovnih škola postao je značajna humanitarna ustanova zaslugom Vuka Ostojića. Zahvaljujući velikom kapitalu ovog fonda, nad kojim je Vuk bdeo, svake godine je odevano i obuvano u zimskom periodu po 160 siromašnih užičkih osnovaca. Političkim opredeljenjem pripadao je Narodnoj radikalnoj stranci, a posle rascepa 1905. godine "starim radikalima" ili "fuzionašima". Preuzeto iz publikacije STO GODINA ELEKTRIFIKACIJE UŽICA 1900-2000, Aleksandar Kale Spasojević, Miodrag D. Gluščević, Užice, EPS, JP Elektrodistribucija Užice, 2000