Динарска штедња – знак поверења у домаћу валуту

Раст динарске штедње у времену глобалне нестабилности и финансијских ризика, који се на разне начине манифестују у светској економији, потврђује да је очувано поверење грађана у домаћу валуту и домаћи финансијски систем.

Чињеница да је сада исплативије штедети у динарима него у девизама променила је валутну структуру штедње у корист динарске штедње и раста трајнијих динарских улога.

Тенденција динаризације, како овај тренд називају економисти, све више је изражена у последњих неколико година. Иако грађани највише штеде у девизама (од тога 90 одсто у еврима), евидентан је раст удела динарске у укупној штедњи, који се наставља.  

Зашто расте динарска штедња?

Анализе показују да је исплативије штедети у динарима него у еврима и краткорочно и дугорочно. Разлози за то су следећи:

• остварена је и сачувана макроекономска стабилност дужи низ година,
• донете су одговарајуће мере монетарне и фискалне политике,
• релативно су више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима,
• неопорезивање динарске штедње (по основу девизне штедње плаћа се порез у износу од 15%).

Поверење грађана у стабилност динарске штедње најбоље потврђује податак Народне банке Србије да је у последњих десет година динарска штедња повећана више од пет пута и да је крајем 2022. године износила 96,3 милијарде динара.

Ово је остварено упркос неповољном утицају разних глобалних криза у том периоду које уносе неизвесност. Криза поводом рата у Украјини, који је почео у фебруару 2022. године, прети сукобима ширих размера. Општи поремећај живота унела је и пандемија вируса Ковид-19. Ипак, и у најновијем периоду расте динарска штедња уз повећано учешће дугорочних депозита.

Укупни опоравак финансијског система у Србији потврђује и раст девизне штедње. Према подацима Народне банке Србије, девизна штедња увећана је са 8,3 милијарде евра крајем 2012. године на 13,7 милијарди евра крајем 2022. године.

Очување стабилног курса динара према евру се наставља

Очување релативне стабилности курса динара према евру дало је вишеструке ефекте. За обичан свет то је веома умирујућа чињеница, јер сви добро памтимо време опште нестабилности и инфлације деведестих година, која је из дан у дан низала нуле на новим новчаницама до светских рекорда.

За привреду та стабилност има значај јер је знатно допринела да утицај раста увозних цена на домаће цене буде ограничен.

Народна банка Србије је ефикасно реаговала на знатно повећану тражњу за девизама због геополитичке тензије и посебно раста цена енергената. Интервенцијама на девизном тржишту очувано је поверење и стабилност динара према евру.

Ефекти интервенција утицали су на повећање девизних резерви, које су крајем децембра 2022. године износиле 19,4 милијарде евра. Количина злата у девизним резервама достигла је рекордних 38,5 тона.

Показатељи стабилности домаће економије

Уз раст динарске штедње и стабилност курса динара, показатељи стабилности домаће економије су следећи:

• смањење учешћа јавног дуга у пројектованом бруто домаћем производу,
• смањење учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима,
• задржавању кредитног рејтинга Србије,
• продужавање подршке Међународног монетарног фонда договореном економском програму,
• очување поверења међународних инвеститора у одрживе економске показатеље Србије.

Како банке подстичу штедњу

За укупни привредни раст веома је важно одржати поверење у банкарски систем, јер без штедње нема раста.

Економисти истичу да без штедње нема могућности за финансирање привреде у довољној мери. Обезбеђеним финансирањем активирају се бројни развојни пројекти. Уколико тога не би било, био би успорен развој предузећа, а то у макро размерама значи пад економских активности и успоравање привредног раста, са свим последицама по цело друштво.

Банкарски систем и сам реагује на подстицај динарске штедње. Уобичајене мере које подстичу динарску штедњу су следеће:

• веће каматне стопе на динарску штедњу како би привукле више штедиша и њихове депозите,
• могућност отварања различитих врста рачуна, у флексибилној комбинацији бесплатног, основног и пакет рачуна како би се проширио број штедиша, а самим тим и штедња,
• аутоматска динарска штедња, где се одређени износ аутоматски пребацује са текућег рачуна на штедни рачун сваког месеца,
• промоције и бонуси које банке повремено нуде новим штедишама,
• новина су онлајн услуге и мобилне апликације које олакшавају отварање и управљање штедним рачунима без одласка у банку.

Овим и другим мерама омогућава се клијентима да изаберу ону опцију која најбоље одговара њиховим потребама и финансијским циљевима.

Промоцијом банкарских услуга клијенти се обавештавају и подстичу да истраже различите понуде и опције које банке нуде, како би пронашли најбољу опцију за своју штедњу.