Ђорђе Пилчевић

Новинар и публициста Ђорђе Пилчевић (1938–2017) рођен је у Крушчици у општини Ариље. Основну школу похађао је у родном месту, Суботици и Земуну, а нижу гимназију и Школу ученика у привреди у Београду. Радио је као службеник у предузећу „Пролетер” у Ариљу и Народном одбору општине Ариље.

У листу „Вести“ био је новинар од 1963. до 1979. године.

Од 1979. године био је стални дописник „Политике“ из ужичког краја, а затим стални дописник „Борбе“ из Ужица.

Прве прилоге почео је да објављује 1958. године у „Вестима“, „Народном војнику“ и листу „За домовину“. Сарађивао је са 50 разних листова и часописа. Објавио је више од двадесет фељтона у Вестима, Вечерњим новостима, Политици експрес, Борби, Фронту, Нашим крилима, Четвртом јулу, Полимљу, Златарским новостима, ББ гласу. Као новинар познат је по аргументованим и на документима заснованим полемикама које је ради истине путем штампе водио. Покренуо је и знатно допринео рехабилитацији академског сликара Михаила Миловановића.

Више од четрдесет година бавио се пубилицистиком и историографијом. Обајвио је следеће књиге: Трагом ариљских партизана (1971), „Први партизан 1944–1974“ (1974), Двадесет пет година Савеза глувих Титово Ужице 1949–1974 (1974), Командант устаничке Шумадије, прича о Милану Благојевићу (1979), Ужички пекари у колони борбе и изградње (1979), Добрун, Тара, Санџак (1980), 60 година постојања и рада Добровољног ватрогасног друштва у Титовом Ужицу 1923–1983 (1983. и допуњено издање 1998), Пчеларство у пожешком крају: од најстаријих времена до данас (1996), Академски сликар Михаило Миловановић, живот и дело 1879–1941 (1998), 40 година Завода за пољопривреду „Моравица” у Ужицу 1958–1998 (1993), Браћа Јечменица (1999), Ватрогаство Златиборског округа 1908–2000 (2000), 30 година Поливалентне патронажне службе ужичког Дома здравља 1971–2001 (2001), Трагично пролеће – ужички крај у НАТО агресији 1999 (2004).

Панорама Ужица

Коаутор је монографија: Ваљаоница барка и алуминијума „Слободан Пенезић Крцун 1950–1975”, Расадник кадрова – 45 година Пољопривредне школе „Љубо Мићић” у Пожеги (2002), 50 година Спортског друштва „Слобода”, 85 година Текстилног завода „Цвета Дабић”, 50 година Електродистрибуције Ужице, На раскршћу путева и размеђу векова – Основна школа у Новој Вароши 1827–2002,  Ратни дневник Стевана Туцовића.

У рукопису је оставио ратни роман „Ко је био Ханс Кол“, који ће бити штампан у издању Историјског архива и недовршени рукописи: Шпанци ужичког краја, Животопис генерала Љубодрага Ђурића, Хроника села Крушчице. Поред тога, деценијама је прикупљао архивски материјал радећи на бројним рукописима, који су, нажалост, остали недовршени.

Био је вишегодишњи сарадник Историјског архива, дарујући Установи бројне фотографије, књиге и документе. Сарађивао је у годишњаку архива Историјска баштина као аутор, стручни сарадник и рецензент бројних прилога. Такође је своје чланке обајвљивао у часописима Пожешки годишњак и Међај. Мало је познато, да се Ђорђе Пилчевић бавио и писањем поезије.

Био је члан Савеза новинара Југославије, Удружења новинара Србије и Црне Горе, у једном мандату члан Суда части Удружења новнара Србије, председник Актива новинара региона Ужице и члан Удружења публициста Западне Србије. Поводом 25-годишњице листа „Полимље” у Пријепољу добио је другу награду „Окица Глушчевића” за објављен фељтон у овом листу. Активно је сарађивао са Удружењем бораца НОР-а и Градским одбором потомака ратника 1804–1918 „Коста Тодоровић”.

Умро је 12. априла 2017. године у Ужицу, где је и сахрањен.

Др Александар В. Савић

Панорама Ужица

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *