Изложба посвећена српској хероини Милунки Савић

У Галерији Културног центра Златибор приређена je изложба „Из Копривнице у вечност“ посвећена српској хероини Милунки Савић.

Изложба се приређује поводом 50 година од смрти Милунке Савић, учеснице балканских и Првог светског рата, носиоца бројних домаћих и страних одликовања за своја јуначка дела. Рањавана је више пута, једном у бици на Дрини код Ужица.

Ауторка изложбе је Данијела Матовић, а дизајна изложбе Милутин Марковић.

Изложба је отворена 26. фебруара, а 2. марта у Културном центру Златибор београдска глумица Весна Станковић наступиће у представи „Милунка“.

Уз изложбу у Културном центру Златибор доносимо причу о Милунки Савић урађену у оквиру серијала кратких документарно-едукативних филмова – минијатура на тему Првог светског рата.

Панорама Ужица

Пројекат „Минијатуре“ редитељке Слађане Зарић настао је у продукцији „Застава филма“ Министарства одбране, у сарадњи са нашим еминентним историчарима.

Милунка Савић (1890–1973)

Рођена је 24. јуна 1890. у селу Копривница код Јошаничке бање, у подножју Копаоника. Детињство јој је протекло у сиромаштву и тешком свакодневном раду на пољу и у кући.

Преломни догађај, који јој је из корена променио живот, био је почетак Првог балканског рата. када се пријавила као добровољац Милун Савић. Одсекла је косу, марамом превила груди и пријавила се као мушкарац. Касније је објаснила да је тада имала 20 година, а девојачке жеље су биле далеко од ње.

Уместо да се удаје и ствара породицу, хтела је да ратује и сматрала да је испунила своју дужност – борила се са пушком у руци, а не као болничарка. Била је војник Дринске дивизије и учествовала у Скадарској бици.

У Другом балканском рату прославила се у Брегалничкој бици 1913. године. У току жестоких борби била је рањена и тада су у превијалишту установили да је девојка. Вест о томе да се храбри бомбаш зове Милунка прочула се у српској војсци.

Милунка у униформи 1917, 1918.

У Великом рату Милунка Савић борила се у Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило”, познатом и као Гвоздени пук. Учествовала је у Дринској и Колубарској бици 1914. године, а у јесен 1915, када је овај пук распоређен у Македонији, у тешким борбама вођеним против бугарске регуларне војске и комита.

Приликом одступања преко Албаније и Црне Горе Други пешадијски пук штитио је од напада бугарских трупа. Посебно тешке борбе вођене су на планини Бабуни. Српска војска била је принуђена на повлачење.

Почетком јануара 1916. била је тешко рањена и лечена је у Бизерти. Треће ратне године војници српске војске борили су се у више битака: Горничевској, на Кајмакчалану и у окуци Црне реке. У крвавим сукобима на Кајмакчалану, Добром пољу и Груништу истакла се као бомбаш, али и по заробљавању више бугарских војника. За исказану храброст тада је добила Орден Карађорђеве звезде.

Наредник Милунка Савић је више пута рањавана: у Брегалничкој бици, у бици на Дрини, у близини Ужица, у повлачењу преко Албаније, на Скочивиру.

Појава жена у војсци тих година била је револуционарна. Српска војска била је једна од ретких која је женама дозвољавала да се раме уз раме боре са мушкарцима. Зато је Милунка Савић свуда где се појављивала изазивала велико интересовање и дивљење савезничких војника.

За храброст и умеће које је показала Милунка Савић одликована је бројним домаћим и страним одликовањима. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима, Медаље за храброст, Споменице ослободилачких ратова 1912–1918, Албанскe споменица за ослобођење и уједињење 1914–1918. Одликована је и најзначанијим француским одликовањима: Легијом части 4. и 5. степена и Ратним крстом са златном палмом. Била је најодликованија жена у Великом рату.

Не зна се да ли је Милунка Савић већи херој била у рату или у миру. Поред биолошке ћерке, одгајила је и усвојила још три девојчице. Одшколовала је више од 30 дечака и девојчица из родне Јошаничке бање. Радила је као кројачица у војној шивари, куварица и као чистачица у Хипотекарној банци у Београду.

Умрла је у Београду 1973. године и сахрањена у приватној гробници, без државних почасти. Посмртни остаци најодликованије жене Великог рата премештени су у Алеју великана 2013. године.

Др Божица Младеновић, Филозофски факултет у Нишу

СРПСКА ВОЈНИЧКА ИСТОРИЈА – МИЛУНКА САВИЋ, Продукција ВФЦ ЗАСТАВА ФИЛМ, МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ
Редитељ Слађана Зарић, Директор фотографије Жарко Пекез

Панорама Ужица

Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *