Издавачка делатност Историјског архива Ужице

Издавачка делатност спада у једну од значајнијих делатности ужичког Историјског архива. Од 1970. године, када је штампана прва публикација Архива „Цветови у огњу – изгинули у рату 1941–1945. године у Општини Титово Ужице“, почиње континуирани рад на издаваштву.

Заједно са Народном библиотеком и Народним музејом, 1972. године покренут је часопис „Ужички зборник“, а 1983. и годишњак архива „Историјска баштина“.

Ужички зборник

Крајем 1969. године покренута је иницијатива за издавање сталне публикације, у чијој припреми и реализацији би учествовале установе у култури – Народни музеј, Историјски архив и Народна библиотека. Публикација би садржала прилоге за политичку, културну и привредну историју Ужица и ужичког краја.

У том циљу формирана је иницијативна група за припрему „Ужичког зборника“, а у њеном саставу били су Цвета Грујичић, Радослав Познановић и Живота Марковић.

Финансијску подршку издавању зборника пружили су Заједница за културу Титово Ужице и Републичка заједница културе.

Панорама Ужица

Први број „Ужичког зборника“ изашао је 1972. године, а часопис излази и данас.

Од 1981. године, када је Народна библиотека Ужице покренула свој часопис „Међај“, издавање „Ужичког зборника“ настављају Историјски архив и Народни музеј.

Заједничко издавање часописа трајало је до 2007. године, односно до броја 30 „Ужичког зборника“, када Народни музеј преузима самостално штампање.

Уредници „Ужичког зборника“ из Историјског архива били су: др Раде Познановић, мр Војислав Лазовић, Миодраг Глушчевић и Драгица Матић, а одговорни уредници Милорад Искрин и Мирослав Дучић.

Чланови Редакције из Архива били су: др Радослав Познановић, Милун Раонић, Љубомир Вељашевић, Миодраг Глушчевић, Војислав Лазовић, Драгица Матић, Милорад Искрин и др Александар В. Савић.

Сарадници из Архива: др Раде Познановић, мр Војислав Лазовић, Миодраг Глушчевић, Милорад Искрин, Драгица Матић, Милун Раонић, Љубомир Вељашевић, Петра Ћурчић, Миле Чарапић, Милева Милошевић, др Александар В. Савић, Ана Бабић -Сукњаја, Даница Шостар и Немања Спаловић.

Историјска баштина

Поводом обележавања 35 година рада Архива, 1983. године, покренута је „Историјска баштина“, годишњак Историјског архива у Ужицу, часопис за историографију и архивистику.

Приликом покретања часописа узето је у обзир да веома развијен научно-истраживачки рад и све бројнији корисници архивске грађе, као примарног извора за рад, обавезују Архив на брже отварање архивских фондова према јавности, као и на објављивање значајних фондова.

Први Правилник о издавању годишњака „Историјска баштина“, донет је на збору радника Историјског архива, на седници од 9. јуна 1983. године. Због потреба модернизације и побољшања квалитета часописа, 2006. године донет је нови Правилник, а затим и његова допуна 2011. године.

Већину радова из архивистике и историографије Златиборског округа припремили су запослени из Историјског архива Ужице, али и сарадници из других архива, културних, образовних и научних установа из Србије и окружења.

Радове у „Историјској баштини“ објавили су сарадници из Архива Србије, Архива Југославије, Архива Босне и Херцеговине, Архива Српске православне цркве, као и из историјских архива Чачка, Зајечара, Крагујевца и Београда.

Прилоге су објавили и сарадници из Историјског института САНУ, Математичког института САНУ, Института за савремену историју Србије, Института за новију историју Србије, Филозофског факултета у Новом Саду, Службеног гласника, Удружења Ужичана у Београду, Техничког факултета у Чачку, Музеја Николе Тесле, Педагошког музеја Београда и музеја Ужица и Чачка, Народне библиотеке из градова Ужице, Пожега и Чајетина, духовници православне и муслиманске вероисповести и други сарадници.  

Сви стручни радови из архивистике и историографије рецензирају се према Правилнику о издавању часописа. Године 2008. часопис је добио и научну верификацију са коефицијентом М53.

Одговорни уредници за издавање часописа били су Милорад Искрин и Мирослав Дучић, а уредници мр Војислав Лазовић (1983–1988), Драгица Матић (1993–2000).

Од 2001. уредник је др Александар В. Савић.

Садржај „Историјске баштине“ претежно чине прилози из архивске делатности, као што су прикази фондова и збирки, инвентари, приређена архивска грађа и дневници. Поред тога објављују се прилози, везани за значајне догађаје, годишњице и личности из Ужица и ужичког краја. Неколико бројева часописа је посвећено значајним датумима из Првог српског устанка, балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата.

Издања Историјског архива

1. Цветови у огњу, Титово Ужице, 1970.

2. Миодраг Глушчевић, Тридесет година Историјског архива у Титовом Ужицу, Титово Ужице, 1979.

3. Ахмет Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије XV и XVI век, I –III, у сарадњи са ИА Краљева и Чачка, Чачак, 1984, 1985.

4. Стојан Обрадовић, Описаније округа ужичког / Костреш-харамбаша, приредио Видан Николић, Титово Ужице, 1987.

5. Водич Историјског архива Титово Ужице (приредили Милун Раонић и Драгица Матић), Ужице, 1990, водич кроз грађу Историјског архива, као VII књига пројекта Редакције водича кроз архивску грађу Србије.

6. Народно здравље у Округу ужичком за 1903. годину, по службеним подацима и сопственим посматрањима написао др Алекса Стојковић, физикус Округа ужичког, Београд, 1903, (прештампано), Ужице, 1994.

7. Марко Поповић, Ужички град, Београд – Ужице, 1995. (Издавачи: Археолошки институт у Београду и Историјски архив у Ужицу).

8. Ратни дневници Ужичана 1912–1918, приредили Недељко Јешић, Драгица Матић и Видан Николић, Ужице, 1995.

9. Магистрат Нахије ужичко-соколске, судски протокол 1831–1833, приредио Новак Живковић, Ужице, 1997.

10. Ранислав М. Аврамовић, Моја истина, приредили Драгица Матић и Милојко Ђоковић, Ужице, 1998.

11. Радослав В. Познановић, Изгинули у ратовима 1912–1918. из Ужичког округа – спомен књига поводом осамдесетогодишњице завршетка Првог светског рата, Ужице, 1998.

12. Новак Живковић, Ужички округ 1865–1880, Ужице, 2000.

13. Милан Смиљанић, Узгреднице, приредио др Ратомир Цвијетић, Ужице, 2002, 2016 (два издања).

14. Миодраг Д. Глушчевић, 55 година Историјског архива Ужица 1948-2003, Ужице, 2003.

15. Благоје Живковић, Ослобођење Ужица 1805. године, репринт издања из 1954. године, Ужице, 2004.

16. Ратомир М. Цвијетић, Узимање Ужица 1805. и 1807: поезија и историја, Ужице, 2004.

17. Полагање рачуна Милана Ђ. Ђурића, посланика за варош Ужице, репринт издања из 1881. године, Ужице, 2004.

18. Миле Чарапић, Коло јахача „Кнез Михаило“ за округ ужички 1895-1941, Ужице, 2004.

19. Марко Поповић, Ужички град, друго допуњено издање, Ужице 2004.

20. Књажевска канцеларија: Ужичка нахија, књига прва (1816–1830), приредио др Недељко Радосављевић, Београд – Ужице, 2005. Саиздавач Архив Србије, Београд.

21. Љубомир Каљевић, Моје успомене, Ужице, 2006, друго издање (прво издање „Вечерњих новости“ у Београду 1908).

22. Књажевачка канцеларија: Ужичка нахија (1831–1839), приредио др Недељко Радосављевић, Београд – Ужице, 2006. Саиздавач Архив Србије, Београд.

23. Књажевачка канцеларија: Ужички суд (1825–1839), приредио др Недељко Радосављевић, Ужице – Београд, 2006. Саиздавач Архив Србије, Београд.

24. Драгослав Риле Богдановић, Миле Чарапић, Ужичка клисура 1920-1945, Ужице 2006.

25. Малиша Атанацковић, Дневник (1915–1919), приредио др Илија Мисаиловић, Ужице, 2006.

26. Живота Марковић, Народне старешине ужичког краја у доба Првог и Другог устанка, Ужице, 2007.

27. Животопис Максима Евгеновића, друго допуњено издање, приредила мр Татјана Ракић (прво издање публиковано у Будимпешти 1877. године), Ужице, 2007.

28. Мехмед-Бег Капетановић, Народно благо, фототипско издање, Историјски архив Ужице и Историјски архив Сарајево, Ужице, 2007.

29. Добрила Аранитовић, Учитељски подмладак, Ужице, 2007 (суиздавач Учитељски факултет у Ужицу).

30. Данило Станојевић, Златиборци у војсци Кнежевине Србије 1815-1878, Ужице, 2008.

31. Жељко Марковић, Цариградски мементо, Ужице, 2008. и 2016. (два издања).

32. Драган Шуљагић, Родослов фамилије Шуљагић, Ужице, 2008.

33. Милева Д. Милошевић, Удружење занатлија вароши и среза Ужичког, Титово Ужице (1840–1950), аналитичко – сумарни инвентар, Ужице, 2008.

34. Светислав Видо, Слатко од малина, Ужице, 2008.

35. Миодраг Д. Глушчевић, 60 година Историјског архива у Ужицу 1948-2008, Ужице, 2008.

36. Миле Чарапић, Соколство у ужичком крају и рашкој области 1911-1941, Ужице, 2010.

37. Александар В. Савић, Драгослава Родаљевић, Историјска баштина: библиографија 1983-2011, Ужице, 2011.

38. Недељко Радосављевић, Црква брванара у Сечој Реци (друго допуњено издање), Ужице, 2012.

39. Недељко Радосављевић, Стара црква у Субјелу, Ужице, 2012.

40. Недељко Радосављевић, Ужице, град и нахија – окружје у времену страха (1788–1862), Ужице, 2013.

41. Милан Смиљанић – Сирогојно (1891–1979), сумарни инвентар, приредила Милева Милошевић, Ужице, 2014.

42. Генерал Иван С. Павловић, Из наше офанзиве 1914. године: заузеће Ужица, гоњење Аустријанаца: 25–28. новембра 1914. године, Ужице, 2014.

43. Мемоари Сима С. Поповића, приредио Александар В. Савић, Ужице, 2015.

44. Раде В. Познановић, Јунаци Карађорђеве звезде ужичког краја, Ужице, 2015.

45. Александар В. Савић, Ужички округ 1947–1963: друштвено-историјски развој и промене, Ужице, 2016.

46. М. Иљин, Сунце на столу, приче о осветљењу, Ужице, 2016.

47. Ратни дневник пуковника Стевана Ј. Туцовића, приредили Александар В. Савић, Ђорђе Пилчевић, Ужице, 2017.

48. Како да добри Бог, дневник генерала Драгољуба Т. Вуковића, приредио Жељко Марковић, Ужице, 2018.

49. „Писма без курира“ Слободана Пенезића Крцуна, приредили Жељко Марковић и Александар Рајевац, Ужице, 2018.

50. Жељко В Марковић, Мостови на кривој Дрини, Ужице – Бања Лука, 2019.

51. Ђорђе Пилчевић, Мајор Кол/Грађанин Колић, Ужице, 2019.

52. Слободан Радовић, Знаменити професори Ужица, Ужице, 2019.

53. Слободан Пенезић Крцун, Гласност ћутања (приредио Жељко Марковић), Ужице, 2020.

54. Сећања Срдана Новаковића (приредили мр Маја Николова и др Александар В. Савић), Ужице –  Неготин, 2020.

55. Момчило Вуковић Бирчанин, „Петар Други Петровић Његош (1813-1851)“, Бања Лука – Ужице – Београд,  2020.

56. Милорад Мишо Дебљовић „Гружанин“, Шумадинац међу Ерама, Ужице, 2020.

Панорама Ужица

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *