Јуначка одбрана на Цигли 21/22. августа 1914. године

Код некадашње карауле Цигла у Јабланици, коју мештани зову Бијела Глава, 21/22. августа 1914. године сукобиле су се јединице надмоћнијег 16. корпуса 6. аустро-угарске армије и Лимског одреда. Након жестоке борбе ратници Лимског одреда, Ужичке војске и добровољци успели су да зауставе окупаторе у операцијама на почетку Првог светског рата. Међу изгинулим ратницима Српске војске свој живот је положио и командант трећег батаљона Четвртог кадровског пука мајор Василије Луковић.

Општина Чајетина је на Цигли 2014. године, у оквиру обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, подигла споменик храбрим борцима, по идејном решењу Владимира Митровића, у организацији Туристичког удружења Јабланица.

Сваке године, уз ове датуме, народним сабором сећања, пијетета и сарадње и полагањем венаца чува се спомен на изгинуле српске јунаке.

Четврти кадровски пук 19. августа 1914. стигао је са Вихре на Варду око 6 часова и ту се у извиђању ка Бујаку задржао цео дан. Десно је одржавана веза са Шумадијском дивизијом II позива која се налазила на линији Мазуље – Метаљка, јер су одступили са Сухе горе. Пук, под командом потпуковника Јеврема Михаиловића, имао је у свом саставу: 23 официра, 1 чиновника, 13 подофицира, 60 каплара, 981 редова и 2 митраљеза.                       

20. август

Због повлачења наших снага од Рудог пук је 20. августа, у раним јутарњим часовима, кренуо одступним маршем преко Равног брда ка Змајевцу и караули Цигла, где је стигао у сумрак. Одмах је успостављена веза десно са Шумадијском дивизијом II позива на Шаргану, а лево са одредом мајора Вемића на караули Црни  врх.

За ојачање одбране на овом правцу упућени су, још 19. августа, 3. и 4. батаљон 4. пука  II позива. Они су у 5,30 часова пошли од Кремана преко Шљивовице и Бранежаца ка Чајетини, где су стигли око 11,45 часова. Марш је настављен у 14 часова преко Палисада за Рибницу. Сутрадан је пут настављен преко Торника и Јабланице на Љуљаш (кота 1200 м). Јединице које су се већ налазиле на том терену обавештене су да су стављене под команду пуковника Милутина Стефановића. Задатак одбране је био да се спречи непријатељско надирање од Руда ка Увцу, Прибоју и даље ка Чајетини.

Дотадашњи командант Лимског одреда, потпуковник Михаиловић, враћен је за команданта 4. кадровског пука и стављен под команду пуковника Милутина Стефановића, који је командовао целокупном одбраном Лимског одреда.

По извештају команданта 4. кадровског пука он је 20. августа увече био са једним батаљоном на положају Љуљаш, а са другим на Орлићу, на десној обали Увца.

Главне тачке отпора на положају Цигла биле су на котама 1076 и 1085, а положај караула Цигла је јужније и простире се до безименог потока који се улива у Увац, западно од карауле Раче. Љуљаш се налази позади средишњег дела ових положаја и доминира околним тереном. Лево од Љуљаша је Орлић, а десно Полошац. Између Љуљаша и Полошца био је пут који из Прибоја преко села Јабланица води за Чајетину.

21. август

О борби на Цигли командант 5. кадровског пука је у свом извештају навео да је пук 8/21. августа уочио, око 7 часова, покрет непријатеља у циљу напада на десно крило и бок положаја Змајевац – Цигла. По наређењу кдт-а Лимског одреда пук је покренут ка положају Караула – Цигла. Две чете упућене су на коте 977 и 999 са намером да спрече продор непријатељу који је у том правцу већ упутио неке своје делове. Остатак пука стигао је на караулу Цигла око 8 часова. Ту је стигао и ппук. Јеврем Михаиловић који је издао наређење да 5. кадровски пук заузме и брани положај између леве обале потока Дубница и десне обале Ступчанског потока. Предвиђено је да главна тачка отпора буде на коти 1085, северно од карауле Цигла.

Непријатељ је већ био посео положај Црно брдо  – Голеш. Зато је  кдт 5. кадровског пука, ппук Милорад Митровић, издао заповест трећем батаљону да поседне означени положај и упорно држи коте 977 и 999. Митраљеско одељење посело је коту 968. Други батаљон је посео Шарену косу и коту 1076 где се утврдио. Један брдски топ постављен је између кота 1076 и 880, одакле је могао дејствовати у свим правцима који воде предњим одбрамбеним положајима.

Један вод је био на Оштрељу, кота (1043) за случај да непријатељ изврши напад из правца Бјелог Брда.

Борбе на котама 977 и 999

Борба је почела око 8.30 часова, нападом на западне падине кота 977 и 999 уз јако дејство артиљерије са положаја изнад Зубаца. Ватра је била усмерена на предње положаје наше одбране на коти 977. Око 14 часова непријатељ је избио на предњу ивицу гребена коте 977, па су  3. и 4. чета напустиле положаје на котама 977 и 999. Пошто су ти положаји били веома важни за одбрану, командирима ових чета је наређено да поново заузму напуштене положаје. Кота 977 се није могла повратити па су обе чете поселе коту 999 успоравајући наступање непријатеља. Митраљеско дејство са коте 968 имало је јак ефекат на успоравање непријатељског надирања. Убрзо је ноћ прекинула даље дејство непријатеља.

Борбе на Шареној коси

На десно крило пука, ка  Шареној коси, непријатељ је напао ок 12 часова. Ту је отпор пружила 1 чета 5. пука. Око 14 часова рањен је к-дир чете, а водник који га је заменио, уочивши да непријатељ врши обухват, одступио је са четом ка коти 985. Ппук. Митровић му је упутио појачање једне чете и наредио поновно заузимање напуштених положаја, али се у томе није успело па су се чете задржале на коти 985 где их је затекла ноћ. Ноћ је искоришћена за утврђивање и попуну муниције.

Напад на положаје 4. кадровског пука

Четврти кадровски пук, који се налазио на положају Караула – Цигла – кота 1085 нападнут је око 6 часова 8/21. августа. Борба је трајала све до 19,20 часова. У почетку борбе пук је имао један батаљон у првом борбеном реду, а два батаљона су била у резерви.  Непријатељ није успео да потисне 4. кадровски пук.

22. август

Следећег дана Аустријанци су почели  напад око 5 часова уз јако дејство артиљерије, који су у току ноћи извукли на Голеш. Ватру су усмерили на коту 999, а нарочито на седло и позадину коте 1076. Наш топ је брзо успео да неутралише њихово дејство, па се њихова артиљерија спорадично оглашавала гађајући позадину где је претпостављала да се налази наша резерва. Борба је појачана око 5,30 часова дејством јаке митраљеске и пушчане ватре непријатеља са коте 977 и Шарене косе и наступањем њихових колона јаругама ка коти 999 где су се налазиле две чете 5. кадровског пука. Око осам часова ове две чете су одступиле са положаја. По наређењу команданта пука покушано је поновно заузимање коте 999, али се у томе није успело.

Две чете које су биле на Шареној коси добро су се држале. Пуковник Митровић је известио пук. Стефановића да се један непријатељски батаљон спушта са Црног брда (кота 924) ка његовом десном крилу и да непријатељ дејствује артиљеријском бочном ватром на његов положај. Да би се спречио обухват пук. Стефановић упутио му је једну чету 4. батаљона 4. пука II позива. Пошто се непријатељ упутио и са Главичице у правцу Оштреља, затражено је од кдт-а 4. кадровског пука да упути један батаљон на Оштрељ, који је био важна тачка одбране. Упућен је 2. батаљон који је са две чете посео Оштрељ, а са две чете је био код села Брезовца. Са батаљоном је довучен и један топ који је постављен на Оштрељ одакле је дејствовао по непријатељској пешадији у наступању, коју су подржавала четири митраљеза. Непријатељ је ипак заустављен снажном ватром са Оштреља.

Око 10 часова јединице 5. кадровског пука са ојачањима држали  су: Оштрељ, коту 1045, коту 794, 880 и 869. Непријатељ је појачавао притисак. Ппук. Митровићу је наређена упорна одбрана, а ако не успе да одржи положај да се повуче на линију Торник – Лиска и да буде на крајњем десном крилу.

Око 10,15 часова лево крило 5. кадровског пука почело се колебати. Непријатељ је извршио и јак продор ка центру. Да би се ојачала одбрана на том правцу две чете 2. батаљона развиле су се између кота 999 и 985 према коти 880. Тиме је спречен даљи продор непријатеља на том правцу.

Батаљон који се налазио на Оштрељу је потиснут ка селу Брезовцу. Наша артиљерија успоравала је наступање непријатеља. Велике проблеме одбрани задавало је дејство непријатељске артиљерије са Голеша, која се опет огласила око 10,30 часова. Нарочито је на удару било десно крило 4. кадровског пука. Непријатељ се почео увлачити Ступачким потоком између положаја 5. и 4. кадровског пука. За ојачање карауле Цигла упућена је, као последња резерва, чета 4. пука II позива, са коте 1076 ка коти 1085. Истовремено је као појачање упућен и један топ ка карули Цигла. Пошто је непријатељ јако надирао на споју 4. и 5. кадровског пука, кдт 5. кадровског пука наредио је око 12 часова постепено извлачење из борбе косом која се спушта од села Брезовица ка Јабланици, а потом ка Лиси.  Пук је прикупљен у Јабланици и око 16,30 часова стигао је на Лису где се почео утврђивати ка фронту Љуљаш – Цигла.

Борба на положајима 4. кадровског пука

Непријатељ је 9/22. августа почео нападати на положаје 4. кадровског пука око 6,30 часова артиљеријском ватром, а затим и пешадијском. Приближавање јачих снага непријатеља почело је око 7 часова. Наша артиљерија је почела дејство на непријареља на удаљености од 2.400, а пушчаном на око 800 метара. Непријатељска батерија са Змајевца неутралисала је наша два топа која су повучена на прихватни положај, а први борбени ред на левом крилу појачан је са три чете из резерве. Непријатељ је потом дејство артиљерије усмерио на нашу пешадију.

Кдт 5. кадровског пука упозорио је да непријатељ са положаја Брезовице пребацује поједине делове од Голеша ка Оштрељу. Због тога су два батаљона и један топ, под командом мајора Јована Катанића, одмах упућени на десно крило. На левом крилу одбране остао је само један топ, а у резерви једна чета 3. батаљона. Јако дејство непријатеља довело је до колебања одбране на левом крилу која је појачана последњом резервом како би се положаји задржали. Позади ових положаја на удаљености око 2 км била је једна чета из 4. пука II позива, са два митраљеза која је требала да изврши прихват 4. кадровског пука у случају повлачења.

Пуковник Стефановић је око 11 часова добио извештај од ппук Михаиловића да надмоћнији непријатељ успева да поколеба његове делове и да се положај не може одржати. Пратећи ток борбе са Љуљаша, пук. Стефановић је у 11,25 часова наредио да се нарочита пажња посвети десном крилу. Истовремено наређује да две чете на десном крилу положаја Љуљаш буду у прправности да прихвате 4. кадровски пук у случају повлачења.

Нешто касније пук. Стефановић обавештава ппук. Михаиловића да је 5. кадровском пуку наређена упорна одбрана, али ако не успе да задржи непријатеља да се повуче на линију Торник –– Лиска и да буде на крајњем десном крилу Лиске. У ово време непријатељ је на два места пробио одбрану 4. пука, дошло је до борбе на бајонет и гушања. Схвативши да се више не може одржати на положају ппук. Михаиловић је наредио повлачење ка Љуљашу, око 11,50 часова. Чете 4. пука II позива биле су удаљене око 2 км и нису могле успешно штитити одступање, па су губици 4. кадровског пука били велики. Два батаљона (659 пушака) и један топ са положаја Цигла (к. 1057 и 1076) одступили су на прихватни положај Љуљаш, а затим на Лиску. Један батаљон и један топ са положаја Оштрељ одступио је преко села Јабланице на Лиску. Борба код заштитних делова престала је око 15 часова.

О повлачењу 4. и 5. кадровског пука извештен је кдт. Ужичке војске, од кога је тражено да им се у помоћ упуте делови Шумадијске дивизије II позива са артиљеријом, како би дејствовали у леви бок непријатеља. Кдт-у одбране на Црном врху, мајору Недељку Милићу је наређено да се постепено повуче на лево крило положаја Торник.

Од јединица 4. пука II позива остале су три чете 4. батаљона са два батаљона за одбрану положаја Љуљаш – Орлић. Две чете са два митраљеза биле су на линији Љуљаш – Полошац, а једна на Орлићу. На Љуљаш непријатељ није извршио напад, а на Орлић је упутио две чете које су дочекане јаком пушчаном ватром  и одбијене. Кад је непријатељ извршио обухват десног крила одбране наше јединице су се повукле на линију Лиска – Торник.

По повлачењу 4. кадровског пука и чете 4. пука II позива повукле су се са Љуљаша. Чета са Орлића пребачена је  преко Јабланице на западну падину Лиске и вршила је прихват чета са Љуљаша. Све трупе Лимског одреда биле су 23. августа на линији Лиска – Торник.

Слом 5. армије је зауставио и даље наступање трупа 6. армије, која је 23. августа прешла у повлачење на леву обалу Дрине.

Губици 4. кадровског пука

Погинуо кдт 3. батаљона мајор Василије Луковић из Кнића, срез гружански, округ крагујевачки, рањен кап. Бранислав Вучковић, рањени и нестали потпоручници Витомир Аћимовић и Марко Марковић. Погинуло је 36 подофицира и војника. Рањено је 71, а нестало 165. Из 5. кадровског пука погинуло је 11, а рањено 55 војника.

(У списку изгинулих бораца 4. кадровског пука који се налази у Народној библиотеци Ужице, под инв. бр. 25 уписана су имена погинулих бораца Српске војске на Цигли)  

Истакли се храброшћу

У борбама на Црном врху и Цигли храброшћу су се истакли: Команданти 4. и 5. кадровског пука, потпуковници Јеврем Михаиловић и Милорад Митровић; к-дир 5. брдске батерије, арт. кап. I класе Антоније Пекић са својом батеријом; кдт Горњачког добровољачког одреда коњички  мајор Велимир Вемић; кдт трупа на Црном врху (кдт 3. батаљона 4. пука II позива) мајор Недељко Милић; к-дир 6. граничне чете артиљеријски кап. I класе Панта Радосављевић; кдт Допунског батаљона 4. пука  II позива кап. I класе Алекса Николић и к-дир митраљеског одељења 4. пука II позива ппор. Миливоје Богичевић.