Здравствене тегобе које осећамо могу бити мање или више изражене, али је важно пратити симптоме како бисте и сами препознали узрок тегоба или их што верније предочили свом лекару. Препознавање обољења по симптомима које осећамо може бити корисно, али треба бити опрезан јер симптоми нису увек јасан показатељ одређене болести.
Код бројних симптома не морате одмах ићи лекару већ можете сазнати више о могућим узроцима користећи релевантне медицинске сајтове и друге поуздане изворе. Када будете свеснији о чему се ради обавезно се консултујте са својим лекаром који ће најбоље знати које прегледе треба да обавите како бисте добили тачну дијагнозу и одговарајући третман .
Неуролошка обољења
Обично се каже да што пре откријете од чега болујете и лечење ће бити краће и успешније. Уколико имате неке од симптома као што су болови у врату и крстима, слабост појединих делова тела, трњење у рукама и ногама, болови и упала у мишићима, онда се највероватније ради о неуролошком обољењу.
Неуролошка обољења утичу на нервни систем, укључујући мозак, кичмену мождину и периферне нерве. Нервни систем је одговоран за контролу и координацију свих функција тела, укључујући покрет, говор, сензације, памћење, емоционалне реакције и многе друге процесе.
Обољења неурошке природе могу бити узрокована различитим факторима, укључујући генетске предиспозиције, инфекције, трауме, аутоимуне болести, туморе, дегенеративне промене и друге факторе.
Неуролошки прегледи
Ако сумњате да имате неуролошко обољење, важно је потражити медицинску помоћ од неуролога који ће да спроведе одговарајућу дијагностику како би утврдио узрок ваших симптома.
Постоји неколико уобичајених прегледа и тестова који се могу применити ако се сумња да је у питању неуролошко обољење.
Први и основни је неуролошки преглед. Током прегледа, неуролог ће проценити ваше неуролошко стање, укључујући функције попут покрета, сензације, рефлекса, равнотеже, говора, памћења.
Електромионеурографија (ЕМНГ) се обавља у циљу дијагностике неуролошких обољења код којих се јављају неки од горе наведених симптома, али и промена као што је одузетост појединих делова тела, губитак мишићне масе у појединим деловима тела, или промена које се популарно називају “пад стопала”, “висећа шака”, “искривљеност једне половине лица”, “шиљато раме”.
ЕМНГ преглед се сматра једном од најадекватнијих метода за испитивање функције нерава и мишића. Стандардни ЕМНГ преглед се састоји из два дела – електромиографије (ЕМГ) која пружа детаљан извештај о стању мишића и електронеурографије (ЕНеГ) која извештава о стању нерава.
Електроенцефалографија (ЕЕГ) је преглед на коме се мери електрична активност мозга. Користи се за дијагностиковање епилепсије и других неуролошких поремећаја који могу узроковати абнормалне електричне импулсе у мозгу.
Лумбална пункција (спинална пункција) је процедура у којој се узима узорак ликвора (течности која окружује мозак и кичмену мождину) из кичменог канала. Анализом ликвора утврђује се присуство инфекције, малигнитета и други неуролошки поремећаји.
Компутирана томографија (ЦТ) познатија као ЦТ скенирање користи се за визуализацију мозга и кичмене мождине.
Магнетна резонанца (МРИ) је скенирање мозга и кичмене мождине којим се могу дијагностиковати различита неуролошких обољења, укључујући туморе, повреде, мултиплекс склерозу и друге болести.
Шта је ЕМНГ преглед и зашто је важан?
ЕМНГ преглед се обавља тако што се периферни нерви стимулишу електричним импулсом, а након тога се мишићи испитују стављањем иглене електроде у мишић. На основу реакција може се одредити врста оштећења и тако убрзати постављање дијагнозе и одређивање адекватног лечења.
На ЕМНГ преглед се упућују пацијенти код којих се сумња на оштећење и повреде нерава, као и обољења мишића. Симптоми као што су бол и слабост у мишићу, атрофирање мишића, утрнулост, губљење осећаја приликом додира, указују да је овај преглед неопходан како би се утврдио стварни узрок. Код првих знакова промене треба сачекати пар недеља и пратити симптоме да бисте били сигурни да се не ради о пролазној промени.
Овај преглед је важан јер показује најпре да ли постоји проблем у неуромишићном систему, а ако постоји да ли је настао недавно (акутан) или постоји већ дуже време (хроничан). Примењује се када већ постоје јасни знаци неуро-мишићног обољења на које се сумња већ код основног неуролошког прегледа.
Како изгледа и колико траје ЕМНГ преглед?
На ЕМНГ преглед пацијенте могу упутити лекари више специјалности као што су специјалисти неурологије, неурохирургије, физикалне медицине, урологије, реуматологије, ортопедије.
Припрема пацијента за ЕМНГ преглед подразумева хигијену ради чистоће коже приликом прегледа. Преглед обично траје од 30 до 90 минута и може бити непријатан и болан због стављања иглених електрода.
Обавља се уз помоћ компјутеризованих апарата са посебним програмима за неурофизиолошка испитивања. Током прегледа користе се различите електроде којима се стимулишу одређени нерви и региструју очекивани одговори. Електроде се постављају на различите делове тела и мишиће.
Резултати добијени ЕМНГ анализом служе неурологу да одреди место, врсту и степен обољења, као и начин даљег лечења.
Последице тежих неуролошких болести
Тежа неуролошка обољења могу резултирати поремећајима и губитком неких функција као што је дугорочна немогућност размишљања, памћења, учења и свакодневног комуницирања и функционисања у друштву (деменција), затим поремећаји у покрету, говору, памћењу и другим когнитивним функцијама (мождани удар).
Губитак свести, грчеви, неконтролисани покрети и промене у понашању карактеришу епилепсију, проблеми са видом, покретом и координацијом мултиплекс склерозу, а спори покрети и укоченост мишића Паркинсонову болест.
Алцхајмерова болест доводи до прогресивног губитка памћења, когнитивне функције и способности за самостално функционисање.
Лечење неуролошких обољења обично захтева мултидисциплинарни приступ који може укључивати лекове, терапију, рехабилитацију и подршку за побољшање квалитета живота.
Оставите одговор