“Књига неспокоја” као авантура читања

„Међу различитим човековим инструментима, књига, без сумње, задивљује. Остали су продужетак његовог тела. Микроскоп и телескоп, продужетак су његовог вида; телефон је продужетак гласа; затим имамо плуг и мач, продужетке његове руке. Али књига је нешто друго. Књига је продужетак меморије и имагинације… Зашто? Шта је наша прошлост до један низ снова. Каква је разлика између памћења снова и памћења прошлости. То је функција коју обавља књига”.

Овако књигу као „инструмент“ описује Хорхе Луис Борхес, класик заувек, и може послужити као добар увод у причу о делу још једног класика заувек, Фернанда Песое.

То је Књига неспокоја, ауторово завештање на више од 600 страница, у преводу Весне Стаменковић и издању „Дерете“.

Из више приказа књиге и увода у књигу који је написао професор Александар Јерков, слажемо причу „о овој узбудљивој, али и узнемирујућој књизи, који позива на читање, ма коју страну да окренете“.

Шта је Књига неспокоја

„То је књига на којој је Песоа радио читав живот и никада је није завршио, остављајући својим бројним тумачима да јој пронађу почетак и крај… Основа потка романа је непреводљива португалска реч саудаде која се односи на осећање меланхолије које настаје из даљине која вас раздваја од неког ко се никада неће вратити. Туга без покрића. Чежња за недоживљеним. Песоа непрекидно испитује значење ове речи, као и значење речи љубав. Тако тка сентиментални водич кроз метафизику лисабонских улица, кроз мелахолију егзистенције“ (Портал Културник).

Иако привидно херметична, књига би се могла допасти и млађим генерацијама јер ће помислити да је саткана од постова на друштвеним мрежама. Утолико је занимљива опаска: Да је Песоа наш савременик био би блогер!

Прикази у угледним светским листовима и књижевним часописима, којима издавач препоручује књигу, истичу је као „камен темељац модернизма“ (The Daily Telegraph).

„Изузетно… мозаик снова, аутобиографских вињета, одломака књижевне теорије и критике и максима“ (The Observer)

„Фасцинантно, неочекивано узбудљиво штиво… необично заразно“ (Sunday Times).

„Песоина набујала проза, ухваћена у лету и бескрајно сугестивна, остаје незаборавна, често потресна, попут вибрирајуће жице, неухватљива и трајна као поезија… не постоји нико као што је он” (The New York Review of Books).

Књига неспокоја је остављена у коферу који је могао да заувек остане затворен. Хвала небесима што није. Волим ово чудно дело и волим инвентивног, скромног човека који га је написао у потаји“ (Independent).

Ко је био и ко јесте Фернандо Песоа

Фернандо Песоа је рођен 1888. године у Лисабону. Као писац је за живота остао готово непознат, иако је објављивао у периодици, добијао и награде, писао и на енглеском. Изузетну збирку песама Порука објавио је тек 1934, годину дана пре смрти.

Стари град Ужице

Школовао се у енглеским школама у Јужноафричкој Републици, где се мајка након мужеве смрти преудала. Тамо је добро научио енглески језик и упознао енглеску књижевност.

Фернандо Песоа / Фото: Casa Fernando Pessoa

Вратио се у Португалију 1905. године и у родном Лисабону провео читав живот. Напустио је студије и углавном се издржавао превођењем пословне кореспонденције на енглески. Сматрао је да бити песник и писац није професија, већ посебан позив.

После Песоине смрти, у стану где је живео, пронађен је велики кофер са његовим рукописима. Биле су потребне године рада књижевном историчару Хиерониму Писару да пробере његову књижевну заоставштину и дешифрује рукописе. Њиховим објављивањем растао је углед Фернанда Песое, који је данас светски класик и понос његове Португалије.

Музеј Фернанда Песое у Лисабону

Обавезна дестинација заљубљеника у Песоино дело и књижевност уопште, када посећују Лисабон, је одлазак у музеј посвећен великом писцу – Кућу Фернанда Песое (Casa Fernando Pessoa) , у којој је писац у скромном смештају на једном од спратова провео последњих 15 година живота.

Неки радо прошетају и до кафеа A Brasileira у који је он често свраћао, а испред се налази и његова статуа.

Песоин музеј је изванредна музејска поставка са великом функционалном библиотеком на спрату, у којој се може изучавати његово дело у условима за континуиран научни рад. Простор у приземљу је галерија у којој се организују изложбе.

Музеј Фернанда Песое у Лисабону / Фото: Wikipedia

Спратом изнад библиотеке доминирају екрани на којима се могу прегледати Песоине фотографије, хронологија његовог живота, биографски подаци, уз фотографије које приказују његову фамилију, пријатеље. Ту је и обиље документарног материјала о времену у коме је живео.

Музеј је изванредан приказ живота и књижевног рада Фернанда Песое, а Књига неспокоја његово „дубоко и узнемирујуће промишљање живота, лирика сумњи и страхова, сентиментални водич кроз метафизичку архитектуру лисабонских улица, меланхолија егзистенције… Контемплативна проза, танана психолошка библија тихо узнемирених људи, епистоларни роман душе, поезија без стиха, дневнички запис, филозофски есеји о пролазности“.

Много је, заиста, разлога да Књига неспокоја буде и ваша авантура читања.

Таратурс крстарење Перућац - Вишеград - Перућац

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *