Милисав Р. Ђенић (90), професор историје из Чајетине, објавио је 20. књигу о завичају –  „Биографски лексикон Златибора“. Као круну деценијских истраживања и писања о ерском хумору, развоју туризма, а посебно о ратницима и патњи народа с почетка 20. века.

Аутор је међу корице књиге сабрао биографије 448 личности у два последња века са подручја бившег Златиборског среза, али и оних који су овде боравили и оставили видан траг или су стекли знање и каријере и заузимају важна места у научним и образовним установама.

Ова књига не одужује дуг само према великим људима, већ и мења укорењено мишљење да су овдашњи тежаци једино били способни да на бранику отаџбине проливају крв и положе животе за слободу свога народа. У златиборским сиротињским колибама, крај огњишта и уз гусле, одрастали су  народни посланици, сенатори, ђенерали, деца наших сиромашних сељанки постајла су чувени инжењери доктори, професори универзитета и академици.

Стичући заслуге и одличја на грудобрану отаџбине, ратници су први понели славу Златибораца. Уз портрете 53 носиоца Карађорђеве звезде, међу којима је и ђенерал Крста Смиљанић, командант Дринске дивизије са Кајмакчалана, у књизи је и осам добитника ордена Таковског крста и један носилац Ордена народног хероја.

– Међу заслужним Златиборцима су људи готово свих занимања, од ратара, кириџија, занатлија, трговца, политичара, учитеља, свештеника, архитекти,  уметника, књижевника до спортиста. Бивши Златиборски срез је до  данашњих дана изнедрио осам академика, 53 доктора наука, 50 универзитетских професора… Многи од њих су се расули по белом свету, од Аустрије, Немачке, Француске и Португала до Америке, стичући углед у богатим земљама – пише Ђенић.

Странице Лексикона сведоче и о више генерација инжењера од Аћима Стевовића, Миленка Турудића, Миладина Пећинара, Влада Врачаревића, Василија Мићића, до Влада Стаменића – о пионирима индустријализације, неимарима првих туристичких објеката на планини, те окретним и предузимљивим људима што су препородили златиборски крај.

– Лексикон је не само хроника успешних стваралаца, него и хроника једног времена. Вредновани су сви који су својим делом постали узданица прецима и потомству и отаџбини на понос. У Лексикон су ушли на основу у народу опште прихваћених врлина и моралних карактеристика, као што су радиност, оданост, родољубље, прегалаштво. У њиховим биографијама заједничко је то да се без великог труда и рада не могу постићи ни великиа дела – истиче у рецензији књиге др Илија Мисаиловић.

Драгољуб ГАГРИЧИЋ