Косјерић је смештен у плодној долини на обалама реке Скрапеж. Река се од свог изворишта на планини Повлен, са 1000 метара надморске висине спушта према граду који је на 415 метара надморске висине. Поред Повлена (1347 м) са северозапада, окружују га са североистока Козомор (1007 м) и Маљен (1104 м) на којем је позната туристичка дестинација Дивчибаре.

Историја

Нема поузданих података о времену насељавања територије данашње општине Косјерић, али је забележен значајнији прилив становништва у другој половини XVIII века, највише из Црне Горе, Источне Босне и Старог Влаха.

Сматра се да најстарији досељеници потичу из Косијера у Црној Гори, а први је дошао Антоније Косијер са своја три сина. Забележено је да је Антоније Радојевић 1854. дошао у Косјерић и отворио своју друмску механу.  

Приливом становништва развија се и варош, која тај статус добија 1892. године.

У новије време, седамдесетих година прошлог века, развоју је допринео пролазак пруге Београд-Бар. Данас је носилац развоја ТИТАН Цементара Косјерић, основана 1976. године. Захваљујући високом квалитету цемента и својој пословности има сигурну позицију на тржишту Србије, Црне Горе и Хрватске. Друштвено одговорним понашањем значајно доприноси квалитетнијем животу грађана и вођењем бриге о очувању животне средине.

Према прелиминарним подацима пописа 2022. године у насељу Косјерић живи око 4.000 становника, а цела општина има више од 10.000 житеља.

Култура и туризам

О историји овог краја највише ћете сазнати посетом Старом хану, адаптираној механи коју је 1854. године отворио Антоније Радојевић. Данас се у њему налази модеран Визиторски центар и стална изложба о Косјерићу. Ипред хана је споменик Антонију Косијеру, првом досељенику у Косјерић.

Из прошлог времена сачувана је и зграда Среског начелства, саграђена 1891. године.

У центру Косјерића је Олимпијска чесма, посвећена дивизијском генералу Светомиру Ђукићу, који је са групом српских официра основао Српски олимпијски клуб 23. фебруара 1910. године у данашњем хотелу „Москва” у Београду. Био је први директор Српског олимпијског клуба и вођа прве српске олимпијске селекције Краљевине Србије 1912. године на Петим летњим олимпијским играма у Стокхолму. Рођен је у селу Ражана код Косјерића.

Немојте пропустити прилику да посетите Легат Лизе Марић Крижанић, који се налази у згради где је и Народна библиотека „Сретен Марић”. Сликарка Драгиња Драга Марић, познатија као Лиза, рођена је сестра познатог есејисте, професора и академика Сретена Марића и правника и државног саветника за међународно право Драгослава Марића. Рођена је 1905. године у селу Субјел код Косјерића. Припада генерацији младих сликара, који су стварали између два рата у Београду. Након боравка у Паризу, у коме је делила стан са песникињом Десанком Максимовић, удала се 1926. године за познатог карикатуристу Пјера Крижанића. У њеном сликарском опусу преовладава уље на платну, а главни мотиви су мртва природа, као и призори из Београда и Дубровника.

Народна библиотека у Косјерићу носи име Сретена Марића, есејисте, преводиоца и професора светске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Рођен је 1903. године у Субјелу, а највећи део живота провео је у Србији и Француској. У Београду је дипломирао књижевност, а у Паризу је докторирао историју. Као гимназијски професор радио је у Београду, Скопљу и Загребу. Други светски рат провео је у Београду и родном Субјелу. После рата био је саветник за културу у југословенској амбасади у Паризу. Шездесетих година вратио се у Србију, где се започео професорску каријеру на Филозофском факултету у Новом Саду. Преминуо је у Француској 1992. године.

Сеоски туризам је почео у општини Косјерић са значајнијим почецима развоја овог облика туризма у Србији. Велики је потенцијал укупног развоја ово краја са бројним уређеним сеоским домаћинствима.

Препорука је да у више косјерићких села обиђете цркве и остатке средњовековних утврђења у Тубићима и Парамуну. Најлепше цркве су Црква брвнара посвећена Светом Ђорђу у селу Сеча Река и цркве у Маковишту, Радановцима, Ражани и Субјелу.

Црква Светог Ђорђа у Сечој Реци је црква брвнара подигнута 1812. године, на месту храма који су Турци запалили 1805. или 1806. године, о чему сведочи натпис на западним вратима цркве. Ова изузетно вредна црква брвнара, која је проглашена спомеником културе од великог значаја, представља један од најуспешнијих примера осаћанског градитељства у Србији, јер су је градили мајстори из Осата из источне Босне.

У оквиру излетничког и рекреативног туризма гости радо посете и водопад Велики скакавац на реци Камешини у селу Скакавци. Висок је 15 метара. У селу се налазе и два термална извора, па они који желе да остану дуже могу користити смештај у сеоским домаћинствима.

Чобански дани

„Чобански дани“ су традиционална културно-туристичка манифестација, која се сваке године крајем јула одржава у Косјерићу у организацији Туристичке организације. Чува и негује народну традицију и обичаје српског села у овим крајевима и изворно народно стваралаштво.

Централни догађаји манифестације су надметање у „Старом певању у Срба”, приказ ручних радова „Вредне руке”, припрема традиционалних јела „Златне руке”, затим „Чобанске спортске игре” и избор најлепше чобанице и чобанског пара.