Манастири у ужичком крају

2023-07-09

Манастири Српске православне цркве, интензивно подизани од 13. века када је захваљујући Сави Немањићу призната аутокефалност Српске цркве, жаришта су вере, културе и писмености српског народа. Они су сачували историју и славу српске средњовековне државе и окупљали народ у дугим вековима отоманске власти на овим просторима.

У манастирима су написане наше најлепше књиге, на њиховим зидовима осликане најлепше фреске, у ризницама похрањене највредније реликвије, а сами манастири задивљујуће су лепе и архитектонски смеле грађевине које опстају вековима, непрекидно у служби цркви и народу.

Задужбине Немањића остале су као чврста сведочанства и духовне тапије опстајања и трајања српског народа на овим просторима. Са њих и из њихових ризница учимо историју Срба, васпостављање и јачање српске државности и развијања православне духовности и аутентичне писмености. Тај наук и данас мотивише на нова стваралачка прегнућа у духи модерног времена и актуелних захтева.

Средњовековно задужбинарство

Стефан Немања је као рашки велики жупан најпре подигао манастир Светог Николе, уз реку Топлицу недалеко од Куршумлије. Сазидан је у периоду од 1168. до 1172. године на темељу старе цркве из VI века. Сматра се да је са овог места Немања почео да уједињује српска племена и тако утемељује српску средњовековну државу.

Друга Жичка повеља с почетка самосталности Српске цркве помиње четири “краљевска” манастира – Студеницу, Ђурђеве ступове, Хиландар и Градац, такође задужбине Стефана Немање, родоначелника владарске лозе и утемељитеља задужбинарства у средњовековној Србији. Његови потомци и наследници на троновима српских држава подигли су више десетина манастира који су данас међу највреднијим културним добрима Србије.

Чинили су то и други српски властелини на територијама под својом влашћу, остављајући помен о себи и приликама у тим крајевима. Иза свих њих остале су стотине верских објеката и културних целина које сведоче о српској средњовековној култури, византијском наслеђу и другим страним утицајима, али је очување самосталности и аутентичности увек остајао главни циљ и интерес.

Бројни манастири проглашени су споменицима културе, а више њих, као Сопоћани, Студеница, Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка уписани су на Унескову листу светске културне баштине.