Манастири у ужичком крају

Манастир Рача

Манастири Српске православне цркве, интензивно подизани од 13. века када је захваљујући Сави Немањићу призната аутокефалност Српске цркве, жаришта су вере, културе и писмености српског народа. Они су сачували историју и славу српске средњовековне државе и окупљали народ у дугим вековима отоманске власти на овим просторима.

У манастирима су написане наше најлепше књиге, на њиховим зидовима осликане најлепше фреске, у ризницама похрањене највредније реликвије, а сами манастири задивљујуће су лепе и архитектонски смеле грађевине које опстају вековима, непрекидно у служби цркви и народу.

Задужбине Немањића остале су као чврста сведочанства и духовне тапије опстајања и трајања српског народа на овим просторима. Са њих и из њихових ризница учимо историју Срба, васпостављање и јачање српске државности и развијања православне духовности и аутентичне писмености. Тај наук и данас мотивише на нова стваралачка прегнућа у духи модерног времена и актуелних захтева.

Средњовековно задужбинарство

Стефан Немања је као рашки велики жупан најпре подигао манастир Светог Николе, уз реку Топлицу недалеко од Куршумлије. Сазидан је у периоду од 1168. до 1172. године на темељу старе цркве из VI века. Сматра се да је са овог места Немања почео да уједињује српска племена и тако утемељује српску средњовековну државу.

Манастир Милешева

Друга Жичка повеља с почетка самосталности Српске цркве помиње четири “краљевска” манастира – Студеницу, Ђурђеве ступове, Хиландар и Градац, такође задужбине Стефана Немање, родоначелника владарске лозе и утемељитеља задужбинарства у средњовековној Србији. Његови потомци и наследници на троновима српских држава подигли су више десетина манастира који су данас међу највреднијим културним добрима Србије.

Панорама Ужица

Чинили су то и други српски властелини на територијама под својом влашћу, остављајући помен о себи и приликама у тим крајевима. Иза свих њих остале су стотине верских објеката и културних целина које сведоче о српској средњовековној култури, византијском наслеђу и другим страним утицајима, али је очување самосталности и аутентичности увек остајао главни циљ и интерес.

Бројни манастири проглашени су споменицима културе, а више њих, као Сопоћани, Студеница, Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка уписани су на Унескову листу светске културне баштине.

Манастири у ужичком крају

ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Град Ужице

Рујан (Врутци)

Општина Бајина Башта

Рача

Општина Чајетина

Увац (Стубло, Златибор)

Дубрава (Доброселица, Златибор)

Општина Ариље

Клисура (Добраче)  

ЕПАРХИЈА МИЛЕШЕВСКА

Општина Пријепоље

Милешева (Пријепоље)
Сељани (Сељани)
Давидовица (Бродарево)
Пустиња (Карошевине)
Јабука (Јабука)

Општина Прибој

Бања (Прибојска Бања)
Мажићи-Ораховица (Мажићи)

Општина Нова Варош
Св. Јања (Рутоши)
Бистрица (Бистрица)
Дубница (Божетићи)
Водена Пољана (Водена Пољана)

Панорама Ужица

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Deprecated: trim(): Passing null to parameter #1 ($string) of type string is deprecated in /home/uzicenet/public_html/wp-content/plugins/simple-lightbox/includes/class.utilities.php on line 545