Милош Цветковић

Рођен 1950. у Ужицу. Адреса, Улица Димитрија Туцовића 85.

Почео као спортски фоторепортер, од 1978. до 1990. године за љубљански Ауто-магазин. У међувремену постао  стални сарадник београдских Омладинских новина и Вечерњих новости.  У листу Борба фоторепортер од 1990. године, а од 1995. ангажован у Вечерњим новостима. За време ратова у бившој Југославији од 1991. до 1996. године, радећи у Борби  био и стрингер за агенције Reuters (Лондон), Gama (Париз), EPA (Франкфурт), објављивао фотографије у најпрестижнијим светским дневним новинама и магазинима као што су: International Herald Tribune, Independent, Daily Telegraph, Washington Post,  Toronto Star,  El Pais, Time, Stern, Spiegel, Newsweek, Paris Match….

Прво значајно признање, Танјугову награду за најбољу фотографију, добио је 1985. године за фотографију „Тунел 90“, велике железничке несреће код тунела 90 на прузи Београд-Бар, у којој је живот изгубило девет лица.

Са Азурне обале урадио је богат серијал фотографија са ауто-трка Формуле 1 у Монте Карлу и филмског фестивала у Кану, који је 2022. године уобличио у изложбу и књигу „Било једном на Азурној обали“ у Градском културном центру у Ужицу.

Рад Милоша Цветковића упечатљиво су обележиле четири године проведене на ратиштима у Словенији, Хрватској и Босни. Потресне слике страдања људи и ратних дејстава обишле су свет, а данас на изложбама подсећају и опомињу докле може ићи људско зло и патња коју доноси невинима.

Изложба „Моја Босна“ са сликама из рата у Босни деведестих година (заједно са фотографијама, углавном из логора, америчког фоторепортера Рона Хавива) приређена је у Хисторијском музеју у Сарајеву 2023. године и изашла је књига под истоименим називом у издању невладиног Форума ЗФД.  

Ратну 1999. годину, 78 дана агресије на СР Југославију и Србију од стране 19 земаља чланица НАТО-пакта, бележио је из дана у дан, остављајући документа за још једну страницу историје Србије и борбе њеног народа за слободу и право да живи свој избор вредности.

Бурна догађања поводом смене власти, изборних крађа и протеста грађана у Србији, увек су била у фокусу његовог објектива. Фотографија жене која пркоси насиљу, настала 9. марта 1991. на улицама Београда, показала је колико вреди слобода личности и заједнице чија уверења дели.   

Посебно треба нагласити да је Милош Цветковић увек остао везан за свој родни град, пратећи фотоапаратом активности и постигнућа на уздизању града као лепшег места за живот својих суграђана.

За резултате у том искреном и упорном настојању, Ужице му се одужује доделом значајног градског признања – Плакете града Ужица, која се додељује као годишња награда поводом Дана града – 9. октобра.

У филму „Великани српске фотографије – Милош Цветковић“ који овде на крају текста и на Youtube можете гледати, видећете бројне фотографије из различитих периода његовог стваралаштва и чути како је све то изгледало иза објектива фотоапарата од кога се никад није одвајао.

А данас се не одваја од своје пребогате фотоархиве коју прегледа и сређује за разне изложбе у Ужицу, Београду и региону – за архиву српске новинске фотографије и за историју родног Ужица.

НАГРАДЕ

– У избору листа АС (Сарајево) Најбоља новинска фотографија за „Тунел 90“ 1986,

– Гран при за фотографију године „Тунел 90“ у избору агенције Танјуг 1985; Танјугова специјална награда за фотографију „Туговање на Косову“ 1991. и „Мајка са лобањом у Факовићима“ 1993,

– Годишња награда Вечерње новости Београд за серију репортажа 1985, 1991. и 1996,

– Годишња новинарска награда за Новинарски допринос листа Борба Београд 1992,

– Награда YU press foto за колекцију „Туга“, Београд 1999,

– Награда УЛУПУДС за колекцију „Туга“ 1999,

– Награда YU press foto за најбољу спортску фотографију „Загрљај“ 2006,

– Награда Удружења спортских фотографа Србије за најбољу спортску фотографију „Загрљај“ 2007,

– Награда  међународног конкурса агенције БЕТА за фотографију „Брусач кочионих пакнова“ 2012.

САМОСТАЛНЕ  ИЗЛОЖБЕ

– Београд 2004. („Документи“, Галерија Културног центра RЕX), 

– Ужице 2004. („Документи“, Народно позориште),

– Дрвенград – Мећавник 2004. („Документи“, Галерија „Мацола“),

– Београд 2021. („Слобода до темеља“ Вуковар 1991, Галерија NGO Hab),

– Шибеник, Хрватска, 2022. („Слобода до темеља“ Вуковар 1991, Галерија светог Кршевана),

– Загреб, Хрватска 2022. („Слобода до темеља“ Вуковар 1991, дворана ХНД),

– Ужице 2022. („Било једном на Азурној обали“, Градски културни центар),

– Ковин 2023. (КОПС, „Позориште“, Центар за културу),

– Београд 2023. („Моја Босна“, Галерија NGO Hab).

КОЛЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ

– Београд 1992. (Мала галерија „Сингидунум“),

– Праг, Чешка, 1999. („Ten years after 1989 – 1999 / Десет година после“, Краљевска тврђава),

– Београд 1999. („Who is next“ / Ко је следећи, „Ангажована пристрасност“, Секција ликовних уметника фотографије УЛУПУДС, Галерија „Цвијета Зузорић“),

– Загреб, Хрватска, 2016. (“Лекције из `91”, Галерија „Звонимир“),

– Београд 2017. (“Слике рата”, Музеј историје Југославије),

– Ужице 2018. (“Grain fest”, први фестивал документарне фотографије и видео продукције: Хрвоје Полан, Имре Сабо, Игор Чоко и Милош Цветковић, Галерија “Рефлектор”),

– Београд 2021. (“НАТО агресија у 78 слика”, Галерија Културног центра Чукарица),

– Београд 2019. (“Паралелне стварности Србије и Косова: сећања на НАТО интервенцију”, Културна установа Пароброд),

– Шабац 2019. (“Паралелне стварности Србије и Косова: сећања на НАТО интервенцију“, Народно позориште),

– Београд 2022. (“Паралеле Ф1 Монако 1982. и 2022” са  Андрејом Исаковићем, ТЦ Галерија),

– Ковин 2022. (Бралић, Гвајос, Исаковић и Цветковић, Центар за културу),

– Ковин 2023. (КОПС, Позоришна фотографија, Центар за културу),

– Сарајево 2023. („Моја Босна“ и „Слобода“ Рон Хавив, Хисторијски музеј),

– Београд 2023. („Лавиринти деведесетих“, Простор „Миљенко Дерета“),

– 53. ЖИСЕЛ Омољица 2023. („Паралеле Ф1 Монако 1982. и 2022“).

КЊИГЕ фотографија

– Слобода до темеља, 2021. (Вуковар 1991),

– Било једном на Азурној обали, 2021. (Кански фестивал 1980-1982. и ГП Монака, трке Ф1, 1978-1982),

– Моја Босна 2022. (рат 1992-1996).