Најмлађа воденичарка у Србији

Тијана Марић се из Београда вратила на имање свог чукундеде у село Сеча Река код Косјерића. Са супругом меље кукуруз и прави брашно као пре 100 година што се радило.

Када је давне 1892. Милован Јоксимовић саградио воденицу поточару у косјерићком селу Сеча Река, ни слутио није да ће га у том послу наследити његова чукунунука Тијана. Али изгледа да бољег наследника није могао имати, јер је Тијана због дедине воденице напустила Београд и са супругом Ненадом оживела старо витло и чекетало у поточари, а својој породици подарила бољи живот.

Тијана је професорка француског и менаџерка, али у последњих неколико година је успешна воденичарка. Одлуку да се са супругом Ненадом врати у родни Косјерић донела је оног тренутка кад је сазнала да је трудна, и сада је сигурна да није погрешила.

Од првог тренутка када смо ушли овде, ми смо схватили да та нематеријална вредност воденице има величину и да заправо од тога заиста можемо да живимо. Ја сам била одушевљена чињеницом да нешто што је старо у том тренутку 130 година, даје производ који је најбољег квалитета – каже Тијана Марић / Фото РИНА

Иако је воденица стара више од једног века, у њој се ништа битно није променило. Увек је била активна, али је време ипак учинило своје па је било потребно све средити, а ту улогу је на себе преузео Тијанин супруг Ненад.

Ненад Марић

– Била је зарасла у коров, такорећи. Било је ту доста шибља, траве, овде иза воденице се у том моменту практично није ни могло да уђе. То је била нека купина порасла, коприва, не знам ни ја шта све. Није могло да се прође. Али мало по мало смо крчили, косили и довели смо је у потпуно функционално стање у ком је сада – рекао је Ненад.

Марићи су онда почели са производњом брашна и ниједног тренутка нису посумњали у свој успех. Знали су да имају веома квалитетан производ.

Панорама Ужица

– Када имате домаћи кукуруз осмак, који ми сејемо и гајимо, који је самлевен овде на овом камену, просто не постоји производ у овом домену који је бољи од њега. У воденици мељемо само кукуруз и сва наша брашна су без глутена – истиче Тијана.

Иако су одлучни да све што се у воденици произведе буде на традиционалан начин на који се радило и пре једног века, за пласирање својих производа у помоћ су ипак позвали модерне технологије и друштвене мреже.

Инстаграм и фејсбук су нам доста помогли у продаји брашна. Наше производе сликамо и снимамо, качимо на профил и тако долази до много људи који су заинтересовани за куповину. То је доста допринело да људи чују за нас – истакла је Тијана Марић.

РИНА

Давне 1892. Милован Јоксимовић саградио је воденицу поточару у косјерићком селу Сеча Река / Фото РИНА
Панорама Ужица

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *