|
ČETVRTI
JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL UŽICE 1999. |
|
DRUGO FESTIVALSKO VEČE |
|
|
|
|
|
Utorak 9. novembar "ATELJEA
212" - BEOGRAD Dramatizacija:
ERIH AUFDERHAJDE ULOGE
:
|
|
| O PREDSTAVI |
|
|
Ima tu poeticnosti i oniricnosti u sceni prvog snega, morbidnosti i mucnine u sceni iz krematorijuma, stilizovane, uzbudljive i nimalo vulgarne dekadencije i nastranosti u sceni sibanja stranog oficira... Ivan Medenica |
|
|
|
|
|
PRATEĆI PROGRAM IZLOZBE BAJE VUJOVICA I ATILE KAPITANJA Otvarajuci izlozbu fotografija sa Festivala Radovana Vujovica i izlozbu umetnickog plakata Atile Kapitanja, Aleksandar Lale Milosavljevic je rekao: - U susret velikim pozorisnim svetkovinama, a to je i nas Jugoslovenski pozorisni festival, priredjuju se iluminativne, ekstaticne i pompezne predigre pod vedrim nebom, izazovi nebu i narodu, kao da se priziva cudo. A ja bih dodao - i priziva se, priziva se cudo od lepote duha. Ako je poezija vrh svega i u svemu sto obuhvata pojam umetnosti poput "isukanog maca munje", koji se ne da skriti ni makar kakvom koricom, onda je drama najsretnije njeno obitavaliste. Misli se na dramu riznicu poezije, raspukli cvet kakav zraci ljudskost i bogati um velicanstvenom lepotom. Sami sacinite takvu antologiju od starih Helena do naseg doba. Njena je prednost sto sabira najraznovrsnije umetnicke iskaze u slojevitu ogromnost igre duha. Veceras, pod ovim svodom, u predvorju mraka pozorisnog, gde ocekujemo da se nedokucivom silom ljudske prirode u punoj snazi i sjaju zatvara zacarani krug zivota na sceni i u dusi gledaoca, pogledajmo, na nas veje svetlost i culne, i cudne, po karakteru samosvojne umetnosti. Siguran sam da ce u svakome od nas namah, i svaki put iznova, izazvati zivo uzbudjenje i divljenje. Likovnost u pozorisnoj predstavi u novijem pozorisnom stvaranju segla je do zavidnih izlazaka u galerijske prostoe, u svoju umetnicku samostalnost. Tako je i sa ovim biserima iz iste skoljke. Pred nama su dva umetnika, dela srodna po smislu i do finesa razlicita po izrazu, po oblicju, po strukturi, po biti umetnickoj. Na jednoj strani je delo ATILE KAPITANJA, posve zaokupljeno metaforama iz svekolikog bogatstva dramske poezije, na drugoj zagledanost okom kamere u scenski prizor. Objektiv u rukama BAJE VUJOVICA nesto je poput kicice lucidnog slikara, a oko, oko majstora i poete, sustastveni pogled koji ce zaustaviti lepotu u trenu. |
|
|
|
|
|
Isidora
Minic Na cetvrtom pozorisnom Festivalu u Uzicu po treci put ucestvovala je Isidora Minic, mlada beogradska glumica a vec tri puta u znacajnim predstavama i na prestiznom Festivalu. Uzickoj pozorisnoj publici predstavila se na prethodnim festivalima u predstavama "Mizantrop" i "Porodicne price", a sada i u "Oblomovu". * Kako to da ste imali srece da se nadjete u dobrim predstavama? - Sve moje predstave su bile odabrane i lepo je da u svakoj sezoni imam po jednu predstavu koja je medju najboljima. Ova predstava, odnosno moja uloga bila je veoma zahtevna a ja sam je uradila za petnaestak dana, pa i pored toga zadovoljna sam. * Dobili ste do sada i nagrade, koliko su one vazne za glumca? - Dva puta sam vec dobila nagrade. Nisam se tome nadala pa se ne nadam ni sada. Mozda me iznenadi, a mozda i ne. Nagrade su lepo priznanje, ali one nisu jedini cilj glume i igre. * Treci put ste pred uzickom publikom, Vi ste za publiku uvek bili dobri, kakve utiske nosite sa ovog Festivala? - Drago mi je da igram pred ovom publikom, pravom pozorisnom publikom. Drago mi je sto vole predstave a to je nama glumcima najbitnije. Drago mi je sto festival uopste opstaje u ovom vremenu kada ne znamo da li ce uopste biti predstava, a evo vidimo atmosfera je svecana, dele se nagrade, ima uzbudjenja. Onda ni rad nije uzaludan. * Gledajuci predstavu "Oblomov" nametnulo se pitanje kada je vreme za budjenje? - Trebalo je odavno da se probudimo, ali posto nismo, onda vam kazem ovog trenutka PROBUDITE SE!!!
PREDRAG
EJDUS u ulozi Ilje Iljica Oblomova * Koliko u liku koji tumacite nalazite istorijsko, a koliko nadistorijsko, odnosno koliko u njemu ima ruskog i slovenskog u jednom vremenu, a koliko opsteljudske simbolike? - Mislim da je Oblomov pre svega pitanje licnog i umetnickog iskustva autora dela Goncarova. On je izmisljen u umetnickoj radionici pisca. Autori inace kad grade svoje likove izvlace ih iz nekakve stvarnosti, moguce je da i Goncarov ima nekakav svoj prototip. S druge strane, on je metafora, univerzalni lik. Mislim da je prvi put da se tako pojavi jedan sublimirani antiheroj. I za nas danas, narocito za nas koji se bavimo pozoristem, on predstavlja sublimiranje nekog iskustva i osecanja izgubljenosti u ovom danasnjem vremenu. Ovo je jedan od najznacajnijih romana ruske literature devetnaestog veka i mnogo je uticao i na druge autore. * Moze li oblomovstina biti izraz citavog jednog vremena? - To jeste jedno opste mesto. Svakako da je to i Goncarov shvatio. U svakom od nas cuci po jedan Oblomov, samo je pitanje koliko to covek ume da osvesti, da prepozna, da li se bori protiv toga ili se prepusta. Oblomovstina je izraz koji je okamenio i postao izraz za jedno stanje duha. To je kompleksna stvar. To nije lenjost, nikako. To je mnogo kompleksnija dusevna situacija i sadrzi niz elemenata, ali je izvesno da je to odustajanje od zivota izvesno jedna energija koja negde u nekoj dubokoj podsvesti i zudnja za zivotom, za jednim idealom zivota, jednom harmonijom koju covek naprosto ne moze da dosegne. Pa i oni koji na sasvim drugaciji nacin shvataju zivot, i oni imaju te, sto Oblomov kaze, teznje za izgubljenim rajem. Svako od nas tezi tome, neko se vise neko manje priblizi, ali niko ga ne dosegne. * Vi ste prvi put na Festivalu, kakve su vase impresije? - Prvi put sam kao glumac ovde, mada sam pre toga bio pozivan i kao gost. Ono sto znam o festivalu je da je on uspeo, i to je opste misljenje kolega profesionalaca, jer treba da postoji jedno mesto na kome ce se predstaviti ono sto je najbolje u pozorisnoj produkciji u jednoj godini. Iza svega ovoga stoji jedna ogromna energija, i organizaciona i profesionalna i materijalna, u ovom gradu da se festival odrzi uz mnoge nedace koje danas postoje u kulturi. Atmosfera je jako dobra, ima puno sveta. Kada znamo da su svi oni kupili karte cija cena nije mala, onda vidimo da je to svet koji zeli da vidi sta se zbiva u pozoristu u Jugoslaviji u ovom trenutku, i da mozda preko toga pokaze nadu u bolja vremena, i bogatija u duhovnom pogledu. |
|