|
ČETVRTI
JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI FESTIVAL UŽICE 1999. |
|
PETO FESTIVALSKO VEČE Petak, 11. novembar SRPSKO
NARODNO POZORISTE NOVI SAD Prevod
ALEKSANDAR SASA PETROVIC ULOGE O PREDSTAVI... - Dejan Mijac je i ovom predstavom nastavio da se bavi preispitivanjem nacina na koje vlast, pogotovo ona osiona, svemocna, utice na zivot, odredjujuci sudbine ljudi koji joj se, cak i mimo svoje volje, nadju na putu. Mera za meru je primer sjajne rediteljske analize mefistofelovskog nalicja vlasti, uverljivo i uzbudljivo pozorisno problematizovanje teme koju je Sekspir obradio na neobican literarni nacin sluteci ono sto se i u ovom nasem vremenu pokazuje kao vanvremena istina. Istovremeno, novosadska predstava potvrdjuje izuzetne moci glumackog ansambla SNP-a i pokazuje punu glumacku zrelost Vojislava Brajovica. Aleksandar Milosavljevic - Dejan Mijac cita"Meru za meru" kao politicku satiru, pricu o manipulaciji mocnika, vestici da se ispravljanje vladarskih gresaka prepusti zameniku, ne bi li bas vladaru poljuljani ugled bio povracen. Ljubav, vera i nada takodje su iskorisceni u pomenute svrhe. Nista nije sveto, i svaka igra je dozvoljena u drustvu u kome su ljudske slobode orudja tiranije. Pod drvetom za vesanje, a ispred tamnice scenografa Milete Leskovca smenjuju se lakoumni prevaranti, nepismeni panduri, dobrodusne kurve, podmitljive sudije. Valjda u zelji da asocira na dekadenciju trule tradicije, kao lajtmotiv predstave, Dejan Mijac nepotrebno uzima muzicku temu znamenitog Ridovog Treceg coveka. Ipak, ono sto je vrhunski kvalitet predstave svakako je usredsredjena ansambl igra. Masa Jeremic - Sagledavanje strukture i personalizacija vlasti, menjanjem ugla posmatranja i zauzimanjem neutralne pozicije, Sekspir u ovom delu stvara prostor za filozofsku raspravu o moralu, politici i metafizici. Kroz prizmu seksualnog morala demistifikuju se sve druge relacije u drustvu, i tako razgolicene pod prinudom navode sve ucesnike ovog drusvenog saobracaja da grcevito i uglavnom ne birajuci sredstva brane, argumentovano ili ne, stavove i pozicije koje zauzimaju. Iako, ne tako cesto postavljan komad na nasim scenama, na prostoru bivse Jugoslavije svega sest puta po nekim podacima, jednako dobro kazuje o nasem kao i o nekim drugim vremenima. Stevan Serban |
|
|
|
|
| RAZGOVORI ... | |
|
*Koliko ste imali problema oko postavke predstave u kojoj igrate na sceni uzickog Narodnog pozorista? "Uzicka sala je gluva. Tu je jedna velika rupa i mora da se vice na sceni. Toma Janjic je u pravu. Govor mora da se oblikuje da bi dopreo do publike. U Krusevcu je sala duplo manja, a scena intimnija, tako da nema takvih problema. Zatim, publika redovno mnogo kaslje, valjda je sada takva sezona. To je vec postala dijagnoza, poslednjih nekoliko predstava od petstotina ljudi, polovina kaslje i svakih 45 sekundi zvone mobilni telefoni. Nemam obicaj da se nadvikujem sa publikom". *Postoji dijagnoza da ljudi kaslju kada je predstava dosadna? "Istina je, ali ovde se kaslje od pocetka predstave". *Imam utisak da ne volis da igras pred uzickom publikom? "To nije publika koju mogu da lazem, ali nije istina da ne volim da igram. Najbolja izvedba "Istinitih prica" odigrana je na proslogodisnjem festivalu u Uzicu, kao i jedna od boljih izvedbi komada "Bure baruta", sto nije slucaj sa ovom predstavom jer je jos mlada. Ipak, iskreno, zeznuto mi je da igram pred ljudima koji me znaju u nokat". Mirjana Petrovic |
|
|
|
|
| PRATEĆI PROGRAM | |
|
U Citalistu Narodne biblioteke, u okviru prateceg programa Festivala, odrzana je promocija knjige "Pod Djavoljom stenom grad" ciji je autor Aleksandar Lale Milosavljevic, u pozorisnom svetu poznat, pre svega, kao bivsi upravnik uzickog Narodnog pozorista, sa stazom duzim od dve decenije. SKICA ZA UMETNICKU BIOGRAFIJU Kada ne nadjete belesku o piscu na kraju knjige to shvatite kao stav autora. Medjutim, iako znam da upuceni, a pogotovu pozorisnici, o umetnickoj licnosti Aleksandra Milosavljevica imaju svoju meru saznanja, ja bih da podsetim samo na nekolike pojedinosti. Biti dve decenije upravnik pozorista, paralelno i dramaturg, govori samo od sebe o ozbiljnom bavljenju umetnickim cinom. I ne samo kada je u pitanju izbor repertoara, vec i kada je rec o konacnim pripremama dramskog, ili dramatizovanog, ili adaptiranog dela za ulazak u probnu salu. Obilje je, a to je razlog sto sam uzeo rec, ostvarenja koja su nastala iz pera Aleksandrovog. Krenimo od eruditskog i esteticarskog valera. Na primer od eseja, eseja o piscima, o dramskim delima, o pesnickim ostvarenjima, o pozorisnim predstavama, o pozorisnoj kritici i kriticarima, rasutih po afisama, pozorisnoj periodici ili dnevnim listovima. Tako cemo otkrivati jednu razudjenu, radoznalu, ali i veoma upucenu zagledanost u umetnicko stvaralastvo. Ne zaboravimo da medju majstorima beseda, beseda kondezovane poetske i misaone lucidnosti potrazimo majstora bez premca. Pesnik je, uostalom, osnovni supstitut umetnicke licnosti Aleksandrove. Ako bi se sakupile i stranice stotina scenarija, koji su ozivljavali celovecernja scenska dela, zanrovski i tematski raznorodna, bili bi to tomovi knjiga. Bibliografijom ove vrste ostvarenja ponekad se bave pozorisne monografije. Inace, najcesce zive tragikom efemernosti. Aleksandar Milosavljevic je uredio i priredio vise knjiga. Mi iz uzickog pozorista zahvalni smo mu za dve vredne knjige. Monografiju Uzickog pozorista povodom 40. godisnjice i za priredjivanje casopisa "Medjaj" povodom 50. godisnjice nase umetnicke kuce. Uzicani i grad nasli bi i vise razloga za zahvalnost, recimo za scenario filma o Uzicu, ili za Uzice na internetu (http://www.uzice.net/unpp/), biranu fotomonografiju "Uzice na prvi pogled" i redom - da upotrebim Aleksandrov nacin kada se brani od nabrajanja. I na kraju zeleo bih da citajuci najnoviju knjigu Aleksandra Milosavljevica podelimo utisak koji nosim - da postoje prozna dela u kojima ima vise poezije nego u pesnickim knjigama. Zoran Stamatovic |
|