Прибој

Foto Julian Nyča, Wikipedia

Према званичним писаним изворима насеобина Прибој се помиње с почетка XV века, али је извесно да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у XIII и XIV веку.

А Бању као утврђено и напредно насеље помиње арапски географ Ел Идриз Абдулах давне 1153. године, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698. године, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије.

У XIII веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у Бањи.

Под турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године и тада се и помиње у турским изворима. Под влашћу Османског царства остао је све до 1912. године, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији.

Годину дана после Бечког конгреса, у Прибој 1879. долази и аустроугарски гарнизон и у њему остаје до 1909. године. Био је то период развоја трговине и заната, а 1882. саграђен је и први хотел савременог типа.

Велика брана, Ђетиња

У јесен 1915. године прибојски крај окупира аустроугарска војске. Ослобођен је новембра 1918. и улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

А 17. априла 1941. године у Прибој улазе најпре Немци, да би поделом окупационих територија припао италијанској окупационој зони, а 1943. године мењају их Бугари. Прибој и околину коначно ослобађа Трећа санџачка бригада 12. јануара 1945. године.

Привредни развој

Завршетак Другог светског рата 1945. године, када је Прибој добио и електрично осветљење, означава нови период у развоју и почетак убрзане индустријализације. Развија се и трговина, угоститељство, грађевинарство и друге услужне делатности.

Године привредног успона обележава рад Млинског предузећа „12. јануар“, Дрвно-индустријског предузећа „Лим“ , Угоститељског предузећа „Бић“, Комуналног предузећа „Услуга“, Индустријска конфекција ИНКОП, Саобраћајно предузеће „Ракета“, Индустрија „Полиестер“, Грађевинско предузеће „Изградња“, Фабрика синтетичких смола „EPOXID“, а нарочито Фабрика аутомобила Прибој, популарни ФАП.

Карактеристике укупног развоја Прибоја у послератним деценијама су поред индустрализације и препород друштвених делатности. Изграђен је Дом културе, отворене нове школе и здравствене установе. Могућности доброг запослења привлачиле су људе са разних страна, из околних села али и издалека.

Прибој данас

Захваљујући привредном напретку никао је Нови Прибој на левој обали Лима, у Читлучком пољу, популарно назван Насеље. Ширила су се и приградска насеља у Мраморју, на Зеленцу, на Мостини, Подинама, Пољицу и Јармовцу.

Нажалост, последње кризне деценије условиле су да многа од наведених предузећа више не раде у некадашњем капацитету. ФАП се опоравља највише доброј сарадњи са Војском Србије и испорукама камиона за њене потребе. Развојну иницијативу све више преузима приватни сектор.

На општинској територији од 552 квадратна километра живи, према попису из 2011. године, 27.133 становника, у 33 насеља и 14 месних заједница.

Млади се школују у шест основних школа и две средње – Гимназији и Машинско-електротехничкој школи. Забележено је да су прве четвороразредне школе отворене у Бањи 1853. године, Прибојским Голешима 1869. и Прибоју 1888. године.

Нови камиони за Војску Србије / фотографије priboj.rs

Фабрика аутомобила Прибој

Прибојци се с поносом сећају успеха своје Фабрике аутомобила и задовољни су што држава није дозволила да се носилац привредног раста овог краја угаси. Подстицајним мерама ФАП ради и сви се надају да ће једном опет бити бар делом гигант аутомобилске индустрије какав је некад био.

Историјат фабрике бележи да је основан као државно-привредно предузеће уделом владе СФРЈ 1953. године. Већ у првој деценији рада ФАП израста у највећег произвођача тешких привредних возила и аутобуса на Балкану. Садашњи технолошко-технички ниво свих капацитета омогућава годишњу производњу од 15.000 возила.

За четрдесет успешних година рада, све до почетка ратова и санкција на овим просторима деведесетих година прошлог века, ФАП је произвео укупно 147.831 возило. Осамдесетих година значајно је унапређен и квалитет, јер је осавремењен производни програм и повећана производња возила већих тежинских категорија. Са производне линије ФАП-а силазила су возила, шасије, сандучари, кипери, тегљачи, али и фургони, цистерне, силоси, комунална и друга возила.

Процењује се да је и данас у погону око 80.000 ФАП-ових возила на домаћем тржишту и око 70.000 на иностраном, када је бележен значајан извоз у Русију, Бугарску, Данску, Грчку, Пољску, Румунију, Ирак, Иран, Чешку, Словачку, Кину, Египат, Сирију и Саудијску Арабију.  

Прибојска бања

Велико богатство су термоминерални извори у Прибојској бањи. Најпознатије извориште где је подигнута Стара Бања даје у секунди 43 литара воде, температуре 37˚С. Над слабијим извором изграђена су три базена Нове Бање капацитета 15 литара у секунди, са температуром воде 36,5˚С.

Лековита вода се пије, али се више користи за купање. Једна од првих анализа извршена је 1878. године у Бечу и од тада се убраја у врхунске светске термалне изворе.

Прибојска бања

Помаже у лечењу свих облика хроничног зглобног и ванзглобног реуматизма, обољења периферних нерава, свих облика посттрауматских стања, обољења кичменог стуба, поремећаја периферне циркулације, хроничних гинеколошких обољења, хроничних кожних обољења – убрзава зарастање рана.

Пијењем воде, лече се функционална обољења дигестивног тракта, надимања, отежано варење, стања после хируршких интервенција.

Рехабилитациони центар опремљен је терапеутским базенима и салама за физикалну терапију са најсавременијим апаратима за физикалну медицину. У лечењу се примењује хидро, кинези и физикална терапија.

У центру Бање је манастир Светог Николе из XII века. Део је туристичке понуде чије су богатство  живописна долина реке Лим, оближњи Златар, Потпећко и Радоињско језеро и обновљени манастири Увац и Ораховица у Мажићима.

Манифестације

Ради унапређења туризма, Туристичка организација Прибој од 2005. године организује манифестацију „Илиндански дани“, која траје три дана и која из године у годину окупља све већи број људи. Сваке године се у Прибојској Бањи окупи десетине хиљада посетилаца, гостију и учесника програма који чува традицију и обичаје. Такмиче се фрулаши, организује продајна изложба „Златне руке”, етно концерти, спортска надметања, припремају се традиционалних јела.

А за младе је „Лим фест“ у новом делу града, прибојски рок фестивал на коме треће недеље августа свирају познати рок бендови са простора бивше СФРЈ, а своје знање покажу и млади прибојски рок музичари.

Таратурс крстарење Перућац - Вишеград - Перућац

Поделите: