Dr Ivan Kolarić

SVETI SAVA SRPSKI – HARIZMA I MIT

Prosveta (edicija: Slovenski svet), Niš 1998, str. 283
ID=69492236; ISBN 86-7455-397-4

Knjiga SVETI SAVA SRPSKI - HARIZMA I MIT sadrži rezultate autorovih dugogodišnjih istraživanja svetosavlja, u okviru 5 poglavlja: 1. Istorija, mit, harizma; 2. Harizmarhija Nemanjića; 3. Vreme čuda, fetiša i mitova; 4. (I)moralizam Save Nemanjića; i 5. Svetosavski životni stil. Inače, svih 10 posebnih studija koje strukturalno sačinjavaju knjigu, objavljene su u uglednim časopisima ili su izgovorene u okviru Naučnog programa III Programa Radio Beograda. Ukoliko izuzmemo nekoliko značajnih teoloških studija, reč je o prvoj filozofiji svetosavlja na srpskom jeziku, i knjizi koja predstavlja značajan prilog izučavanju filozofije i teologije u Srba, i na Balkanu.

Napisana je savremenim filozofskim izrazom, koji nije samo diskurzivan i metaforičan, nego je obogaćen i suptilnim asocijacijama. Recimo, u nastojanju da odgovori na pitanje stoletnog starca patrijarha Pajsija iz DžVII veka, Otkuda iznikoše Srbi i po čemu? - autor preispituje istoriju srpskog naroda i traga za grčko-vizantijskim i starosrpskim korenima naše duhovnosti. Naravno, ovakav pristup podrazumeva početak kao ishodište, a svi putevi u tom poduhvatu upućuju na Savu Nemanjića ili Svetog Savu Srpskog (1175-1235), kako su ga nazvali istoriografi 20. veka, da bi ga razlikovali od svetog Save Osvećenog-Jerusalimskog. Prof. dr Ivan Kolarić dokazuje da supstitucija istinske tradicije mitom, kao i nekrofilna i harizmatska arhaizacija duha našeg vremena, mora odlučno biti prevladana afirmisanjem onih vrednosti koje su univerzalne i emancipatorske, a odbacivanjem onoga što je bigotno i istorijski prevazideno. Naime, navukavši monašku rizu u perivoju bogorodice Svetoj Gori, sedamnaestogodišnji srpski mali princ Rastko, nije odabrao ni put princa Gautama Bude, niti princa Ben Hura, nego put sina božjeg Isusa Hristosa - tako da se njegova ortodoksija preobražavala u ortopraksiju, a njegovo svetiteljstvo je zadobijalo transfer ka prosvetiteljstvu. Odlučno je ulazio u narod kao živu crkvu, učeći ga pravoj veri i vizantijskoj aksiologiji - ali i tome da srpska država ne treba da ide dokle mač može seći, već da mač može seći samo do granica otačastva. Mada i naše vreme ima svoja čuda, fetiše i mitove - vreme u kome je živeo Sava Nemanjić može se istoriozofski i aksiološki definisati i kao vreme čuda, fetiša i mitova. Istorijska je činjenica da je srpski narod najviše fetišizovao mošti samog Save Nemanjića, koje su Turci 1594/95. spalili na srpskoj Golgoti Vračaru - čime je Sava dostigao harizmatski maksimum, postavši najveća srpska mitska legenda. Dakako, svetosavska mitologija crpi snagu i iz staroslovenskih paganskih kultova (hrasta, vuka, vodenog božanstva).

U sklopu praktične životne mudrosti svetog Save Srpskog, autor analizira tihovanja i hoždenija ili hodočašća (hod-u-čast). A implicitnu aksioetiku i filozofiju religije Save Nemanjića, Ivan Kolarić eksplicira posredstvom tri karakteristike: agapizam, ergonizam i agonizam. Kao agapista Sava tvrdi kako vera spasava jedino ljubavlju delujući, ali ne potcenjuje ni raz-um: Ne bivajte deca umom, nego u odnosu na zlo budite deca, a umom budite savršeni. Kao ergonista savetuje dinaste i vlastelu da se bogate jedino dobrim delima, a kao agonista ulazi u narod kao živu crkvu učeći ga, pre svega, kako da se bori protiv zla u sebi. Sava je kristalno jasno shvatio bit i klauzuru Hristove etike: (ne) činiti drugima ono što bismo želeli da drugi (ne) čine nama! Zato čini "dobrotelj": obraz-uje narod, leči bolesne, zida manastire, kruniše kraljeve i slično. Biografi posebno ističu njegov "medotočni" jezik i umilne, zlatouste propovedi (poučenija) - što je impresivno delovalo na srpsko stado, isto kao i njegovo visoko poreklo i dostojanstvo. Pišući kako samo onaj koji dobro čini ima osnova da se dobru i nada (jer se na zlu i lažima ništa vredno ni dugotrajno ne može izgraditi), autor zaključuje svoja istraživanja uvidom da iako je zemaljski raj zbog jahača Apokalipse i paradoksa moći i humanosti realno nemoguć, pitanje je časti i planetarne odgovornosti savremenih hrišćana i svih ljudi plemenite volje: Učiniti sve da se život na Zemlji ne pretvori u pakao! To bi bila minima moralia i pretkategorički imperativ za ljude našeg doba, kao i za neku novu Bibliju koja bi bila pisana za treći milenijum od rodenja Isusa Hristosa. Agapizam zasnovan na proegzistenciji mogao bi biti taj traženi personalni i opštečovečanski životni stil. Arhimedovska tačka za taj poduhvat, prema prof. dr Ivanu Kolariću, jeste dubinski uvid agapiste svetog Save Srpskog, prema kome vera spasava ljude jedino preko horizonta nade i ljubavlju delujući.

Biografija
Kristali osmišljavanja (1996)
Filozofija (1998)
Filozofska hrestomatija (2000)
Filozofsko-teološki leksikon (2000)