PRIČE O UŽIČANIMA: STARAC MILIJA, epski pevač

Starac Milija je bio izuzetno talentovan epski pevač. Poticao je iz okoline Kolašina, ali je najverovatnije zato što je ubio nekog Turčina, "dobegao u Srbiju i nastanio se u naiji Požeškoj".

Vuk je starca Miliju smatrao jednim od najboljih pevača iako je zapisao samo četiri njegove pesme. Sve pouzdane podatke koje o Miliji imamo nalazimo u Vukovim zabeleškama o pevačima u predgovoru četvrtoj knjizi Srpskih narodnih pjesama. Za ovog poznatog i cenenjenog guslara Vuk je čuo 1820. godine, ali je dve godine pokušavao da se nađe sa njim ili da dođe do zapisa njegovih pesama Banović Strahinja i Ženidba Maksima Crnojevića, čije je ne baš uspele varijante već imao. Zato je nekoliko puta pisao knezu požeške nahije Vasi Popoviću, ali odgovora nije bilo. Kada se u jesen 1822. Vuk našao u Kragujevcu kod Miloša Obrenovića, ovaj je Vasi Popoviću poslao pismo u kome mu narezuje da "starca Miliju živa dovede ili mrtva donese, a neka uredi ko će mu kod kuće mesto njega raditi, dok se on odovud vrati".

Starac Milija je u Kragujevcu proveo petnaestak dana, a Vuk je uspeo da zabeleži 3000 stihova, odnosno četiri pesme: Banović Strahinja, Ženidba Maksima Crnojevića, Sestra Leke kapetana, Gavran harambaša i Limo.

Milija je bio čudne naravi, a pesme je znao samo da peva, ne i da kazuje. Da li zbog potsmeha okoline, ili zbog činjenice da mu je bilo naporno da Vuku stalno ponavlja iste pesme, tek starac se, dobivši "naknadu za dojakošnju dangubu", jednoga jutra jednostavno izgubio. Vuk o njemu beleži i jednu anegdotsku crticu: "On nije imao običaja, piti rakiju iz onog suda, u kome mu se donese; nego je saspe u čuturu, koju je o jandžiku nosio, pa posle pevajući pripije svaki čas pomalo. Ko se desi kod njega on mu nazdravi, kad oće da pije, a pošto se napije, ostavi čuturu opet u jandžik, ne pruživši je nikome. Kad bi ga ko onda zapitao, kakva je rakija, on je imao običaj stresavši se i namrgodivši se odgovoriti: 'Zla, sinko, i grdna, ne more grđa biti, ne dao ti je Bog piti.'"

Pesme starca Milije i danas privlače pažnju istraživača. U pesmi Banović Strahinja žena pomaže muževljevom protivniku. Ovaj motiv se pojavljuje u usmenoj tradiciji mnogih naroda, kao u i nekim poznatim književnim tekstovima. Međutim, u većini tekstova žena će biti kažnjena. Milijin Banović Strahinja na kraju ove duge i dinamične pesme kaže "ja sam svojoj ljubi oprostio". Ovakvo razrešenje može biti izraz humanosti epskog pevača i naroda kome pripada i peva, ali svakako ostavlja i mogućnost novih i drugačijih tumačenja.

Činjenica da je Milija "znao jos mlogo onaki pesama" i da o njemu nedostaje mnogo podataka otvara prostor za nova i autentična
istrazivanja.


Pripremila: Ružica Marjanović



[početak][sadržaj][geografija][kultura][manastiri][privreda][turizam][sport][organizacije][webmail]
[zanimljivosti][adresar][dogadjaji][druženje][informacije][mediji][autori][sponzori][email]

www.uzice.net

Jugoslovenski TOP Portal