NOC NEIZVESNOSTI I STRAHA Cetvrtak u Uzicu protice u znaku vazdusne opasnosti koju su sirene dva puta najavile, ali novih dejstava po vojnim ciljevima u uzickom kraju nema. Nocasnje bombardovanje oko 50 vojnih objekata na podrucju cele Jugoslavije izazvalo je znatne matarijalne stete. Jedan vojnik je poginuo u Danilovgradu, trojica su ranjena, a javljeno je da je bilo zrtava medju civilima. Dva projektila su bacena na aerodrom Ponikve, ali je pricinjena samo manja materijalna steta. Drugi cilj bio je vojni objekt na Murtenici, gde takodje nema povredjenih. Gradjani Uzica su na znake vazdusne opasnosti postupili po uputstvu i bez panike. Gradjani strahuju od veceri i noci jer veruju da ce NATO pakt izvrsiti nove udare po ciljevima u Jugoslaviji. Narocito strahuju oni koji su blizi vojnim i vaznijim privrednim objektima, tako da je dosta Uzicana sigurnost potrazilo kod rodbine u okolnim selima. Jedinice uzickog korpusa se popunjavaju i pripremaju za borbena dejstva, jer niko ne moze pretpostaviti kuda moze odvesti ova agresija. Napadi na Jugoslaviju izvrseni su krstarecim raketama (sa americkih i britanskih brodova u Jadranskom moru i aviona B-52) i sa oko 80 aviona koji su u nasu zemlju usli iz vazdusnih prostora Albanije, Hrvatske i Madjarske. Vojska Jugoslavije je saopstila da je oborila sest krstarecih raketa i dva NATO aviona. Dolazi jos jedna noc neizvesnosti i straha, a koliko dugo ce sve ovo trajati o tome izgleda niko u Jugoslaviji ne moze nista reci. TRUPE ILI BOMBE! NATO pakt je bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji najavio ukoliko Srbi ne potpisu sporazum o Kosovu i ne prihvate dolazak stranih trupa koje bi taj sporazum sprovodile. Taj ultimatum predsednik Srbije Milan Milutinovic okarakterisao je sa govornice Skupstine Srbije recima: Ili trupe ili bombe! Skupstina Srbije je u utorak odbila prisustvo stranih trupa na Kosovu, a pregovori predsednika Slobodana Milosevica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka, ocenjeni kao poslednja sansa za dogovor, zavrseni su neuspehom. U utorak uvece generalni sekretar NATO pakta Havijer Solana izdao je naredjenje o vazdusnim udarima, a Jugoslavija je proglasila stanje neposredne ratne opasnosti. Sreda je protekla u diplomatskim reagovanjima iz celog sveta. Posebno je upozoravajuce bilo obracanje ruskog predsednika Borisa Jeljcina, koji je eventualne napade na Jugoslaviju nazvao "tragicnim korakom" opasnim po "mir u Evropi, a i sire". On je pozvao americkog predsednika Klintona da obustavi odluku o bombardovanju Jugoslavije u interesu zastite svetskog poretka. U sredu se gradjanima obratio predsednik Slobodan Milosevic, ponovo isticuci ispravnost stava o odbijanju dolaska stranih trupa na Kosovo. "Ovde nije bilo u pitanju samo Kosovo, rekao je Milosevic, mada je i Kosovo za nas od ogromne vaznosti. Ovde je u pitanju sloboda citave nase zemlje. A Kosovo je samo predstavljalo vrata kroz koja je trebalo da udju strane trupe i da dovedu u pitanje upravo te najvece vrednosti. Izabrana su ta vrata zbog toga sto se pretpostavljalo da na njima treba da stoji albanski separatisticki pokret a ne Vojska Jugoslavije, a ne gradjani ove zemlje u celini. I da na taj nacin nasa zemlja, korak po korak, ali veoma brzo, izgubi svoju samostalnost i svoju slobodu". Milosevic je pozvao gradjane "da svako radi svoj posao. Svi gradjani doprinece odbrani zemlje ako uspesno obavljaju svoje redovne radne zadatke u proizvodnji, zdravstvu, skolstvu, kulturnim institucijama. Na taj nacin ce najbolje pomoci i snagama drzavne odbrane, Vojsci Jugoslavije i snagama unutrasnjih poslova da obave svoje zadatke u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje". EVROPSKI MIR ILI RAT Zapadni saveznici ostali su pri svojoj odluci o kaznjavanju Srbije za odbijanje mirovnog sporazuma iz Rambujea. U izjavi americkog predsednika Bila Klintona, datoj novinarima neposredno po otpocinjanju napada na Jugoslaviju, on je rekao da dejstva imaju tri cilja: manifestaciju moci NATO pakta, obustavljanje oruzanih dejstava snaga bezbednosti na Kosovu protiv albanskog stanovnistva i sprecavanje humanitarne katastrofe i smanjenje vojnih potencijala kojima raspolaze predsednik Milosevic. Slicne su izjave i ostalih funkcionera zapadnih drzava koji saglasnost sa vojnim dejstvima pravdaju neophodnoscu zaustavljanja sukoba na Kosovu, a prisustvo stranih trupa vide kao jedini garant mira i bezbednosti pripadnika svih etnickih grupa. Odabrani nacin nametanja njihove volje, medjutim, izazvao je brojna reagovanja i osude. To je kraj svetskog poretka zasnovanog na Povelji Ujedinjenih nacija i postovanju normi medjunarodnog prava. Svaka akcija mimo Saveta bezbednosti jednostrani je akt sile, a u ovom slucaju otvorena agresija na jednu suverenu drzavu iako ona nije napala nijednu drugu drzavu niti je ugrozila NATO pakt. Na sednici Saveta bezbednosti, odrzanoj u noci napada na Jugoslaviju, a na hitan zahtev ruskog ambasadora Lavrova, nije doneta nikakva odluka, ali je jedan broj zemalja clanica, na celu sa Rusijom, upozorio na opasnost ovakvog presedana u medjunarodnim odnosima i zatrazio obustavljanje dejstava NATO pakta i nastavljanje politickog procesa trazenja resenja za Kosovo. Rusija je ukazala da akcija NATO na Kosovu zaostrava situaciju i preti evropskoj stabilnosti. Ona je gruba demonstracija sile i moze se lako pretvoriti u sukob sirih razmera, tako da Rusija zadrzava pravo da politicki i vojno odgovori na ugrozavanje svoje i evropske bezbednosti. Iako je NATO postupio mimo upozorenja ruskog predsednika, koji je dramaticno govorio o opasnostima po evropski mir i bezbednost, u narednim danima videce se kolika je stvarna tezina ruskog opiranja. SANSA ZA NOVI DIJALOG Posle prvih udara NATO pakta po vojnim ciljevima u Jugoslaviji, cime je potvrdjena odlucnost pretnji zbog Milosevicevog odbijanja da prihvati ponudjeni mirovni sporazum, razumno je zapitati se koliki obim i trajanje treba da imaju vojne intervencije zapadne alijanse i sta se njima postize. Koliko ce one od navodnog suzbijanje vojne moci Jugoslavije ostati samo uzrok stradanja nevinih ljudi. Zato bi preispitivanje odluke o ovakvom nacinu resavanja kosovske krize bilo neophodno, da sama ta akcija ne postane uzrok mnogo dublje krize, podela i novih sukoba u regionu, u Evropi ili sire. Sansu za novi dijalog otvara i pristajanje Srbije, iskazano na poslednjem skupstinskom zasedanju, da novi politicki sporazum koji garantuje ravnopravnost svih etnickih grupa na Kosovu, drzavni suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije, moze biti osnova i za razmatranje prisustva stranih trupa u cilju ocuvanja takvog novog sporazuma. Sansu za novi dijalog predstavlja i ocigledna strepnja evropskih zemalja za vlastitu bezbednost na kontinentu koji je vec imao dva velika razaranja samo u ovom veku. U tom smislu mnogo je lagodnija pozicija Amerike, koja sada vidi istorijsku sansu da porazi Rusiju i jos dalje ode na istok u kontroli teritorije i prirodnih resursa. Predloge o obnovi dijaloga dalo je vise zemalja u noci tokom bombardovanja, jer bi istrajavanje na polarizovanim stavovima donelo nova razaranja, stradanje civila i opasnost od nekotrolisanog sirenja konflikta. Rat je lako zapoceti, ali ga je tesko zaustaviti. Radenko Mutavdzic