UŽIČKA PLAŽA

Jednoga dana poželećeš možda da me uzmeš na dlan ko poslednju zeru sna otetu od potopa. Ni slutiti nećeš da sam kap po kap u mutnim vodama otekla. I da se daleko od tebe O druge neke hridine rasprskava. NADEŽDA V. CVIJOVIĆ

I plaža, i šetalište, i staza zdravlja, ali i staza zanosa sa mesecom nad Starim gradom; prostor jedinstvene lepote najlepšim željama u susret. Djetinja je ulaskom u grad, prethodno već tri puta zaustavljena, pouzdanom ustavom posve ukroćena. U Vrutcima se pretvorila u prelepo jezgro bistre i čiste vode da ga Užičani piju i da ga pohode jer je i bogato stanište riba najplemenitijih vrsta. U Velikoj brani zaustavljena je da bi kroz dugi tunel podno Zabučja stigla do turbina hidrocentrale. Ustavom pod Čitakovom stenom, na Maloj brani, tunelom i jazom odvedena je Djetinja da pokrene turbine prve srpske hidrocentrale na Teslinom principu. Tako se Djetinja nadigravala sa Nijagarinim vodopadima. Užička plaža, pak, i ovo četvrto smirivanje snažne planinske reke, darovalo je Užičanima oazu radosti i velikog uživanja, takoreći usred grada. Sa Starog železničkog mosta podvižnik u letu skliznuće pod umirenu površ reke. Uzbudjenje gledalaca meri se trajanjem leta i lepotom izabranog stila. Na visini jedva vidljivi skakač uzrašće u diva trenom nestajanja u senovitu dubinu Djetinje. Zastali dah publike, kada već junak izroni, odjekivaće uzvicima oduševljenja kanjonom pod Starim gradom. Viteški duh mladih Užičana oprobavao se na istom ovom mestu i u minulom vremenu. Samo što je tada most pred tunelom kroz stenu pod tvrdjavom bio sazidan klesanim kamenom u lepom luku nad rekom. Preko mosta prugom uzanog koloseka tada je hitao "Ćira" prema Šarganu, Višegradu i Sarajevu, a u povratku prema Beogradu.

[prethodna] [naslovna] [sledeća]