STARO UŽICE

Blag dan kao melem duše. Sunce osenčilo uvale zelenog, naboranog ogrtača Zabučja. Pa stalo i ustreptalo. Kao da se i samo zadivilo svome proletnjem delu. Blaguje u modroplavoj vedrini. Zlati šarenu, ucvalu kotlinu čaršije. A jučerašnja ustoka uskovitlala i dalje. Kao nestašan deran titra se otrgnutim bearom docvala voća, diže ga u visine i poput bisera kruni nad čaršijom. Posle tmurnog zimskog sna čini se da se i Djetinja protegla, pa kristalno bistra žudno pije plavetnilo neba... čujno ga srče u svom žamoru brzaka. MIODRAG VERGOVIĆ

Najdalje vidi ko u Užicu najpre ugleda stara zdanja. Ipak, ni ratovi, ni rušenja umom i neumom, nisu uništili sasvim staro Užice. Gradska kuća iz XIX stoleća, Jokanovića kuća, zavredela je naročite pažnje. Restaurirana, ona tu na Slanuši, pod Pašinovcem, predstavlja pravu dragocenost. Čuva od zaborava i svojim enterijerom sećanje na staro Užice. Nad zelenim brzacima i senovitim virovima Djetinje postojali su "svedoci istorijskih mena" - "besprimerni mostovi", "ljudima celoga sveta divna prelazišta": Djulića most, Kasapčića most, most kralja Aleksandra... Susrećemo ih danas jedino na starim razglednicama, ili su možda još uvek u odrazu reke da njenim žuborom izmiruju dug prošlosti, i iskazuju svoja pamćenja. Carina je užički kraj gde će se naći ponajviše opstalog starog Užica. Medju kućama na Carini ušorenim s obe strane ulice neke će vam skrenuti naročitu pažnju. Takva je, nesumnjivo, Stanića kuća. Ona je u prvom planu, ali tu su i druge posve interesantne. Na Rakijskoj pijaci jedno staro zdanje - danas je to prijatni ugostiteljski objekat - podsetiće na staru srpsku arhitekturu. Jedna od sačuvanih česama tu je da nas opominje na plemeniti čin Užičana iz prošlih vremena. Česma na Slanuši žuborom će pričati posebnu priču o nekadašnjem Užicu, a mural u njenoj pozadini opomenuti da novo Užice polako, ali sigurno postaje grad murala.

[prethodna] [naslovna] [sledeća]