 |
 |
 |
 |
 |
 |
UMETNOST I KULTURA |
 |
To, što je ovaj grad otvorio
pozorište, značilo je da neko u njemu želi da se on otvori svetu i svetskoj kulturi...
I možda je znao da put, kojim nešto iz sveta može ovde da dodje, i kojim odavde
može da se ode u svet, vodi preko te drvene raskrsnice.
Preko te raskrsnice u Užice su stigli Skapeni i Pometi, Tartifi i Žutilovi, stigle su Mirandole i Petrunjele, gospodje Vorn i gospodje Živke ministarke, stigli su Šajloci i Kir Janje, Buličovi i Glembajevi, Bopčinski i Dopčinski, ujka Vanja i Stanoji Glavaši, Dezdemone i Koštane, revizori i malogradjani, uobraženi bolesnici i rodoljupci, laže i paralaže, učene žene i pokondirene tikve, ožalošćene porodice i hvalisavi vojnici, mletački trgovci i seviljski berberi... Preko te drvene raskrsnice u Užice je počeo da stiže čudesni glumački narod... LJUBOMIR SIMOVIĆ |
|
Umetničku i ukupnu kulturnu stvarnost Užica odslikavaju
sadašnjim trenutkom i baštinom minulog vremena značajne
ustanove i institucije. Sve su centri kreativnog i
stvaralačkog čina. One su, reklo bi se, zaslužile i mesto
stajanja u centralnim arondismanima grada, i uvek u centru
pažnje.
Biblioteka i Pozorište čine čelo centralnog gradskog trga, Trga partizana. Susedi su im: novine, radio, televizija, izdavačke kuće... Gradska galerija u podnožju Pašinovca sretno se uhljebila u jednom od starih užičkih zdanja. Istorijski arhiv će za svoj značajni i složeni posao imati svoju kuću podobnu i prostranu na Rakijskoj pijaci. Narodni muzej čuva i otkriva kulturno-istorijsko blago grada, a svojim izložbenim postavkama priča o minulim vekovima Užica i užičkog kraja. Izabrao je mesto na istočnom kraju prostrane glavne ulice, podno Dovarja. Umetnost užičkog teatra, užičkih slikara, pesnika i književnika, ličnosti od pera i nauke, na daleko se šire iz svoga plodnog zavičaja. Užice je otvoreni grad, a Užičani uvek radoznali za umetnost i ostvarenja duha čitavoga sveta. |
|
|
|
|
|
|