Одбојкашки клуб Јединство

Од наговештаја даровитих ужичких девојчица, за лет лопте преко мреже, до шампионских тријумфа: првака и победника Купа Југославије – тако Женски одбојкашки клуб Јединство најављује своје представљање на спортском путу којим се може поносити сваки клуб.

Било је тренутака када је требало нове енергије, али било је година и година славе и успеха, дуплих и триплих круна на државном нивоу и такмичарских излета у надметања на европском нивоу.

Већ деценијама генерације девојчица и девојака играју ту игру технике, спретности, сналажљивости, скокова, рефлекса, акробатике… Игру појединца и колектива, која тражи комплетну личност.

Све је почело ангажовањем спортских форума у Ужицу, пре свих СОФК-е и нарочито Тодора Ђурића, референта за културу и физичку културу ужичке општине. Обновљен је рад Синдикалног спортског друштва Јединство и на Скупштини одржаној 31. марта 1968. године младе одбојкашице примљене су у породицу Спортског друштва Јединство. То је званични датум рађања и будућег цветања женске одбојке у Ужицу.

Остало је, како се то каже – историја. Јединство је постигло све што се у једном спорту може постићи. О томе сведоче многобројни пехари, плакете, дипломе и друга признања која стоје у уређењим клупским просторијама и говоре о успесима овог изузетног спортског колектива.

Панорама Ужица

Историја клуба

Новоформирана екипа предвођена тренером Србољубом Николићем учествује на јуниорском првенству Србије у Београду, од 28. до 30. јуна 1968. године. Без искуства ипак је пружила јак отпор далеко реномиранијим екипама и најавила добру одбојку у Ужицу.

На фотографијама су одбојкашице данашње екипе Јединства

Следеће 1969. Јединство је званично укључено у такмичење јединствене Српске лиге. Исте године на јуниорском првенству Србије у Сремским Карловцима од 20. до 22. јуна постиже свој први успех. У конкуренцији шест најбољих екипа у републици Јединство заузима изванредно 2. место и стиче право да се такмичи на јуниорском првенству СФРЈ. Првенство државе за јуниорке одржано је у Ужицу од 5. до 6. септембра и Јединство је заузело 3. место.

Из 1970. издвајамо два наступа. Први на турниру у Летохраду у Чехословачкој где осваја 1. место и Турнир олимпијских нада, који ће касније прерасти у Првомајски турнир, на коме заузима 3. место.

У такмичењу Српске лиге 1971. Јединство заузима 3. место. А пионирке освајају први трофеј – на Пионирском првенству у Кикинди 22-23. маја, ОК Јединство осваја 1. место победивши све своје вршњаке. Са петнаест година Ана Јокановић наступа за јуниорску репрезентацију СФРЈ.

А 1972. потврђује да се екипа за четири године пробила у сам врх женске одбојке у земљи. Освајањем 1. места на крају сезоне потврђује да је званично најбоља екипа у Србији. А на квалификационом турниру за попуну Прве савезне лиге за жене одржаном у Осијеку 24-26. јуна ОК Јединство постиже свој највећи успех до тада. Победивши све екипе Јединство стиче право да се од идуће године такмичи са најбољим клубовима у Југославији. Успешне су и јуниорке које на јуниорском првенству Србије у Сремским Карловцима 22-23. јуна заузимају 3. место. Већ у овој години Ана Јокановић постаје члан и сениорске репрезентације СФРЈ и наступа на утакмицама у Штутгарту и Тибингену у Немачкој и на Балканијади у Софији. Те 1972. године проглашена је за спортисту године ужичког региона.

Два догађаја обележавају 1974. годину. На квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу, одржаном у Београду 6-8. септембра заузима 2. место и поново стиче право да се такмичи са најбољим клубовима тадашње СФРЈ. То је прво, а друго – по завршеним квалификацијама, из разних објективних и сујективних разлога, клуб напушта комплетна прва постава.

Требало је доста упорности и енергије 1975. године да би се формирала нова екипа. Селекција нових играчица извршена је 30. јула и одмах се кренуло са тренинзима новоформиране екипе са тренером Србољубом Бајевићем. Бранка Ојданић у овој години постаје репрезентативка СФРЈ у јуниорској и сениорској репрезентацији.

Такмичење за Куп Србије 6. марта 1977. у Ваљеву доноси први успех младој екипи – освајање пехара који даје нови подстрек за рад. У Ужицу 24. јуна у финалу Купа Србије, Јединство осваја и овај трофеј. Освојено прво место у лигашком такмичењу и победа у Купу Србије повратили су морал екипи која следећих година, са новим генерацијама младих одбојкашица, наступа са променљивим резултатима али без значајнијег трофеја.

На нови трофеј чекало се до 1989. када Јединство са тренером Дарком Закочем осваја титулу кадетског првака. У конкуренцији кадеткиња након освојеног 2. места у Србији, на државном првенству у Копру екипа осваја 1. место и титулу кадетског првака тадашње СФРЈ. Ужичка СОФК-а прогласила је Јединство за најуспешнији спортски колектив.

Изузетне деведесете – године успеха и славе

Следе године великих и највећих успеха у историји постојања клуба. За те успехе заслужне су изванредне одбојкашице Јединства и њихов тренер Дарко Закоч. Већ је 1990. Јединство најавило повратак на врх – Јединство је на 1. је месту у Српској лиги, без иједног пораза. У квалификационом турниру за попуну Друге савезне лиге екипа је без пораза обезбедила статус савезног лигаша. А на јуниорском првенству Југославије, уз учешће 11 екипа, Јединство заузима 2. место. У овој години Љиљана Веизовић постаје члан јуниорске репрезентације СФРЈ.

Распадом бивше СРФЈ 1991. формирана је нова А/2 лига са 10 клубова. Освајањем првог места у Другој савезној лиги екипа остварује пласнам у А/2 лигу. Вредан пажње остаће и податак да је Јединство последњи освајач титуле државног правака у јуниорској конкуренцији бивше СФРЈ. На мајском турниру осваја прво место и тако први пут тријумфује на овом великом такмичењу. Три играчка бисера ове генерације постају репрезентативке: Јасмина Маринковић, ненадмашен средњи блокер, Весна Драгићевић, први смечер екипе и Снежана Бранисављевић, техничар најсуптилнијих квалитета.

У сезони 1993/1994. Јединство најпре освоја Куп Југославије, а затим и прву шампионску титулу. Јуниорска екипа наставља са успесима, трећи пут заредом побеђује на Мајском турниру, а у првенству Југославије заузима 2. место.

Та 1994. остаје за памћење јер је то година највећег успеха и освајања трипле круне. У финалу playoff-a пред 4.000 гледалаца одбојкашице Јединства са тренером Закочем побеђују Црвену звезду са 3:0. Освајањем титуле сениорског првака Југославије доноси највећу радост верним навијачима, а клубу поред титуле и признање за континуиран рад за протеклих 27 година. Пионирке су такође стигле до победничког постоља на државном превенству. Трипла круна -успех за дивљене и памћење.

Први пут у историји клуба 1995. остварен је трансфер две играчице. Освајањем дупле круне поновљен је велики успех из претходне сезоне. Снежана Бранисављевић, Јасмина Мазалица, Мира Голубовић и Љиља Томић наступају за Универзитетску репрезентацију Југославије. За све велике успехе Ужице поклања клубу просторије у Улици Димитрија Туцовића у центру града, које и сада користи.

Са тренером Жељком Тасићем екипа 1996. трећи пут осваја дуплу круну. На финалном турниру у Београду  осваја Куп Југославије, а затим постаје шампион државе. У Купу шампиона Европе, без искуства на међунарадној сцени, екипа није имала успеха. Једна од најперспективнијих играчица Весна Читаковић постаје у овој години јуниорска и сениорска репрезентативка Југославије, а Катарина Пергар и Марија Васић чланице јуниорске репрезентације.

Тренер Дарко Закоч поново је 1997. са екипом. Освајају четврту по реду шампионску титулу. Јуниорке су на превенству Србије заузеле 6. место, а на првенсту Југославије без пораза заузеле 1. место и тако и оне постале шампионке Југославије. На првенству Србије за кадеткиње Јединство заузима 6. место, а на првенству Југославије 3. место. На турниру Куп Суботице екипа заузима 2. место, а на јаком међународном трурниру у Атини је четврта. На полуфиналном турниру за Куп Југославије екипа без пораза осваја 1. место, а на финалном турниру четврти пут узастопно Јединство осваја овај драгоцени трофеј. Круна свих успеха у овој години је пласман у Лигу шампиона Европе.

Нека остану упамћена и имена оних који су остварили те велике резултате. У екипи су: Ј. Мазалица, М. Голубовић, С. Шијан, Б. Марјановић, В. Орешина, К. Пергар, С.и В. Томачевић, Љ. Томић. М. Васић, В. Читаковић, Л. Тромбитас, Ј. Костић, А. Барнак, А. Аврамовић.

Пету узастопну титулу шампиона Југославије и победника Купа Југославије екипа осваја 1998. у години свог јубилеја – 30 година постојања. Тренер је и даље Дарко Закоч, а екипу чине: Ј. Мазалица, Б. Марјановић, М. Васић, В. Читаковић,  А. Барнак, А. Аврамовић, Н. Акимова, Н. Јегорова, К. Пергар.

Годину 1999. памтићемо и по злу – агресији на СР Југославију. Првенство се прекида, а Јединство, с обзиром да је било прво на табели проглашено је за првака државе. Касније, 24. и 25. децембра Јединство поново тријумфује освојивши шести по реду Куп Југославије. Јасмина Мазалица ове године престаје са активним играњем, а у екипи остају: Б. Марјановић, М. Васић, В. Читаковић,  А. Барнак, А. Аврамовић, К. Пергар, С. Илић, Ј. Костић, А. Милосављевић, И. Остојић.

У сезони 1999/2000. Јединство поново осваја титулу првака државе са истим саставом.

А 2001. постиже највећу успех на европској одбојкашкој сцени освајајући вицешампионску титулу у Бакуу, главном граду Азербејџана.

Али се деведесете године као најуспешније нису тако у низу поновиле двехиљадитих.

Јединство данас

До данас је Јединство освојило 9 титула првака државе, 8 националних купова и 28 плакета и признања.

Последњих година такмичи се у Првој лиги Србије.

У саставу екипе су блокер Софи Читаковић, либеро Милица Ковачевић, примач Марија Томашевић, либеро Андријана Цицварић, техничар Хелена Вуковић, техничар Бојана Фаћол, примач Нерма Гојак, блокер Анђела Ненадић, примач Кристина Лазаревић, блокер Анђела Станковић и примач Соња Симић.

Први тренер је Томислав Кукањац, статистичар Јовица Бошковић, а млађе категорије тренира Јасмина Мазалица.

У изради прилога коришћени су подаци и фотографије са официјелног сајта ЖОК Јединство.

Панорама Ужица

Поделите:

Места:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *