"RAČA U KULTURI SRPSKOG NARODA"

Milorad Pavić

Na otvaranju prve duhovno-kulturne manifestacije "Dani Rače ukraj Drine", 5. oktobra 1995. godine, predsednik njenog Programskog saveta akademik Milorad Pavić rekao je sledeće:

"Živeći u ovom teškom i strašnom vremenu, ponekad mislim da bi bilo važno imati na umu da smo i ranije bivali u teškim situacijama. Seobe nisu današnji slučaj u istoriji srpskog naroda. On je nažalost neprekidno teran u verskim ratovima koji ne prestaju, na sramotu dvadesetog veka, ni danas.

U onoj upornosti Račana da oni svoju vokaciju, svoj posao, obave do kraja, bez obzira što je on započet u Rači, a nastavljen na nekom drugom mestu njihovih zbegova posle Velike seobe, dakle, možda na njihovom podvigu možemo da se poučimo kako se uprkos svemu preživljava".

* * *

Reči blagoslova uputio je episkop žički gospodin Stefan

ISTRAJTE U PAMĆENJU I SEĆANJU!

Zapisano je na jednom važnom mestu: "Naša slava nas gleda iz dubine vekova kroz zenice manastira i crkava". I kroz te zenice gledaju nas danas naši veliki dedovi i pradedovi. Čini mi se u ovim nesrećnim i sudbonosnim danima da nam oni poručuju kao i mnoga pokolenja pre njih: Istrajte, istrajte! Setite se nesreća starih i moćnih naroda koji su propadali i nestajali zbog nesloga i moralnih i duhovnih kriza.

Istrajte u pamćenju i sećanju da su vaši preci bili najsrećniji kada su bili najbolji i najplemenitiji ljudi, i najveći bogoljupci i rodoljubi.

I "Račanska baština" kao bogata duhovna riznica prenosi glas predaka, naročito u ovim našim sudbonosnim neprilikama: Istrajte u borbi protiv zla i iskušenja koja su vas danas snašla. Istrajte u čuvanju svoje svetle i pravedničke prošlosti... Sudbina manastira Rače išla je sa celokupnom našom duhovnom, nacionalnom, kulturnom i crkvenom istorijom. Dešavalo se da je manastir Rača više puta stradao i dugo ležao u svom pepelu, ali nikada nije bio mrtav. I u najvećoj muci i nevoljama bio je duhovni centar sabirajući oko sebe narod čitavog ovoga kraja.