Пријепоље је административни и културни центар овог дела Полимља, а на територији општине, према попису из 2011. године, има 37.059 становника.

То је град богате културно-историјске баштине, која се после Другог светског рата и последњих деценија обликује урбаном уређеношћу и културном делатношћу која обједињује простор на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Пред новим изазовима налази свој развојни пут, обележен транзицијом и сменом друштвеног власништва широком палетом приватне иницијативе.

Историја   

На територији општине Пријепоље пронађени су археолошки остаци који потврђују постојање људских насеобина још од праисторијског доба. Једно од значајнијих налазишта је локалитет Дворине на коме је откривен већи број предмета од керамике, стакла, бронзе, сребра и злата из римског периода.

Најстарији помен Пријепоља под тим именом је из 1332. године, а у аналима Дубровачке републике први пут се помиње 1343. године. У средњем веку развијало се највише захваљујући трговини која се одвијала уз тзв. дубровачки пут, који је повезивао средње приморје Јадрана са централним и источним деловима Балканског полуострва.

У том периоду је у саставу немањићке државе, о чему сведочи велики број манастира и цркава у долини Лима. После распада српског царства и пораза Николе Алтомановића овај крај улази у састав бановине Босне. На гробу Светог Саве у манастиру Милешева, тадашњи бан Твртко овенчао се за „краља Срба, Босне и Приморја“ као настављач традиције Немањића. У Милешеви се 1448. године за херцега од светог Саве прогласио Стефан Вукчић Косача, по чему је Херцеговина добила име.

Османлијским освајањима ових крајева нестају српске средњовековне државе а турска власт остаје и у пријепољском крају све до 27. октобра 1912. године, када је Пријепоље ослобођено у Првом балканском рату.

За то време манастир Милешева је остао као духовно и културно средиште српског народа у овом крају. У њему је током XV века било седиште Милешевске митрополије, а у XVI веку ту је радила једна од најстаријих српских штампарија.

Одлукама Берлинског конгреса, ово подручје је остало у саставу Отоманске империје која је у њој имала цивилну, док је Аустроугарска држала војну власт, спречивши тако спајање и уједињење Србије и Црне Горе. Од 1880. до 1912. године Пријепоље се било у саставу Пљеваљског санџака.

Између два светска рата Милешевски срез је део Ужичке области, а затим Зетске бановине.

Током Другог светског рата од 1941. до 1944. године Пријепоље се налазило у саставу квислиншке творевине Независне Државе Црне Горе, која је била под италијанском и немачком окупацијом.

О старом и новом времену најбољи увид се може стећи посетом Музеју у Пријепољу, који  омогућава незаборавну шетња кроз историју и упознавање са цивилизацијама које сведоче о некадашњим али и садашњим временима.

О менама владавина, ратова и напретка у мирним периодима сведоче и бројни културно-историјски споменици, који су уједно и део туристичке понуде овог града и краја.

Манастири

Манастир Милешева налази се на шестом километру од Пријепоља, на реци Милешевци. Један је од најзначајнијих српских манастира. У њему је било гробно место Светог Саве и чувен је по фресци „Бели Анђео“. У манастиру је и фреска Светог Саве, за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. Манастир је између 1218. и 1219. године подигао краљ Стефан Владислав (1234—1243) као своју задужбину и у њој је и сахрањен. Манастир данас представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Давидовица налази се недалеко од Бродарева, поред реке Лим. Манастирску цркву је око 1281. године подигао жупан Дмитар Немањић, најмлађи син Вукана Немањића и посвећена је празнику Богојављење. Када се замонашио жупан Дмитар је узео име Давид, по чему је и манастир носи назив. Крајем XVII века манастир је разорен, напуштен и био је у рушевинама све до 1998. године, када је обновљена манастирска црква.

Манастир Куманица налази се на самој граници Србије и Црне Горе, између Пријепоља и Бијелог Поља. Први историјски запис о његовом постојању потиче из прве половине XVI века, али се не зна ни када ни ко га је градио.

У пријепољском крају сачувани су и остаци старих тврђава Милешевац и Ковин.

Исламска архитектура

Ибрахим-пашина џамија је најстарија џамија у Пријепољу. Први пут је помиње путописац Евлија Челебија 1664. године. Џамију је 1572. године изградио Ибрахим-паша, син херцеговачког субаше. Џамија је више пута рушена и обнављана, а најтежа оштећења претрпела је 1737. године, током угарско-турског рата, када је уништена архива и библиотека џамије, као и камена плоча са хронограмом на којем је писало име ктитора и година изградње џамије. Захваљујући донаторству познате Баки-хануме, око 1880. године, џамија је обновљена и у значајној мери дограђена. У углу џамије узидан је сунчани сат „елтифа“ у положају исток-запад, који је уједно и једини аутентичан предмет из времена градње џамије.

Гробље-мезарје поред џамије је такође значајно и обилује старим и богато израђеним нишанима од сиге, камена и мермера. Ту су и мезари градитеља џамије Ибрахим-паше и његове сестре Кајдафе. Нишани на њиховим мезарима најстарији су очувани нишани на територији Пријепоља.

Сахат-кула у Пријепољу је изграђена у XVI веку. Препознатљива је као један од симбола града, са посебно обликованим часовником и бројевима на њему. После више година заустављеног времена на њој, сахат-кула у Пријепољу и дан данас одбројава време.

Археолошка налазишта

Стећци у селу Хрта редак су пример средњовековног гробља чија су надгробна обележја у великом броју украшена различитим уклесаним и рељефним мотивима. То је први споменик културе овог града који је стављен под заштиту УНЕСКА.

На грчком гробљу у Хртима налази се 79 споменика. Одлуком Скупштине општине Пријепоље ово археолошко налазиште, на око 16 километара од града, проглашено је за културно добро 1984. године. У долини Лима, на територији општина Пријепоље и Прибој познато је више од 40 средњовековних гробаља са каменим надгробним обележјима.

Римска некропола Коловрат налази се на ушћу Сељашнице у Лим, на археолошком локалитету Дворине. У откривеној некрополи из римског периода нађени су бројни предмети од керамике, стакла, бронзе, сребра и злата. Потичу из периода од II до IV века. Откривено је више од 200 гробова и већи број надгробних плоча са натписима.

У том периоду Коловрат је био привредни и управни центар римске провинције Далмације. Имао је статус слободног града под римском влашћу и сопствену самоуправу.

Други светски рат

Парк народних хероја поред реке Милешевке у Вакуфу, тако је назван јер је у њему постављена биста четворице хероја пријепољског краја – Душана Томашевића Ћирка (1920 – 1944), организатора устанка у овом крају; Љубише Миодраговић (1913 – 1941), оснивача КПЈ у Пријепољу који је мучки убијен од италијанског окупатора, септембра 1941. године у селу Седобро; Владимира Перића Валтера (1919 – 1945), најспособнијег обавештајца који је погинуо последњег дана ослобађања Сарајева, 6. априла 1945. године; Милосава Стиковића (1914 – 1943),  организатора устанка и заменика командира Прве Милешевске партизанске чете, који је опкољен четницима на Сутјесци 1943. године одузео себи живот.

Меморијални комплекс „Бошко Буха“ се налази у селу Јабука, код Пријепоља и посвећен је пионирима и омладинцима Југославије погинулим у Народноослободилачкој борби. Повод за подизање овог меморијалног комплекса је обележавање места где је 27. септембра 1943. године погинуо борац-бомбаш и народни херој Бошко Буха, који је имао само 17 година.

Природне лепоте у туристичкој понуди

Река Лим извире из Плавског језера и тече дужином од 174 километра. Њена највећа клисура је између Добракова и Бродарева. Важнији грдови кроз које протиче су Андријевица, Беране, Бијело Поље, Пријепоље и Прибој, а код Вишеграда се улива у Дрину заједно са Рзавом.

Покрај Лима се смењују природни објекти дивље романтике, високих литица, сивог и голог кречњака, клисура и кањона, водопада , извора и врела, језера, пећина и питомих котлина, станишта биљних и животињских врста, трагова древних насеља историјских и културних споменика, цркава, манастира, средњовековних утврђења, некропола и џамија.

Кањон Милешевке, која се улива у Лим код Пријепоља, станиште је за многе ретке и старе врсте флоре и фауне и многих врста птица и дивљих животиња које крстаре овим простором нетакнуте природе. Природни резерват кањона реке Милешевке чине клисуре између јужних падина Златара и Јадовника, окружених бескрајним шумама и пашњацима, на надморској висини између 600 до 1400 метара, обухватајући површину од 297 хектара.

Кањон Милешевке је дуг 24 километра и почиње код села Милошев до, на старом путу од Пријепоља према Сјеници и завршава у близини манастира Милешеве и средњовековног утврђења Милешевац-Хисарџик.

Видиковац на Соколици у Пријепољу, изграђен 2016. године, посетиоцима омогућава јединствен поглед који се пружа на градска и приградска насеља Пријепоља и даље ка Златару. Камена подлога и настрешница са клупом, на надморској висини од 680 метара, место је за одмор и уживање и незабораван доживљај града и околине.