Историја
-
Хидроцентрала под Градом – споменик техничке културе
Хидроцентрала на реци Ђетињи у Ужицу, смештена под Старим градом, пуштена је у рад 2. августа 1900. године. И данас може да ради, али је сада значајнија као сведок визионарства тадашњих пословних људи. Један је од симбола града Ужица. Прва је електрична централа подигнута по Теслинom вишефазном систему наизменичне струје у Европи и друга у… (види цео чланак)
-
Електрификација Ужица
Прве информације о електричној енергији стигле су у Србију путем штампе осамдесетих година 19. века. Из Швајцарске и Француске допирале су вести да се на планинским водама граде мале централе за осветљење насеља и рад машина у радионицама. Прво предавање у Србији, о електричној енергији, одржао је професор Ђорђе Станојевић, 17. октобра 1890. То је… (види цео чланак)
-
Црква брвнара у Доброселици
Црква светог пророка Илије, познатија као црква брвнара у Доброселици увек је на врху листе места на Златибору која треба посетити. Смештена је у селу Доброселица, међу високим раскошним боровима који памте и време Косовског боја. На основу записа откривеног на једном од брвана, закључује се да је црква саграђена 1821. године, на месту старије… (види цео чланак)
-
Касапчића мост у старом Ужицу
Више од три века Касапчића мост је био симбол Ужица. Подигао га је Мехмед бег Касапчић 1627/28. Срушен је приликом повлачења Немаца из Ужица 16. децембра 1944. године. Детаљан опис моста сачуван је у архиви Грађевинског факултета Универзитета у Београду, у Светосавском тематку професора Ђ. Мијовића из 1900. године. Аутор је испитивао мост и оставио… (види цео чланак)
-
Борбе за Ужице у Првом српском устанку
После Београда Ужице је било највеће и најзначајније градско насеље у Пашалуку. Број становника у Ужицу знатно је порастао почетком 19. века. Становништво су увећали јаничари, избеглице из угрожених градова и турска војна појачања из Босне. Претпоставља се да је у вароши могло бити око 12.000 људи. 1804. Старешина јаничарске посаде у Ужицу био је … (види цео чланак)
-
Ужичко здравство
Здравство у ужичком крају данас је организовано у оквиру Здравственог центра Ужице формираног 1990. године, са 10 домова здавља и три опште болнице. У плану је реконструкција и доградња Опште болнице у Крчагову вредна 30 милиона евра, са 20 објеката и више од хиљаду болничких постеља. Прва болница Прва болница у Ужицу је основана 26.… (види цео чланак)
-
Ужице у турско доба
Ужице је пало под турску власт између 1459. године када је пало Смедерево и 1463. када је освојена Босна. То је било у време султана Мехмеда II. У ужичкој тврђави постојала је мала џамија под тим именом. Не зна се да ли је Мехмед боравио у Ужицу. То је потврђено једино за Нови Пазар и… (види цео чланак)
-
Ужичка хидроцентрала на реци Ђетињи
Хидроцентрала на реци Ђетињи у Ужицу направљена је 1900. године и један је од симбола овог града. То је прва електрична централа подигнута по Теслиним принципима полифазних струја у Србији и то свега пет година после подизања исте такве на реци Нијагари у Америци. Овај објекат, смештен испод ужичког Старог града, осмислио је Ђорђе Станојевић,… (види цео чланак)
-
Ужички Стари град
„Стари град, древна тврђава, срастао са Ужицем неодвојиво, стоји ту на литици у име лепоте за сва времена. Трагови мена светова, насталих и несталих, зидани и рушени на давним темељима, утиснути су у развалине Старога града. Тако је овај знамен Ужица изазов за одласке у прошлост. Ево га на бираној стени у кањону реке Ђетиње,… (види цео чланак)
-
Рујанско четворојеванђеље – прва штампана књига у Србији
Прва штампана књига у Србији– Рујанско четворојеванђеље, дело је монаха Теодосија и настала је у манастиру Рујно, у селу Врутци код Ужица, 1537. године. Иза ове историјске чињенице, којом се српска књижевна историја и целокупна национална култура могу поносити, намеће се помисао на околности, историјске и друштвене, у којима је један скромни монах, за нас… (види цео чланак)
-
Споменик Ломача на Доварју
Споменик на Доварју део је сећања на славне устаничке дане и слободну Ужичку републику у јесен 1941. године. Али и на тешка страдања народа и жртве партизанских бораца у борбама за одбрану извојеване слободе. После слома устанка и Ужичке републике, у знак одмазде и застрашивања народа Немци су 14. децембра 1941. године у Ужицу на… (види цео чланак)
-
Кадињача
Споменички комплекс на Кадињачи посвећен је борцима ужичког Радничког батаљона и две чете Посавског одреда који су херојски изгинули 29. новембра 1941. године, штитећи одступницу Врховног штаба, партизана и рањеника из Ужица према Санџаку. Налази се на 14 километара западно од Ужица, крај пута према Бајиној Башти. Битка на Кадињачи Припадници Радничког батаљона Ужичког партизанског… (види цео чланак)
