Златибор

Златибор је драгуљ Србије, планина лепоте, здравља, историје, културе, туристички рекордер по бројним критеријумима. Пространа заталасана висораван има просечну надморску висину око 1000 метара, а највиши врхови су Торник (1496 м) и Чигота (1422 м).

У срцу планине данас се развија нови град, у коме је број становника увећан између два пописа за 821 становника. На попису 2011. године имао је 2.881 становника, а према последњем попису 2022. године има 3.702. Уз суседну Чајетину са 3.735 становника, чини функционалну целину и центар ове планинске области.

Географија

Центар Златибора заузима површину од око 9 квадратних километара што чини само 1,42% територије Златибора, који се простире на 647 квадратних километара, преко територија општина Чајетина, Нова Варош и Прибој и града Ужица. 

Одлуком Владе Србије 2017. године проглашен је Парком природе са прописаним степенима заштите његових еколошких и биолошких одлика, непрегледних пространстава очуване природе, ливада и столетних борових шума, са вредним културно-историјским наслеђем.

За оне радозналије ево још прецизнијих података шта све заузима Парк природе „Златибор”. На територији општине Чајетина – катастарску општину Стубло и делове катастарских општина Алин поток, Бранешци, Гостиље, Доброселица, Дренова, Јабланица, Љубиш, Семегњево, Чајетина и Шљивовица; на територији града Ужица – део катастарске општине Мокра Гора; на територији општине Нова Варош – делове катастарских општина Бела река, Драглица, Негбина и Сеништа; на територији општине Прибој – делове катастарских општина Бања, Кратово и Рача.

Историја туризма

Летописи и народно предање памте на Златибору чардаке богатих ужичких, нововарошких и прибојских бегова из времена османске владавине, први дрвени летњиковац на данашњим Водицама који је 1750. године подигао сарајевски трговац Хаџи Никола Селак, касније виле имућних ужичких занатлија и трговаца…

Један запис из 1892. године овако извештава: Златибор је врло здраво место. Овамо долазе рековалесценти који су наклоњени и пате од разних плућних болести. Њих упућују лекари и многима добро чини… И за потпуно здраве добро је овамо провести извесно време на чистом ваздуху, јер човек се чисто препороди и осећа се много лакше и веселије кад неко време овамо проведе…

Почетак организованог развоја туризма на Златибору везује се за посету краља Александра Обреновића 1893. године. Ручак је приређен крај извора Кулашевац и ту је следеће године подигнута чесма на чијој плочи је уклесано: Краљ Александар I 20. августа 1893. Од тада је назив места Краљева вода, после Другог светског рата Партизанске воде, а данас је то насељено место Златибор.

Посете краља Петра I Карађорђевића учиниле су ово место још познатијим, тако да је пред сам почетак Првог светског рата 1914. године подигнут хотел „Краљева вода“, а преуређени објекат данас је ресторан и конгресни центар „Србија“. Изграђене су и виле „Чигота“ и „Београд“, ресторан „Здравље“, пекара…

Између два светска рата углавном се граде виле и летњиковци, изграђен је аутомобилски пут из  Ужица, тако да место „где су се и краљеви опорављали“ постаје још популарније.

После Другог светског рата, са порастом стандарда становништва, развија се и туризам. Прекретница на брже и боље је почетак рада хотела „Палисад“ 1965. године. Изузетан објекат нових трендова у туризму, са пространим лобијем за дружење и културне догађаје. Био је култно место нових модерних генерација, једнако оних из Ужица и Београда и других градова.

Од тада се убрзано граде и приватне викендице, а све то прати уређење центра насеља и повећање смештајних капацитета подизањем нових хотелских капацитета. Почиње са радом Специјални здравствени завод „Златибор“ (данашња „Чигота“), отварају се хотели „Ловац“ на Водицама, затим „Југопетрол“, „Зеленкада“, „Дунав“, касније „Олимп“, „Златибор Мона“, па новији хотел „Златибор“ и први хотел са пет звездица „Торник“.

Општина Чајетина плански, организовано и интензивно ради на унапређењу квалитета животне средине и на добром је путу да постане прва еколошка општина у Србији.

Туризам данас

Последњих година бележи се убрзана изградња бројних приватних пансиона, одмаралишта, објеката са апартманима за продају, а центар Златибора добија потпуно нови савремени изглед са разноврсном угоститељском понудом, продајним објектима, уређеним Краљевим тргом и језером са чаробном мултимедијалном фонтаном. Праве се стадиони и спортски терени, уређује ски-стаза на Обудојевици, а потом и ски-центар под Торником.

Данас је Златибор најпосећенији центар планинског туризма у Србији са око 300.000 посетилаца годишње и више од милион ноћења гостију. Тај број је убрзано растао од шездесетих година прошлог века, када је 1953. године било 1.393 гостију, 1967. око 20.000, 1973. више од 55.000, а 1975. око 71.000. Од 1978. до 1990. године број туриста увек је био већи од 100.000, а рекордна година у том периоду била је 1985. са 119.050 гостију.

У јеку туристичке сезоне на Златибору сада борави и 30.000 посетилаца дневно.

Уз обележавање 130 година организованог туризма, Туристичка организација Златибор истиче да се „на овој важној степеници тако дугог, увек узлазног пута, поносимо богатом прошлошћу и традицијом златиборског туризма, чији су успех стрпљиво градиле генерације туристичких посленика. Јубилеј је веран доказ трајања и постојаности, потврда вредности Златибора као планине богомдане за туризам, необорив аргумент да оно што толико траје заиста и вреди… и да је заслужено на српском туристичком врху“.

Туристичка понуда

Сви облици туризма на Златибору бележе успон – здравствени, спортско-рекреативни, манифестациони, конгресни, сеоски, транзитни, излетнички…

Зими је погодан за скијање и уживања на снегу у великом ски-центру на Торнику, са жичаром и вештачким оснежавањем, или у центру насеља на падинама Обудојевице, са неколико краћих стаза и мањих ски-лифтова.

Панорамска гондола је најдужа на свету, са својих девет километара од центра насеља до врха Торника.

Пуно се улаже у спортску инфраструктуру тако да већ сада Златибор има најкомплекснију понуду намењену спортском туризму. Фудбалске екипе имају на располагању терене са природном и вештачком травом, кошаркаши користе терене и спортску халу која задовољава светске стандарде за дворанске спортове. Ту су и тениски терени, велики тениски центар, терени за одбојку, мале спортове… У плану су изградња нових спортских терена са још бољим условима за припреме спортских екипа и индивидуалних спортиста.

У околини су бројни локалитети који привлаче туристе. Немојте пропустити да посетите Музеј „Старо село“ и Музеј плетиља у Сирогојну, Стопића пећину, водопад у Гостиљу, Ски-центар Торник, видиковац Градина на 1164 метара надморске видине на коме околину можете гледати кроз телескоп, Прераст у Доброселици у народу познат као Точковичка пећина или Шупљица…

Најмлађи ће радо видети парк „El Paso City“ на Водицама, паркове Дино и Авантура…

Нису далеко ни Мокра Гора, Тара, меандри на Увцу, крстарење Дрином до Вишеграда.

Културно наслеђе

Део богатог културног наслеђа су манастири Милешева, Увац и Дубрава, цркве брвнаре у Доброселици и Јабланици, цркве у околним местима Мачкату, Трипкови, Семегњеву, Сирогојну, у Чајетини и у центру Златибора.

Шетајући Златибором видећете више споменика и спомен-чесама, старе виле занимљиве историје, као што је некадашња Павловића вила, а касније Титова вила – иако друг Јосип Броз у њој по свој прилици никада није боравио, не рачунајући један кратак ручак у дворишту виле 1974. године. У Сирогојну је отворена за посетиоце родна кућа Димитрија Туцовића.

Од културних садржаја издвајамо Галерију Божа Ковачевића на Боровој глави, Галерију Владимира Митровића у Трнави, Галерију „Воденица“ Бранка Тијанића и Галерију дрворезбара Миладина Лекића у Шљивовици.

Ако овоме додате бројне културне садржаје током „Златиборског културног лета“ и манифестације које организују поједине институције, онда морате доћи поново и поново да бисте доживели сво богатство које вам Златибор нуди.

Ваздушна бања

Специфичнај клима и „руже ветрова“ – сусретања континенталних и медитеранских ваздушних струјања, чине Златибор идеалном ваздушном бањом. Убрзавају лечење и опоравак од многих плућних и срчаних болести и посебно болести штитасте злезде и малокрвности.

Шетње Златибором благотворано делују на здравље, повећавају проценат хемоглобина у крви и број црвених крвних зрнаца, лековито делују против алергија, јачају имунитет и чине вас одморнијим, свежијим и јачим.

Природни лековити чиниоци су веома чист и сув ваздух, повољан ваздушни притисак и велика инсолоција, више од 2000 сунчаних сати годишње.

Водећа здравствена установа на Златибору је Специјална болница за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Златибор“ – Чигота, која има особље, опрему и смештајне капацитете за пружање врхунских услуга у здравственом туризму.

Конгресни туризам

Издвајамо и изванредне услове за конгресни туризам на Златибору који у више објеката високе категорије омогућава одржавање великог броја конгреса, семинара, симпозијума и тим билдинг скупова током целе године.

Конференцијски простори задовољавају највише стандарде у погледу опремљености и услова за рад и боравак учесника.

За унапређење и промоцију туризма на планини непосредно је задужена Туристичка организација „Златибор“ . Њене делатности су и подстицање изградње туристичке инфраструктуре и уређење простора, организовање и учешће у туристичким и другим манифестацијама и скуповима, и друге активности које су непосредно везане за туризам.