Чајетина

Панорама Чајетине / Фотографије Туристичке организације Златибор

Оно што данас одликује Чајетину је то што је једна од најуспешнијих локалних заједница у Србији. То се с разлогом истиче, јер су остварени бројни успеси у уређењу виталних функција живота. Тако је туристички потенцијал Златибора на најбољи начин искоришћен за улагања у друге области и решавања инфраструктурних и других питања од значаја за житеље ове просторно велике територије од 647 километара квадратних.

Према попису из 2011. године општина Чајетина има 14.745 становника, од чега око 3.000 у насељу Чајетина, око 2.000 у насељу Златибор, а остало становништво живи у селима.

Истoриja

Писмo рујанског кнеза Joвaнa Mићићa књaзу Mилoшу из 1815. године кojим гa oбaвeштaвa o приjeму пoрeских књигa, први је до данас пронађени документ у коме се помиње Чајетина. Јован Мићић је 1817. године изабрао Чајетину за свoje стaлнo сeдиштe и у њoj пoдигao кoнaк око кога се ширила варошица Чajeтинa.

С обзиром да је на путу према Црној Гори и Јадранском мору, то и онда и данас значи за Чајетину и њен развој. Преко ње су онда ишле дипломатске везе са Црном Гором, а данас су њене туристичке привлачности разлог да се овде направи пауза на средокраћи путовања од Војводине и Београда до мора.  

Стари град Ужице

Чajeтинa je све до 1845. године била средиште среза, када су га Уставобранитељи преместили у Ужице, али је за време другe влaдaвинe Mихaилa Oбрeнoвићa, сeдиштe срeзa враћено у Чajeтину.

Црква и школа изгрaђeнe су крајем XIX века, а нoвa шкoлскa згрaдa je пoдигнутa 1905. гoдинe. Од датума између два светска рата значајна је 1927. када је варошица прикључена на новоизграђени пут Ужицe-Крaљeвa Вoдa и 30. јун 1928. када је краљ Александар Карађорђевић донео указ о проглашењу Чајетине варошицом. Тај дан обележева се као Дан општине Чајетина.

Природне одлике и развој туризма

Златиборска висораван је средишни и главни део територије општине Чајетина, а Златибор, раније Краљева Вода па Партизанске воде после Другог светског рата, убрзано се развија захваљујући изузетној туристичкој посећености и бројним смештајним капацитетима.

Златибор је увек привлачио људе својим благодетима. Забележено је да је први дрвени летњиковац на данашњим Водицама подигао 1750. године Хаџи Никола Селак, богати сарајевски трговац, где је наредних седам година ту проводио свој одмор са породицом. Хаџи Јусуф Хаџивадић је саградио свој чардак на Белим водама, а сличне дрвене грађевине су се могле видети и на суватима Јусуф бега, Мухамеда Праша и осталих богатих Турака. У ослобођеној Србији уместо бегова и хаџија на Златибору лета проводе породице богатих ужичких трговаца.

За почетак организованог развоја туризма на Златибору узима се датум посете краља Александра Обреновића 20. августа 1893. године. У оквиру посете Ужицу планиран је пољски ручак крај извора Кулашевац на Златибору. Златиборци су приредили велики дочек краљу, а председник чајетинске општине Петар Мићић одржао је здравицу и замолио краља да допусти да се вода Кулашевац од тада зове Краљева Вода. Следеће године на том месту подигнута је чесма на чијој плочи је уклесано: „Краљ Александар I 20. августа 1893“.

Златибор бележи и посету краља Петра I Карађорђевићa, први пут 1905. године из здравствених разлога. Након те његове посете, а било је и каснијих, кренула је градња првих угоститељских објеката на Златибору. Пред сам почетак Првог светског рата, 1914. године, саграђен је хотел „Краљева вода“ (данас ресторан и конгресни центар „Србија“), а до тада и виле „Чигота“ и „Београд“, ресторан „Здравље“, пекара…

Између два светска рата убрзаније се граде и виле, од којих су многе временом што порушене што пропале. Међу најлепшим издвајају се виле Александра Павловића, Радомира Милаћевића и Николе Ђурића. Вила Александра Павловића касније је национализована и узета за Титову вилу, а данас је због своје лепоте и архитектонске складности проглашена за споменик културе.

Туристичка понуда

Златибор је временом израстао у једно од водећих и најпопуларнијих туристичких места у Србији. Томе је допринела специфична клима и ваздушна струјања која размењују континенталне и медитеранске утицаје и чине овај простор лековитом ваздушном бањом.

Поред природних одлика и више атрактивних дестинација у околним селима (Музеј под отвореним небом „Старо село“ у Сирогојну, Стопића пећина и Прераст у Доброселици коју народ зове и Точковичка пећина, водопад у Гостиљу, , старе цркве-брвнаре у Јабланици и Доброселици, манастири Увац и Дубрава), туристичку понуду употпуњују луксузни и хотели високе категорије, бројни апартмани и пансиони, одмаралишта, wellness центри, базени, апартманска насеља, кафићи и ресторани… Ово је и једно од најпожељнијих места за спортске клубове, који за своје припреме користе фудбалски и тениске терене и спортске дворане.

Краљев трг у центру Златибора увек је пун посетилаца. Ту су и кафићи и ресторани са погледом на језеро и мултимедијалну фонтану, богата пијаца са златиборским специјалитетима и сувенирима и црква Преображења Господњег. Од центра насеља до ски-центра Торник права атракција је вожња гондолом и панорамско разгледање заталасане висоравни и Рибничког језера. Зими наравно и коришћење стаза за скијање и жичаре која води на врх Торника. 

Рекреативци имају на располагању више од 50 километара пешачких и бициклистичких стаза, а деци су вероватно најинтересантнији забавни паркови са бројним атракцијама.

Привреда

Најважније привредне гране у општини Чајетина су туризам, пољопривреда, прерађивачка  и лака индустрија.

Туризам је најразвијенији и најважнији економски сектор општине. Годишње се бележи милионска цифра ноћења, са више стотина хиљада посетилаца. Градња нових капацитета се наставља, са десетинама хиљада кревета у хотелима, вилама и апартманима и бројним смештајним јединицама у оквиру сеоског туризма.

Пољопривреда је друга најважнија грана привреде за даљи развој општине Чајетина, а темељи се углавном на сточарству

Култура

Најстарија установа културе је чајетинска Библиотека, основана 1904. године. Својом културном мисијом превазишла је локалне оквире, а највећи допринос томе дао је Љубиша Р. Ђенић, који је за своје прегалаштво добио Вукову награду 1964. године и друге престижне награде и одликовања. Библиотека с поносом носи његово име.

Поред богатог књижног фонда, од посебног значаја су завичајни и фонд старе и ретке књиге, као и фонд периодичних публикација. Музејска збирка поседује ретку и вредну нумизматичку збирку, старо оружје, оруђе, посуђе, народну ношњу и накит из овога краја, као и старе и вредне фотографије.

Музеј на отвореном „Старо село” у Сирогојну је културна и музејска установа републичког значаја. Етно-село чини око 50 старих кућа и помоћних објеката пренетих са свих страна Златибора. Приказује архитектуру, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организацију породичног живота људи брдско-планинских предела.

Иницијатива за подизање музеја на отвореном потекла је од организације домаће радиности из Сирогојна и остварена је упорношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и бројних сарадника. Реализација је почела 1980. године према пројекту архитекте Ранка Финдрика и Републичког завода за заштиту споменика.

Ту су и Дом културе у Чајетини и Културни центар на Златибору са биоскопом, позоришном сценом и галеријским простором.

Вредан помена је Атеље „Трнава“, који је на свом имању у селу Трнава подигао самоуки сликар и вајар Владимир Митровић. Специфичност његове уметности су слике и скулптуре „камених“ птица које су „облетеле“ такорећи читав свет, тако да и данас многи посетиоци Златибора радо долазе да виде ово јединствено уметничко стваралаштво.

Школство

У образовном процесу у општини Чајетина учествују три матичне основне школе и средња Угоститељско – туристичка школа.  

Основна школа „Миливоје Боровић“ у Мачкату једна је од најстаријих у Златиборском округу са традицијом дужом од 165 година. Ту су и Основна школа „Димитрије Туцовић“ у Чајетини и „Саво Јовановић“ у Сирогојну. Све имају издвојена одељења у више златиборских села.

Општина Чајетина данас је заједница са јасном перспективом развоја и израженом бригом за еколошко очување свог природног блага и туристичких потенцијала.

Таратурс крстарење Перућац - Вишеград - Перућац

Поделите: