У Рибашевини код Ужица, родном месту песника Пауна Петронијевића, њему у част приређује се 47. књижевна манифестација „Одзиви Пауну“.
Програм се одржава у суботу, 13. септембра у 13 часова, испред Цркве Светог Василија Острошког у Рибашевини. Превоз је организован, а полазак је у 12 часова изнад ужичке Библиотеке.
Подсећамо да је књижевна манифестација „Одзиви Пауну“ настала након што се 12. августа 1975. године, тринаест година после песникове смрти, у Рибашевини на Пауновом гробу окупило 13 песника, који су казивали своју поезију. Том приликом уручени су им први примерци књиге „Добро лето“.
Две године касније, 1977, основан је Књижевни клуб који носи његово име, чија је улога, између осталог, била да организације ове манифестације. Локална заједница поверава „Одзиве Пауну“ ужичкој Народној библиотеци, као културном средишту и чувару завичајног наслеђа.
Према пропозицијама које је 1988. године Књижевни клуб „Паун Петронијевић“ усвојио, књижевна манифестација „Одзиви Пауну“ одржава се сваке године с циљем да се афирмише књижевно стваралаштво на подручју Златиборског округа. Програм „Одзива Пауну“ уређују библиотекари Народне библиотеке Ужице, а до сада је на овим сусретима гостовало више од сто песника.
Паун Петронијевић рођен је у Рибашевини 29. јуна 1936. године. Писао је поезију и прозу, а бавио се новинарством. Био је дописник листа Вести (Ужице) и ревије Село (Београд). Прву песму објавио у ужичким Вестима 1953. године, а затим објављује на страницама београдске Задруге, Омладине и другим листовима и часописима. Добитник је Змајеве награде за поезију 1954. и 1956. године. Превођен је на италијански, шпански, руски и француски језик.
Прву збирку песама Пастир тражи дно неба објавили су његови пријатељи непосредно пред крај његовог живота. Након смрти, његова дела излазе на светлост дана – то су збирке песама Добро лето (1974), Велико јутро (1987), Истргнут клас (2009), Оглас за душу (2010).
Разболео се 1951. године од туберкулозе и од тада се лечио на Грудном одељењу болнице у Ужицу, потом у санаторијуму у Кнез Селу у Нишу и у болници на Бежанијској Коси у Београду. Преминуо је у Београду 1962. године.
Оставите одговор