Нововарошани радо истичу да њихов град није пролазна станица на путу из Београда или Новог Сада према јадранском приморју! Не, Нова Варош је место где треба доћи, видети и уживати у лепотама Златара, увачких језера, чудесних меандара на Увцу и других бројних локалитета.

Нова Варош је све новија и лепша, а много се гради и у околини, углавном у туристичке сврхе. Ово је и здрава средина, са умереном планинском климом и струјањима ветра са приморја, што ваздух чини изузетно квалитетним.

Територија општине простире се на 581,47 километара квадратних, а према попису становништва из 2011. године ту живи 16.638 становника. Има 32 насељена места која чине 13 месних заједница (1 градска и 12 сеоских).

На овом изразито брдско-планинском подручју најнижа надморска висина је на обали Лима, 436m, а највиша на Златару, Голо брдо 1626m. Нова Варош је на 950-1050 мнв.

Територију општине деле такорећи на пола три акумулациона језера на реци Увац – Увачко, Златарско и Радоињско.

Историја

Археолошка истраживања потврђују насељеност овог краја 3.000 година пре нове ере. Неолитска насеља из млађег каменог доба откривена су на локацијама Бјелина и Пљосне стене, а илирска насеља у Радоињи, Рутошима и Радијевићима. С краја II века нове ере су римске некрополе у Рутошима, Радоињи, Акмачићима и Буковику.

У средњовековној српској држави овде су биле жупе Барче и Радохна и Дабарска епископија. Из тог периода сачувани су остаци утврђења Клак у Рутошима, Оштрик у Челицама, Островица у Бистрици и Соколац у Акмачићима.

Нововарошки крај пао је под турску власт 1455. године. Настанак Нове Вароши средином XVI века везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина, „који је путујући из Босне за Цариград застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио да се ту подигне касаба“. Тако је настала Скендерпашина паланка – Јени Касаба или Нова Варош.

Први поуздан помен града је из 1528. године у дефтеру-пописнику села и домаћинстава пореских обвезника нахије Барча.

У XVIII веку Нова Варош је била међу развијенијим трговачким варошима, а 1833. године постала је седиште прве привремене српске капетаније.

Овај крај остао је под турском влашћу све до балканских ратова, а Нова Варош је ослобођена 1. новембра 1912. године.

Велики допринос у борбама за ослобођење дало је становништво нововарошког краја у оба светска рата. Прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар, командовао је српском Првом армијом у Великом рату. А током Народно-ослободилачке борбе 1941-1945. највише бораца сврстало се у редове Златиборске чете, односно Треће пролетерске санџачке ударне бригаде. Нова Варош је ослобођена 4. децембра 1944. године.

Културна баштина

Богата културно-историјска баштина део је данашње туристиче понуде. То су цркве и манастири Дубница у Божетићима, Јоакима и Ане у селу Рутоши, Козме и Дамњана на Воденој Пољани, обновљени манастир Увац, црква Свете Тројице у Новој Вароши и црква у етноселу Штитково. Сачуване су и старе цркве брвнаре – она у Радијевићима на Златару посвећена је Покрову Пресвете Богородице, а друга у селу Кућани посвећена је Христовом Вазнесењу.

Зграда Кајмакамије, данас „Бела голубица“, завршена је 1909. године. Између два рата претежно је била место забаве, а после Другог светског рата била је седиште општинске управе. Данас је у њој Завичајни музеј и Градска бибиотека.

Завичајни музеј отворен 1. новембра 2012. године поводом обележавања стогодишњице ослобођења нововарошког краја од турске власти и Јаворске битке. Музејска збирка има 240 оригиналних експоната и три реплике оригинала: Печат кнеза Стројимира из IX века, сабљу кнеза Михаила Рашковића из 1516. године и официрску сабљу генерала Фрање Заха, команданта Јаворске војске у Српско-турском рату 1876-1878. године.

Сачувани су и бројни споменици исламске културе. У самом центру Нове Вароши налази се једина џамија која је подигнута у периоду између 1887. и 1894. године. Репрезентативни објекат исламске архитектуре је зграда турске Кајмакаме, грађена крајем XIX и почетком XX века. Раскошна и модерна, у исламском стилу, представља ретку грађевину турске грађанске епохе.

Најстарија кућа у Вароши датира из 1861. и припадала је Јову Ристићу. Својом старином издвајају се и куће Раденка Кулића на Зебиновцу, кућа Стева Пурића покривена шиндром, кућа Салка Шећерагића преко пута џамије, кућа Хајра Бербовића… Од старе Вароши остали су само називи улица који говоре о њеним житељима: Ристића сокак, Борисављевића сокак, Јањића брег и делови града Зебиновац, Мезилхана, Зелена…

Привреда

Према подацима из 2017. године у нововарошкој општини послује 548 привредних субјеката, од којих је 89 привредних друштава, а 83,76% чини сектор предузетништва. Као стратешки циљеви истакнути су развој енергетике, туризма и пољопривреде.

Прерађивачка индустрије је за сада доминантна грана привреде, у оквиру које је најразвијенија прерада и производња од дрвета, прехрамбена и текстилна производња, израда обуће и разних производа од пластике и гуме.

Енергетика је традиционално водећи сектор привредног развоја. „Лимске хидроелектране“ у хидроцентралама „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“ произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије.

Пољопривреда, сточарство и откуп шумског биља су такође одлике овог краја, познатог и шире по квалитету млечних производа и већ чувеног златарског сира.

Природно богатство и туризам

Због свог свеколиког богатства Специјални резерват природе „Увац“ проглашен је за природно добро од изузетног значаја и сврстан је у прву категорију. Окружен је планинама Златар, Муртеница, Чемерница, Јавор и Јадовник. Око две трећине резервата је у општини Нова Варош, а једна трећина припада Сјеници.

Река Увац је изузетна вредност у привредном и туристичком погледу. Меандри Увца су прави хит у Србији, а због своје атрактивности и лепоте стиче поклонике и ван граница. На Увцу су подигнуте три бране које га преграђују и стварају три акумулациона језера – Увачко или Сјеничко, Златарско од Кокиног брода узводно и Радоињско од бране у Радоињи, одакле се вода тунелом усмерава на хидроцентралу у Бистрици.

Воде реке Увац дубоко су усекле своје корито у стене и формирале сужене клисуре и кањоне са високим литицама које се уздижу у просеку 200 до 300 метара. Сва три језера, својим кањонима и другим природним посебностима, привлаче бројне посетиоце.  

Резерват „Увац“ је такође познат по богатству птица – ту станује чак 130 врста. Најатрактивнији и најпознатији је белоглави суп (Gyps fulvus) – једна од две преостале врсте лешинара које се данас гнезде на подручју Србије.

Белоглави суп има распон крила до 3 метра. Његова улога у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива. Искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини „природну рециклажу“. Ова ретка врста била је пред изумирањем. Захваљујући ентузијазму локалног становништва и орнитолога Биолошког института из Београда белоглави супови су сачувани од потпуног изумирања.

Од десетак преживелих јединки, организованом бригом и кампањом за очување ове ретке врсте, њихов број се повећао на око 110 гнездећих парова у кањону река Увац и Милешевка, а данас се њихов број процењује на око 500 јединки. Тако је колонија ове јединствене врсте птица постала највећа на Балкану и једна од највећих у Европи.

О планини Златар, његовој лепоти, богатству и туристичком потенцијалу, највише говори све већа посећеност и изградња смештајних капацитета у виду хотела, пансиона и уређених сеоских домаћинстава. Зими привлачи љубитеље скијања и ту сврху изграђено је око три километра уређених стаза за скијање.

Ски стаза „Златар 1“ дуга је 1.300 метара и спушта се такорећи до самог центра Нове Вароши. Опремљена је модерном четвороседном жичаром дужине 900 метара и системом за вештачко оснежавање. Осветљена је и током сезоне организује ноћно скијање. Ски-стаза „Златар 2“ дуга је око 800 метара, има ски-лифт, а одговара и захтевима рекреативаца.

Туристичке манифестације

У циљу популаризације привредних и туристичких потенцијала и очувања културне баштине овог краја, организује се више манифестација, од којих су најпопуларније „Златарфест“ и „Сеоска олимпијада“.

„Златарфест“ има „Златарску сиријаду“ и најбољу златарску хељдопиту, Сабор певања „извика“, изложбу „Златне руке Златара“ и смотру фолклора и народног стваралаштва Западне Србије. На дводневној трибини „Одрживи развој туризма и пољопривреде Западне Србије“ разговара се о свеобухватном унапређењу живота на овом ширем подручју са ослонцем на вишеструке могућности пољопривредне производње и унапређења туристичке понуде.

 На традиционалној „Сеоској олимпијади“ учествује 12 месних заједница нововарошког краја. Учесници се надмећу у 11 спортских дисциплина – мали фудбал, баскет, одбојка, шах, стони тенис, пикадо, такмичење у спортском риболову, скок у даљ из места, а најинтересантније су „Чобанске вештине“ – бацање камена с рамена, надвлачење кличка и надвлачење конопца.