Државни празник у Србији, Дан примирја у Првом светском рату – 11 новембар, обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су након четворогодишњег рата, силе Антанте – Русија, Француска и Велика Британија, потписале са Немачком примирје тачно у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, у шуми у близини градића Компјењ у Француској.
Примирје је значило прекид непријатељстава, повлачење немачких трупа иза граница, очување инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, заједно с регулацијом поступања током примирја. Примирја је остало на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Србија се борила на страни Савезника и дала је велики допринос рушења четири царства на крају Великог рата. То је значило и формирање нових држава и стварање нове југословенске заједнице – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За стварање такве велике и снажне државе Јужних Словена, која би представљала респектабилни фактор на Балкану и Европи, били су углавном сви војни и политички фактори победника. Постојала су и тада другачија мишљења, противљења и протести, а и данас је то предмет анализе историчара и различитих тумачења.
Дан примирја у Србији се као државни празник обележава од 2012. године. Од 2005. године 11. новембар се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији.
Главни мотив на амблему је цвет Наталијине рамонде, симбол биљке феникса. У амблему је и мотив траке Албанске споменице. Цвет је добио име по краљици Наталији, јер ју је 1884. открио дворски лекар краља Милана Обреновића – Сава Петровић, а описао је Јосиф Панчић.
Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам Дан примирја.
Оставите одговор