Народни музеј Ужице и Завод за заштиту споменика културе Краљево уз финансијску подршку Министарства за рад, борачка и социјална питања, завршавају прву фазу грађевинских радова на најугроженијем делу споменичких композиција Спомен-комплекса Кадињача.
У току ове фазе замењене су приступне стазе и плоче у „Амфитеатру Ужичке републике“ а посебан акценат је стављен на плато око спомен костурнице. Друга фаза радова која ће се односити на монолитне фигуре планирана је за следећу годину. Последњи пут су радови на споменичким фигурама рађени су 2011. и 2012. године такође средствима Министарства за рад, борачка и социјална питања.
Споменички комплекс на Кадињачи посвећен је борцима ужичког Радничког батаљона и две чете Посавског одреда који су херојски изгинули 29. новембра 1941. године, штитећи одступницу Врховног штаба, партизана и рањеника из Ужица према Санџаку.
Одлуком Врховног штаба упућени су да на Кадињачи затворе правац Бајина Башта–Ужице, успоре напредовање десне колоне немачке 342. дивизије и тиме омогуће одступање Врховног штаба и евакуацију рањеника и ратног материјала из Ужица ка Златибору. Ноћу између 28. и 29. новембра 1941. стигли су на положаје, а 29. новембра, од јутра до поподнева, вођена је одсудна борба на Кадињачи за одбрану Ужица и слободне Ужичке републике.
Био је то херојски чин и велика жртва родољуба и хероја. Изгинули су скоро сви борци Радничког батаљона, а са њима и командант батаљона Андрија Ђуровић и командант Ужичког партизанског одреда Душан Јерковић.
Њима у славу и част стоје камене фигуре споменичког комплекса, као сведочанство њиховог херојског подвига свевременог слободарског значења.
У првој фази градње, 1952. године, подигнут је споменик у виду пирамиде. Испод споменика је костурница са посмртним остацима већине бораца изгинулих у херојском отпору немачким снагама.
Споменик је остао централни део спомен-комплекса, изграђеног 1979. године. Меморијални комплекс свечано је отворио председник СФРЈ Јосип Броз Тито 23. септембра 1979. године. Тада је Раднички батаљон одликован Орденом народног хероја.
Аутори споменичке композиције и Спомен-дома су вајар Миодраг Живковић и инжењер архитектуре Александар Ђокић. Комплекс чине три целине: Амфитеатар Ужичке републике, Алеја Радничког батаљона и Плато слободе. Посебан део комплекса је Спомен-дом, у коме је музејска поставка са више од три стотине аутентичних предмета и докумената, претежно везаним за припаднике Радничког батаљона.
Споменички комплекс на Кадињачи проглашен је 1979. године за непокретно културно добро од изузетног значаја. Сваког 29. новембра одржава се комеморативни програм обележавања годишњице борбе на Кадињачи уз присуство почасног вода Војске Србије, представника Републике и Града Ужица и бројних поштовалаца тековина народоословодилачке борбе и битака за слободу Србије.
Оставите одговор