У Градској галерији Ужице, у четвртак, 14. маја у 19 часова, биће отворена ретроспективна изложба доајена ужичког ликовног стваралаштва Бранка Ковачевића.
Поставку чине око тридесет репрезентативних дела овог значајног уметника и део је програма „Они које не заборављамо“.
Бранко Ковачевић (Заглавак, 1910 — Ужице, 1999) био је сликар и професор у ужичкој Гимназији.
На Бранков сликарски таленат највише је утицао његов ујак, познати сликар Михаило Миловановић, који га је одвео у основну школу у Дубу код учитеља Сава Пенезића. Бранко је помагао ујаку у изради иконостаса на споменику палим ратницима у Првом светском рату на ужичкој Саборној цркви и истовремену учио каменорезачки занат и вајарство.
По завршетку Уметничке школе у Београду 1933. године, на инцијативу ујака Михаила, Бранко је отишао у Праг на усавршавање. У Прагу је провео две године, а 1936. постављен је за наставника цртања у ужичкој Гимназији.
После априлског слома 1941. Бранко Ковачевић је распоређен у Крушевац, одакле је дошао у Ужице. У мају 1941. Немци су објавили проглас да се сви резерни официри јаве. Многи се том позиву нису одазвали, а Бранко је био у групи која се одазвала. Стрпани су у вагоне и отерани у заробљеништво у Немачку. Ту је Бранко до краја рата био у логорима Нинбург и Хамелбург. Мучења заробљеника пренео је на цртеже, забелешке и аквареле, па је део тог његовог логорашког опуса био изложен у Женеви 1945. када је добио другу награду.
По ослобођењу и повратку у Ужице, Ковачевић је поред рада у Учитељској школи био активан и у ужичком Позоришту, а 1963. је из Учитељске школе прешао у Гимназију где је предавао све до пензионисања.
Оставите одговор