Први број часописа „Стари Влах“, на 200 страна, из пера 55 аутора, истраживача, историчара, али и сведока неких данашњих прилика, из престонице и ширег завичаја, у првом реду у сливу Моравице и Увца, биће представљен читаоцима у нововарошком Дому културе 22. марта у 19 часова.
Готово заборављени Стари Влах, историјску и географску област на југозападу Србије, земљаци отимају од заборава. Група Нововарошана, окупљена око Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ у Београду, после штампања пет књига за две године, покренула је часопис да разгрће ватру на огњиштима немањићке државе, да чува дух и историју и осветљава путеве будућности.
– Ово подручје од стратешког значаја, које није заобишла ниједна олуја, већ је било поприште многих војних сукоба, заслужује часопис у коме би се сабирала различита мишљења, афирмисао препознатљив старовлашки дух и писало о прошлости, али и будућности, да се створи простор за афирмацију и економије и културе – наглашава у уводнику гласника одговорни уредник Миломир Краговић, новинар и публициста.
Странице годишњака отвара анализа стања у Старој Србији у 19. и 20. веку из пера проф. др Славенка Терзића, академика САНУ, који пише о разним политичким идејама, друштвеним процесима, националистичким превирањима и намерама.
На интеграцију дела Старог Влаха у Кнежевину Србију за време владавине књаза Милоша Обреновића подсећа др Жарко Илић.
У намери да поколењима преноси аманет неимара, уклесан у камену светиња и рушевина – да се не прекида памћење и везаност за претке, годишњак подсећа на знамените личности ломног Влаха Старог, кнезове Рашковиће, сердара Јована Мићића, војводу Петра Бојовића, проту Јевстатија Караматијевића, а текст социолога и универзитетског професора Сретена Вукосављевића (1881-1960) „Старовлашка школа“ открива карактер житеља овог краја.
Часопис има амбиције да буде и подсетник и хроника, па доноси запис о књизи „Стари Влах“ Ивањичанина Милована Ристића, објављеној 1963. године. Млади историчар Филип Бјелић забележио је заборављене игре у нововарошком крају и 1.500 старих речи и израза. Пред читаоцима су прилози о нововарошким породицама и стихови 23 песника из више општина у избору Мирка Иконића, прибојског песника.
Странице најављују и градњу РХЕ „Бистрица“, као и туристичке планове Златибора, док др Саша Маринковић казује о станишту белоглавог супа на литицама Увачког језера.
Часопис објављује карту Старог Влаха, коју је после вишегодишњих истраживања урадио др Жарко Илић, научни сарадник Катедре за историју Филозофског факултета.
– На карти нису границе из раније литературе, него је представљају међаши које су овом појму постављали сами Старовлашани и то почеткокм 19. века – каже др Илић.
Старом Влаху припадају територија Нове Вароши, знатни делови општина Ивањице и Сјеница, села Пријепоља на десној обали Милешевке, територија Прибоја источно од Лима, насеља Јагоштица, Коњска Река и Заовине у Бајиној Башти, Котроман и Мокра Гора из Ужица, Семегњево, Јабланица и Доброселица из Чајетине, као и Даниловићи, Штрпце.
Драгољуб Гагричић
Оставите одговор