Поводом изложбе посвећене Ери Миливојевићу „Уметност јесте живот“ у Градској галерији Ужице, а у оквиру програма „Национална престоница културе – Ужице“, у уторак 29. октобра биће изведена два јавна перформанса и једно предавање.
ПРОГРАМ:
12.00 – плато код Народног музеја Ужице
Драгана Жаревац, НЕ ЗНАМ ШТА МЕ ЈЕ ОБУЗЕЛО, АЛИ ЗНАМ ДА ЈЕСТЕ
Уметник Ера Миливојевић је форму названу арт сессион упражњавао као замену за перформанс, означавајучи на тај начин овај исказ као „прерастање неког пресека догађаја у одређену ситуацију“ (Ј. Чекић). У великом броју својих радова користио је селотејп и сопствени говор. Драгана Жаревац преузима ова два елемента као полазиште за свој перформанс. Сам назив перформанса је Ерина реченица, забележена у видео раду Ирене Паскали „Dedicated to Era Milivojevic“, који је снимљен 2002. године током радионица Арт Сессион (Ремонт, Сопотница код Пријепоља, Ечка код Зрењанина).
Започињући истраживање ослушкивањем Ериног говора, Жаревац се суочава са сопственим страхом од непознатог, страхом од тешкоћа у кретању, од могуће повреде, од слабљења чула. Селотејп употребљава као потпору у комуникацији. Будући да је најбољи начин за превазилажење страха, његово прихватање и кретање њему у сусрет, Жаревац креће у сусрет непознатом, у сусрет публици, окружујућем простору и непознатом значењу, развијајући у себи поверење да ће добити подршку. Верујући у оно што Рози Брајдоти назива афирмативна етика, Жаревац креира перформанс као парадигму живота у коме не видимо будућност, али се с поверењем крећемо даље као да је живот добар и као да нас подржава у напредовању.
Драгана ЖАРЕВАЦ је међународно афирмисана и награђивана уметница која се бави односом између истине и стварности. Крајем седамдесетих и током осамдесетих година, самостално или у сарадњи с другим уметницима, изводила је перформансе у најважнијим галеријама бивше Југославије и у иностранству. Њени видео-радови приказани су на бројним видео-фестивалима, ТВ станицама, изложбама и манифестацијама широм Европе и у САД.
13.30 – шеталиште поред реке Ђетиње (у близини Хидроцентрале)
Сања Латиновић, БОЉЕ ВИДИМ НА ДАЉИНУ
Перформанс Сање Латиновић, под називом „Боље видим на даљину“, осмишљен за ову прилику, мислено и физички ослања се на природу њених ранијих акција. Перформанс једноставног тока али сложене симболике одиграва се са обе стране реке. Публика са једне стране шеталишта поред Ђетиње са двогледима прати Сањино кретање. Мирна процесуалност Сањиног ходања са огледалом – знаком на леђима прати се насупрот, двогледима статично. Надовезујући се на своје раније перформансе, а опет у саодношењу са акцијама Ере Миливојевића, Латиновић овом приликом уводи параметре који су карактеристични за оба аутора, као што су односи између тела као форми унутар датог простора, релација понашања у односу на објекат (огледало, двоглед) и дати амбијент (овом приликом – јавни простор). Употреба материјала, стакла, огледала честа је код оба перформера с тим да га користе опозитно, Сања као фрагилну структуру која у односу на уметничнино тело увек представља како елемент симболичне баријере тако и стварног ризика, док Ера стаклену огледалну површину употребљава као редимејд матрицу у односу на коју се даље развија акција.
Сања ЛАТИНОВИЋ (1983) завршила је Факултет ликовних уметности у Београду, Одсек вајарство, а 2016. завшила је Мастер студије, Одсек перформанс, на ХКБ Берн, Швајцарска. Иако по вокацији вајар Сања Латиновић свој рад углавном фокусира на перформансу, видеу и фото документацији, бирајући их као поља уметничког израза кроз које происпитује и сам медиј скулптуре истражујући његове трансформативне потенцијале у релацијама материја – простор – форма – идеја. Усмерена је на проблематизовање комплексне позиције функционисања индивидуе данас, на наша свакодневна суочавања са бројним и различитим облицима друштвених детерминисаности, императива, притисака.
19.00 – Градска галерија Ужице
Предавање „Ера Миливојевић“, Слађана Петровић Варагић
Уметник Ера Миливојевић, један од пионира концептуалне уметности у Србији и Југославији, живео је уметност свакодневно. До краја живота (2021) и уметничког рада истрајавао је на доследности свог уметничког израза који на специфичан начин успоставља оквире „дематеријализације“. Уметник Е.. (Е две тачке), како се најчешће потписивао, као субјект делује без јасних и чврстих граница, па самим тим и његов рад обитава у процесу перманенте промене, реструктуришући се увек изнова у сваком раду = арт-сессиону.
О животу = раду = уметности Ере Миливојевића, предаваће Слађана Петровић Варагић, историчарка уметности и магистар наука о драмским уметностима из области Студија филма и медија.
Реализација и продукција: Градска галерија Ужице
Иницијатор пратећег програма поводом излозбе Ера Миливојевић „Уметност јесте живот“: Зоран В. Цветић, директор Градске галерије Ужице
Кустоскиње пратећег програма: Уна Поповић и Слађана Петровић Варагић
Оставите одговор