Свети Сава, дан који уједињује Србију у вери, образовању и сећању

Франческo Палмијери (https://www.2duerighe.com/cultura/)

Двадесетседми јануар није обичан датум у Србији. То је Дан Светог Саве, прослава која превазилази верски календар и сваке године уједињује цркве, школе, породице и заједнице, како унутар тако и ван граница земље. То није само прослава прошлости: то је тренутак када се Србија погледа у огледало и поново открије дубок део себе.

Свети Сава се не памти као далека или монументална фигура. Напротив, за многе Србе он је готово познато присуство, морални компас који прожима њихов свакодневни живот. Рођен у 12. веку као Растко Немањић, син владара, могао је да изабере моћ и углед. Уместо тога, изабрао је тежи пут: одрицање, учење и веру. Постао је монах, затим духовни вођа, на крају оснивајући независну Српску православну цркву. Али оно што је данас живо није само његово историјско дело, већ и људска порука коју је оставио за собом: знање, дијалог и одговорност.

Ујутро 27. јануара, атмосфера у српским школама је другачија. Настава је обустављена, а учионице се испуњавају песмама, поезијом и кратким приредбама које су ученици припремили. Деца, често емотивно, рецитују текстове посвећене Светом Сави; наставници говоре о њему не као о недостижном свецу, већ као о некоме ко је дубоко веровао у вредност образовања. Није случајно што се Свети Сава сматра заштитником школа и културе: симбол који нас подсећа да је знање облик одговорности према заједници.

У међувремену, у црквама се служе свечане литургије. Верници пале свеће, моле се и слушају древне речи које и даље говоре садашњости. Химна посвећена Светом Сави, певана са поштовањем и емоцијама, прати дан који многи славе у тишини, други у друштву, али скоро сви са заједничким осећајем припадности. То је прослава која не захтева велике гестове: она живи у детаљима, ритуалима и колективном сећању.

Свети Сава је такође личност која говори о јединству у земљи обележеној историјским поделама и ранама које нису увек зацелиле. Он је био посредник, човек способан да помири веру и политику без наметања, без подизања гласа. Из тог разлога, чак и данас, он се помиње као пример равнотеже, дијалога и међусобног поштовања. У време када се чини да се друштвене поделе шире, његова порука делује изненађујуће актуелно.

Празник Светог Саве не зауставља се на границама Србије. У српским заједницама у иностранству, од Западне Европе до Северне Америке, 27. јануар постаје прилика да се окупе, говоре њихов језик и да се млађим људима каже ко су им били баке и деке и одакле су. За оне који живе далеко од своје домовине, Свети Сава је често невидљива нит која повезује прошлост и садашњост, идентитет и интеграцију.

На крају крајева, снага ове прославе лежи управо овде: у њеној способности да буде и верска и грађанска, интимна и колективна. Свети Сава се слави не само због онога што је био, већ и због онога што и даље представља. Позив на разумевање, одговорност и суживот. Дан када Србија, бар на тренутак, успорава и сети се да идентитет није само сачињен од историје, већ од заједничких вредности и свакодневних гестова.