Стручни жири 61. Фестивала ,”Јоаким Вујић”, у саставу: Радивоје Динуловић, архитекта и сценограф – председник жирија, Олгица Несторовић, глумица – чланица жирија и Јелена Богавац, позоришна редитељка – чланица жирија, донео је одлуку да се Награда за најбоља драмску представу у целини додели “Пулс театру”, Лазаревац, за представу “Српској омладини, Димитрије Туцовић”.
“Као позоришни трактат инспирисан идејама Димитрија Туцовића, представа указује на девијације савременог друштва настале услед недостатка социјалне правде. Посебну вредност чини висок ниво посвећене, уједначене и енергичне заједничке игре глумачког ансамбла”, наводи у својој одлуци жири.
Награда за најбољу режију припала је Златку Паковићу за режију представе ” Српској омладини, Димитрије Туцовић” у продукцији ”Пулс театра” Лазаревац, који је, како се наводи у образложењу, у сарадњи са ансамблом конзистентно спровео опредмећење прецизних сценских слика и онеобичавање сценских поступака у потрази за формом друштвене драме у којој данас и овде чињењем или нечињењем учествујемо.
Награда за најбољу сценографију додељује се Весни Поповић за представу “Мага” у продукцији Народног позоришта Ужице, за импресивно, прочишћено и драматуршки функционално просторно и ликовно решење органски укључено у сценско ткиво представе, док се Награда за најбољу костимографију додељује Ирини Сомборац за представу “Веселе жене Виндзорске” у продукцији Крушевачког позоришта и Градског позоришта “Семберија”, Бијељина, за маштовито, духовито и атрактивно коришћење боја, материјала и облика у карактеризацији ликова, чиме костим и маска постају равноправан партнер глумицама и глумцима у изградњи атмосфере и тона комедије.
Глумачке награде
Четири равноправне награде додељују се:
Андријани Симовић за улогу Маге Магазиновић 2 у представи “Мага” у продукцији Народног позоришта Ужице за спровођење аутентичног стила драмске игре којим је истанчаним и сведеним средствима отелотворила лик Марије Маге Магазиновић као еманциповане уметнице која је живела и стварала испред свог времена.
Еми Петровић, за улогу Госпође Журке у представи “Веселе жене Виндзорске” у продукцији Крушевачког позоришта и Градског позоришта “Семберија”, Бијељина за изузетно успешно глумачко и певачко извођење којим је показала лакоћу и шарм у проигравању кроз различите задате ликове постајући тако покретачка снага и везивно ткиво представе
Биљани Николић за улогу Госпође Форд “Веселе жене Виндзорске” у продукцији Крушевачког позоришта и Градског позоришта “Семберија”, Бијељина, за беспрекоран осећај за ритам, мизансцен и лакоћу говора, као и партнерску динамику којом су успеле да на софистициран комичан начин пренесу женску снагу као основну идеју представе.
Марији Гашић за улогу Госпође Пејџ “Веселе жене Виндзорске” у продукцији Крушевачког позоришта и Градског позоришта “Семберија”, Бијељина, за беспрекоран осећај за ритам, мизансцен и лакоћу говора, као и партнерску динамику којом су успеле да на софистициран комичан начин пренесу женску снагу као основну идеју представе.
Награда за најбољег младог глумца припала је Александри Аризановић, за улогу Пентесилеје у представи “Амазонке” у продукцији “Позоришта за децу и младе”, Крагујевац за снажно сценско присуство и висок ниво реализације веома захтевних глумачких задатака, задржавајући аутентичност унутар колективне игре.
Додељена је и Специјална награда за кореографију и сценски покрет Исидори Станишић за представу ”Мага” у продукцији Народног позоришта Ужице, као кључном елементу формирања и спровођења стила, језика и ритма представе, а који изузетно посвећено и прецизно реализују плесачице и глумачки ансамбл.
О свим наградама жири је одлучио једногласно.
Жири критике у саставу Дивна Стојанов, Милош Латиновић и Спасоје Ж. Миловановић донео је одлуку да се Награда округлог стола критике додели Народном позоришту Тимочке крајине “Зоран Радмиловић” Зајечар за представу “Неки важан човек”.
Представа о животу и раду Николе Пашића „Неки важан човек” у изведби ансамбла Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ из Зајечара, успешно спаја историјску тематику са савременим питањима слободе, власти, одговорности и сопствене жртве у име државе. Вешто избегавши класичну биографску реконструкцију, кроз сновиђења и фрагменте сећања, редитељ се служи метатеатарским средствима како би демистификовао позоришни механизам и Пашићеву личност и идеолошки пут. Посебно се истиче уједначена колективна игра глумаца. Одлука је донета једногласно.
Оставите одговор