У оквиру програма „Ужице престоница културе Србије“ на платоу испред позоришта и библиотеке у Ужицу постављена је скулптура „Мазепа“ Милана Миша Верговића, првог академског вајара ужичког краја.
Ово је прва у низу скулптура, које ће бити постављене у част Ужичана који су својим радом и делима Ужице учинили посебно препознатљивим.
Скулптуру су открили Рајко Радосављевић, заменик градоначелнице Ужица и Радомир Верговић, академски сликар.
Према речима заменика градоначелнице Ужица, Рајка Радосављевића, постављање скулптуре посвећене Милану Мишу Верговићу мали је знак захвалности за његов немерљив допринос промоцији и културном развоју нашег града.
У име породице Верговић, Министарству културе и граду захвалио је Радомир Верговић, академски сликар.
“Задовољство ми је и част да могу испред породице Верговић да се захвалим Министарству културе Републике Србије и граду Ужицу на једном чину високог поштовања наше културе и наше уметности, на сталном настојању да се српско име и српска душа одржи и да могу и други млади да својим талентом, својом љубављу и својим делима учине и украсе лепоту нашег постојања. А Мишо Милан Верговић, ако нас гледа негде одозго из свог атељеа, поносан је на Ужичане и на Ужице које је толико волео”, нагласио је Радомир Верговић.
Милан Мишо Верговић, академски вајар, рођен је у Ужицу 1928. године. Академију ликовних уметности и специјални течај завршио је у Београду, у класи Илије Коларовића.
Самостално је излагао у Ужицу (1960) и Београду (1966). Од 1955. до 1980. учествовао је на бројним изложбама у Југославији (изложбе УЛУС-а, Октобарски салон, Први и Други тријенале ликовних уметности, Двадесет година београдске скулптуре, 1944-1964, изложбе Уметничке колоније Ечка, Цртеж и ситна пластика, скулптура у отвореном простору, изложбе југословенског портрета у Тузли, изложбе медаља и плакета).
Излагао је и у иностранству (4. медитерански бијенале у Александрији, 1961/62; Међународна изложба медаље у Паризу, 1967; FIDEM у Прагу, 1969; изложбе у Братислави, Арецу, Венецији, 1970).
Био је члан и председник Уметничког савета и Управног одбора УЛУС-а.
Извео је више скулптура у слободном простору: Споменик палим борцима у Ариљу, „Орфеј „у Новом Београду, „Мазепа „на Златибору, као и низ спомен-биста и спомен- рељефа. Значајан део његовог разноврсног опуса представљају фигуре, посебно бројни модернистички стилизовани женски актови.
Портрете је радио у распону од класицистичке перфекције до свођења на битне физиономске карактеристике модела. Интересовао га је мотив коња и јахача у динамичном покрету њихових тела, сведених на изражајне масе у композицијама арабескне разуђености. Бавио се и медаљерством и примењеном уметношћу, као и цртежом.
Његови радови чувају се у неколико музеја и галерија у Србији. Добитник је Златног длета УЛУС-а (1963), откупне награде на 2. изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југословенског портрета у Тузли (1967) и награде из ужичког фонда „Слободан Пенезић“.
Милан Верговић је преминуо 1980. године у Бограду.
(ЛИТЕРАТУРА: С. Бошњак, Н. Тодоровић, Верговић Милан, 1928-1980, Бг 1982)
Оставите одговор