КОШАРКА ЗА НЕЗАБОРАВ
(Први сусрет са рукописом књиге о ужичкој кошарци Драгана Пејића)
Листајући тек исписане странице нове књиге о развоју ужичке кошарке, истакнутог спортског новинара Драгана Пејића, сетио сам се седамдесетих година прошлог века када сам као ужички средњошколац помно пратио успехе тадашњег Кошаркашког клуба „Севојно“ у квалификацијама за улазак у Другу савезну лигу, што је у то време био невероватан успех. Иако се кошарка у граду на Ђетињи већ играла двадесетак година, то још увек није било довољно да по својој популарности потисне фудбал или неке друге спортове. „Севојно“ се изненада нашло на добром путу да на мапи популарних спортова у Ужицу обезбеди место и „чудесној игри под обручима“.
Драган Пејић (Бајина Башта, 1966), са дугогодишњим новинарским знањем и искуством, прихватио се нимало лаког посла, да читалачкој публици „да на знање“ и у незаборав унесе развојни пут ужичке кошарке, дуг скоро седам и по деценија. То је дуг период у коме је било „успона и падова, странпутица, уздизања и падања у понор“. Свакако да је аутор имао добру визију и јасан циљ: важно је да се остави писани траг, јер све што се не запише – као да се није ни догодило.
За писање ове књиге коришћени су архивски фондови, новински записи и фотографије, нарочито су драгоцена сећања непосредних сведока и учесника спортских догађаја. Аутор се свакако суочио са великим проблемом због недостатка дела непроцењиве документације која је небригом нестала. Ипак је успео да склопи мозаик и реконструише догађаје вредне памћења. Наравно, као срећна околност послужила му је чињеница да је као новинар био сведок многих спортских догађаја и манифестација, а и сам је једно време играо кошарку и био близак ужичким кошаркашким екипама.
Сада је извесно да је кошарка у Ужицу започела неколико година након Другог светског рата, када су ужички дечаци први пут почели да пробацују лопту кроз некакав обруч окачен на ограду, зид или уличну бандеру. Први кош, према сећањима, направљен је испред Соколане које одавно више нема. Први Кошаркашки клуб „Слобода“ у Ужицу основан је 1950. године, мада су и пре тога постојале кошаркашке екипе при Друштву за телесно васпитање „Партизан“. Тако је почела историја…
А историја ужичке кошарке, захваљујући Драгану Пејићу, биће отргнута од сваког заборава. Неће бити заборављено да су ужички кошаркаши својевремено били део југословенске, па и европске, кошаркашке елите, њихове величанствене победе, али и порази на кошаркашком игралишту и ван њега. Неће бити заборављена ни имена свих оних спортских прегалаца, који су себа уградили у игру „старе“ и „нове“ „Слободе“, на спортском борилишту и ван њега.
Нема сумње да је у овој књизи Драган Пејић још једном исказао своју даровитост у писању и анализи историјских токова, збивања и процеса у ужичком спорту, кошарци пре свега, са жељом да нам приближи, сликовито прикаже и верно реконструише нека дивна времена и сећања на људе и догађаје.
Оставите одговор