Завичајна књига ужичког краја обогаћена је за још једно значајно песничко дело. У издању Књижевне општине Вршац у 2002. години је изашла из штампе збирка песама „Зимско светло“ Зорана Јеремића, нашег песника и суграђанина млађе генерације (1965). Јеремићу је ово друга збирка песама (1995. године у издању Рада објављена је збирка Степениште), која само потврђује талентованог, зрелог и формираног песника, иако је Јеремић суграђанима познатији као новинар и уредник „Вести“, а посебно као књижевни критичар.

Зимско светло је савремена поетска реминесценција, богат песнички доживљај света у коме живимо, са надахнутом и вештом причом ослобођеном негативне енергије која је нарочито карактеристична за модерно доба. Јеремић сва запажања усмерава у једну, наизглед идиличну причу о нашој цивилизацији, лични сплет искустава оставља неукаљан тамном страном реалности, бар не у оквирима у којима би то могла бити доминантна црта. Овакав уметников прилаз је веома привлачан, нарочито у савременом поетском изразу и код читаоца оставља дубок интелектуални и емотивни траг, терајући га на још једно ишчитавање и суочење са Јеремићевим размишљањима. Песников израз се налази на граници прозног израза, а и песме на одређени начин представљају јединствену целину, зато се мој доживљај збирке овде често истиче као ишчитавање јединствене целине, готово приче.

Збирка је рађена студиозно, темељно, богатог језичког израза… свака реч је на месту и изречена са мером. Богат и сликовит песнички израз само допуњују већ изречену причу о свету који егзистира неку своју, готово паралелну реалност у односу на ону која плаши сваког разумног човека. Због свега изреченог, Јеремић својим помало опуштеним поетским приступом, али и дубоком мисаоношћу, буди наду да све заиста није тако црно и да човек са великим срцем и богатим интелектом у свему може да нађе смисао и лепоту.

Немам обичај да издвајам поједине наслове песама ради посебне препоруке. То ни овај пут нећу учинити, нарочито што осећам снажну потребу да сваком истинском заљубљенику у поезију топло препоручим Јеремићеву збирку за читање. Неко ће наћи охрабрење за сопствени позитивни приступ животу и времену које нам није наклоњено, неко ће уз ову књигу наћи разлоге да убије и последње колебање, а, у најгорем случају, они који не верују у осмехе, наћи ће разлоге за сопствено колебање…

Зимско светло сија много јаче него што то наслов наговештава.