Нађа Тешић

Бунтовница у сенци

Врста: Роман

Издавач: Прометеј, Нови Сад, 2022.

Број страна: 321

ISBN: 978-86-515-2047-4

Нађа Тешић (Ужице, 1939 – Њујорк, 2014), познатија као сестра америчког оскаровца Стива Тешића, остала је за живота, поготово као књижевница, скоро потпуно непозната у српској средини, иако је иза себе имала четири романа, неколико драма и мноштво написаних сценарија.

Иако је пред крај живота све чешће долазила у Србију, нарочито након НАТО бомбардовања, чињеница да су сва њена дела написана на енглеском језику, свакако је одмогла тој правовременој рецепцији, па се интерес за њено дело јавља тек у другој деценији 21. века, када јој је за живота преведен само један од романа (Умрети у Чикагу), а тај интерес се повећава нарочито након њене смрти.

Чињеница да су сва четири романа Нађе Тешић написана у последњих тридесет година (Бунтовница у сенци, 1989; Родна груда, 1998; Умрети у Чикагу, 2010; Далеко од Вијетнама, 2012) дакле у једном „згуснутом времену“ и да су сва четири заснована на аутобиографској подлози, истовремено говори да је у једној снажној унутрашњој потреби, у тренутку зреле животне етапе, након многих лутања, Нађа као (тек) рођена књижевница нужно почела да преиспитује свој целокупан идентитет, његов расцеп (невољним преласком из Југославије у Америку) са интуитивном и егзистенцијалном потребом да га кроз литературу поново уцелови.

Управо из тих порива Нађа Тешић је исписала једно аутентично и снажно литерарно дело, где саму срж и основу света чини њено родно тло – Ужице и аутентичан свет и колорит Србије, односно, време послератне Југославије (и победе комунистичке револуције), вредности која је она заувек понела као основни пртљаг своје личности, идентитет који се растапао и трошио у сасвим другачијем свету – на универзалнијој равни – али се никада није потрошио, нити је напуштен, него је само преобликован.

Њени романи нису писани „хронолошки“, али се по овим назначеним интенцијама веома лепо могу уклопити у ту јединствену „аутобиографску причу“. Први хронолошки написан роман (1989) који се сада објављује први пут на српском језику, Бунтовница у сенци, свакако је кључан и за све остале. Он је отворио Нађи Тешић простор у идентитет, не само као разрешење личне трауме, већ и у идентитет (романо)писца.

Панорама Ужица

Са наглашеним отклоном нараторке од личности главне јунакиње Ане (алтер его Нађе Тешић), у њему доминира, активиран кумулативном техником, низ (потиснутих) архетипских слика, које су нагло шикнуле (из временске перспективе и удаљености од преко пола века од описаних догађаја ратних и поратних), односно, све понето са родног тла, од митске духовне ауре веровања и прича предака о прошлости, до амблема нове идеолошке стварности, са миљеом градића на обали Ђетиње и чаролија природе, непатворене слике детињских угара (прво „партизана и Немаца“, потом Робина Худа и најзад „каубоја и Индијанаца“ где је већ, интересантно, за Ану правда увек на страни Индијанаца), али и још увек снажних (често сурових) патријархалних односа (нарочито за жену) и схватања како у граду, тако и на селу, али и прве младости, испресецане симболичним физиономија личности у окружењу, латентно присутну идеолошки потку времена (уместо руских филмова, долазак америчких, и то каубојских, са првом индустријском робом и женском градском модом), у свему са доминирајућом траумом – сукобом на релацији тиранска мајка и крхка (нежељена) ћерка (насупрот жељеном и обожавам сину), која на тај начин (смрћу нарочито баке) постепено губи сва своја уточишта, да би најзад (не својом вољом, одласком у Америку) напустила и то кључно место формирања свог идентитета у првих петнаест година живота.

Роман је дат без географских реалија, са симболичном употребом језика, и врло модерно приказаним, аутоматским током свести са повременим горко хуморним опсервацијама у врло истанчаном сликању елемената једног давно напуштеног и заправо изгубљеног начина живота.

Славица Гароња

Панорама Ужица

Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *