Анафилактички шок представља акутну, животно угрожавајућу алергијску реакцију која се развија брзо и захтева хитну медицинску помоћ. Настаје када организам реагује претерано бурно на одређени алерген, при чему долази до масовног ослобађања хистамина и других медијатора, што доводи до озбиљних системских ефеката са смртним исходом ако се не пружи адекватна помоћ.
Шта је анафилактички шок?
Анафилактички шок је најтежи облик анафилаксије у којем долази до наглог пада крвног притиска (шока), отицања дисајних путева и тешког дисања. Ради се о имунолошкој реакцији посредованој имуноглобулином Е (IgE), која захтева брзу медицинску помоћ како не би дошло до најтежих последица.
За анафилактички шок од пресудног значаја је та прва помоћ коју треба указати пацијенту, јер се ради о животно угрожавајућем стању које може веома брзо да напредује и доведе до застоја дисања и рада срца. Анафилактичка реакција се јавља као изузетно јака алергијска реакција, при којој долази до изненадног ослобађања великих количина хистамина и других супстанци из имуног система, што изазива нагле и по живот опасне реакције у организму. Без брзе интервенције, особа може умрети у року од неколико минута.
Који су узрочници алергијске реакције?
Анафилактички шок може изазвати различит спектар алергена, а најчешћи су следећи:
1. Храна је најчешћи узрок анафилаксије код деце и младих особа, а то могу бити кикирики, орашасти плодови (ораси, лешници, бадеми, индијски орах), морски плодови (шкољке, ракови), риба, јаја, млеко, соја, пшеница. Минималне количине ових намирница могу изазвати тешку реакцију код преосетљивих особа.
2. Лекови су врло чест узрок анафилактичког шока код одраслих, а то могу бити антибиотици (посебно пеницилин и цефалоспорини), нестероидни антиинфламаторни лекови (ибупрофен, аспирин), анестетици (локални и општи), контрастна средства која се користе код радиолошких прегледа, хемотерапијски лекови.
3. Уједи и убоди инсеката – пчеле, осе, стршљени. За особе са алергијом на отров инсекта довољан је и један убод да изазове анафилактички шок.
Посебан изазов у дијагностици и превенцији представља идиопатска анафилаксија, за коју није могуће идентификовати конкретан алерген.
Симптоми анафилактичког шока
Симптоми се јављају нагло, обично у року од неколико минута до једног сата након излагања алергену. Уобичајени симптоми су:
- Кожни – осип, свраб, уртикарија (копривњача), црвенило.
- Респираторни – тешко дисање, звиждање при дисању, оток језика и грла, промуклост.
- Кардиоваскуларни – пад крвног притиска, убрзан или слаб пулс, вртоглавица, несвестица.
- Гастроинтестинални – мучнина, повраћање, дијареја, грчеви у стомаку.
- Неуролошки симптоми – конфузија, губитак свести.
Како указати прву помоћ?
У случају анафилактичког шока одмах треба позвати хитну службу. Не чекајући долазак медицинске екипе одмах применити ињекцију епинефрина, обично у спољашњи део бутине. Особе у ризику знају да увек треба да носе ту ињекцију (на пример EpiPen).
Пацијента треба ставити у лежећи положај са подигнутим ногама, ако је при свести, ако није онда у бочни или полуседећи положај. Важно је одржавање дисајних путева отвореним и по потреби применити вештачко дисање. Ако је могуће одмах треба уклонити алерген, на пример код убода инсекта.
Терапија и лечење
Након прве помоћи, пацијент се хоспитализује ради надзора и терапије. Примењују се:
- Инфузије за надокнаду течности и стабилизацију притиска.
- Нове дозе адреналина ако је потребно.
- Кортикостероиди.
- Антихистаминици.
- Инхалације.
- Праћење рада срца и дисања.
Пацијент остаје под надзором најмање 6 до 24 сата због могућности касног повратка симптома.
Које су ризичне групе од анафилактичког шока?
У ризику од анафилактичког шока су најпре особе које су осетљиве на познате алергене (као што је храна, убод инсекта, лекови, латекс), затим астматичари и атопичари, као и особе које су већ имале анафилактичку реакцију јер је код њих значајно већи ризик од поновне реакције.
За лица подложна ризику важне су превентивне мере, као што је избегавање познатих алергена, обука за употребу адреналинског аутоињектора и редовно праћење код алерголога.
Како унапредити превентиву и медицинску заштиту?
Медицинска наука интензивно ради на развоју ефикаснијих превентивних терапија и метода раног препознавања анафилаксије. Најновија достигнућа укључују биолошке лекови који блокирају имуноглобулин Е, израду иновативних аутоињектора са унапређеним дизајном за бржу и једноставнију примену, затим развијање оралне имунотерапије за одређене алергије на прехрамбдне производе, тако што се врши контролисано излагање алергену под медицинским надзором, са циљем постизања толеранције.
Тренутно је стандардни третман за анафилактички шок епинефрин у облику аутоињектора. Интензивно се ради на развоју епинефринског спреја који би се примењивао назално (у нос). Ради се и на развијању дигиталних сензора и апликација који упозоравају на присуство алергена у храни.
Све ове мере предузимају се са циљем смањења смртности од анафилактичког шока, а кључ је у превенцији, едукацији и доступности адреналина. Захваљујући савременој медицини и истраживањима, могућности за ефикасно лечење и превенцију су у сталном развоју, што значајно побољшава квалитет живота особа које су у ризику.
Оставите одговор