Железнички музеј Београд је 1990. године отворио Одељење узаних пруга у Пожеги, у коме је изложено неколико стотина експоната који сведоче о богатој и занимљивој историји узаних пруга у Србији и важности железничког чворишта у том граду.
На сајту „Железница Србије“ истиче се да током године овај музеј посети више хиљада љубитеља возова, туриста, као и ученици основних и средњих школа.
У „музеју на отвореном“ могу се видети различита пружна и станична постројења, али и неки од најстаријих и највреднијих експоната из Техничке збирке Железничког музеја – локомотиве узаног колосека – 600 мм и 760 мм.
Најзначајније међу њима су локомотива „Рама“, произведена у минхенској фабрици „Краус“, 1873. године, за коју се сматра да је довукла први воз у Сарајево. Ту је и „Милан“, прва локомотива која је грађена у Краљевини Србији 1882. године, а довозила је дрво за топионицу у Мајданпеку.
Локомотива „Костолац“ грађена је у фабрици „Baldwin Locomotive Works“ у Филаделфији, САД, 1916. године и једна је од две локомотиве овог типа које су сачуване у свету. Поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, новембра 2018, локомотива „Костолац“, која ужива статус културног добра, била је изложена у Француској.
У музеју су и салон кола цара Франца Јозефа, као и путничка кола четвртог разреда. Типска станична зграда узаних пруга, површине око 60 метара квадратних, саграђена је по узору на станичну зграду у Прељини код Чачка и смештена је на уређеној површини од око 150 ари. Ту су постављена и четири станична колосека укупне дужине 645 метара, сигнално-сигурносна средства и уређаји, окретница и колска вага. Овде се налази и робни магацин са утоварном рампом.
Мноштво алата, углавном ручне израде, сигнална и сигурносна средства, разне дизалице, телефони, станични сатови, делови станичног намештаја и други експонати добијени из станица и ложионица са укинутих узаних пруга смештени су у станичној згради, робном магацину, службеним и Г-колима и колима „помоћног воза“.
Идеја о формирању спомен-обележја старе железничке технике са узаних пруга потекла је 1980. године од тадашњег шефа железничке станице Пожега – Стојана Стаматовића, који је највећи део свог радног века провео на узаној прузи. Десет година касније, 12. априла 1990. године, Одељење узаних пруга „Пожега“ отворио је Момчило Аћимовић, заменик генералног директора некадашњег ЖТП-а „Београд“.
REC Media / Марија Вранић
Оставите одговор